ДА ЛИ СЕ ВИШЕ ИСПЛАТИ ШТЕДЊА У ДИНАРИМА ИЛИ У ДЕВИЗАМА? Истраживање НБС отклонило све дилеме

РАСТ штедње становништва је настављен и у другој половини 2025. године, када је динарска штедња повећана за 10,4 милијарде динара, односно за 5,3 одсто и крајем децембра је износила 206,2 милијарде динара, саопштила је Народна банка Србије (НБС) и навела да је у истом периоду порасла и девизна штедња и то за 459,5 милиона евра или 2,9 одсто и достигла ниво од 16,2 милијарде евра на крају 2025.

Фото Н. Фифић

Посматрано на нивоу године, динарска штедња је повећана за 15,0 милијарди динара или за 7,8 одсто, док је девизна штедња повећана за 772,5 милиона евра однсно за 5,0 одсто.

Истовремено, учешће динарске штедње је близу 10 одсто укупне штедње у домаћим банкама, што је знатно побољшање, с обзиром на то да је крајем 2012. то учешће било испод два процента и показује све веће поверење становништва у стабилност домаће валуте.

И почетком 2026. године динарска и девизна штедња су наставиле да бележе рекордне нивое, тако да је, према оперативним подацима, динарска штедња крајем јануара износила близу 208 милијарди динара, а девизна 16,3 милијарде евра.

Најновија полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње, која је обухватила период од децембра 2012. до децембра 2025. године, потврдила је да је у претходних 13 година било исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења штедње, навели су из НБС.

На већу исплативост динарске штедње од штедње у еврима утицале су очувана финансијска стабилност и релативна стабилност курса динара у односу на евро, затим више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, као и повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути у односу на штедњу у страној валути.

Динарска штедња је у протеклих 13 година повећана 11 и по пута а када је реч о структури ове штедње у другом полугодишту 2025. године, највећи раст забележен је код штедње рочности од шест до 12 месеци (13,3 милијарди динара), која је уједно и најзаступљенија у укупној динарској штедњи са 55,8 одсто.

Према подацима које је објавила НБС, крајем децембра прошле године просечан износ динарске штедње по партији износио је 189.000 динара.

У истом тринаестогодишњем периоду, девизна штедња је готово удвостручена, прецизније повећана је са 8,3 милијарде евра у децембру 2012. године на 16,2 милијарде евра, колико је износила крајем децембра 2025. године.

Када се посматра само друго полугодиште прошле године, раст девизне штедње вођен је растом штедње на рок од шест до 12 месеци која је износила 439,6 милиона евра и штедње по виђењу у износу од 150,8 милиона евра, која чини 65,6 одсто укупне девизне штедње.

Просечан износ девизне штедње по партији крајем децембра износио је 4.100 евра.

Да је штедња у динарима исплативија од девизне штедње показују подаци према којима би штедиша који је у децембру 2012. године орочио улог од 100.000 динара на годину дана и реорочавао га у периоду од 12 година на крају периода орочења, дакле у децембру 2025. године, добио више од 52.000 динара или близу 450 евра више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа, прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења.

На примеру то изгледа овако-штедиша који би у децембру 2024. године положио на штедњу 100.000 динара и орочио је на годину дана, у децембру 2025. године добио би близу 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност 100.000 динара у еврима.

Резултати анализе динарске штедње орочене на краће и дуже рокове доспећа показали су да је на три месеца, динарска штедња била исплативија од такве штедње у еврима у готово 92 одсто потпериода, док је на две године динарска штедња била исплативија од такве штедње у еврима у свим посматраним потпериодима, показала је анализа НБС.

Из централне банке су истакли да је релативна стабилност курса динара према евру очувана и током прошле године, чему су према њиховој оцени, допринеле интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту нето продајом 580 милиона евра.

Када је реч о проблематичним кредитима, навели су да је од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита, дакле од августа 2015. године, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима значајно смањено и то са 22,4 одсто на 2,1 одсто у децембру 2025. године, што је најнижи ниво до сада.

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ЕВО ШТА ВЕЋИНА РАТАРА РАДИ ПОГРЕШНО: Једна грешка вас може коштати целог приноса

09. 02. 2026. у 13:44

Економија

0 0

ЖЕЛИТЕ ДА ЗАТВОРИТЕ РАЧУН У БАНЦИ? Ово су сви кораци које морате направити

09. 02. 2026. у 13:49

Економија

0 0

МИЛИЈАРДЕ СУ У ПИТАЊУ: Јутјуб се разбио од зараде, прешишао и Нетфликс

09. 02. 2026. у 13:49

Економија

0 0

МЕСЕЦ ДАНА БЕСПЛАТНО У ГРЧКОЈ: Ово је решење за вас, има само једна цака

09. 02. 2026. у 13:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације