ЗБОГ НОВОГ НАМЕТА БРИСЕЛА НИЈЕ ОТИШАО НИ КИЛОВАТ СТРУЈЕ У ЕУ: Извоз пао за 27 одсто

ЕВРОПСКА унија почела је од 1. јануара да примењује таксу на емисије угљеника, познату као ЦБАМ, (Царбон Бордер Ађустмент Мецханисм) српским компанијама, које производе челик, алуминијум, цемент, ђубриво и електричну енергију.

Фото АП

Ова новотарија, којом су уведене у систем за наплату прекограничне таксе на емисије угљен-диоксида за увоз робе у ЕУ,за само два месеца изазвала је значајне потресе у српској економији. Да је то тако показују и наша сазнањима по којима ЕПС од 1. јануара до краја фебруара није извезао ни киловат струје на ово тржиште док компаније из енергетски интензивне индустрије су забележиле пад од 27 посто.

Овим подацима се остварују “црне” прогнозе стручњак које су наговештавали јер Србија није благовремено нашла путеве да испуне климатске циљеве и обавеза преузетих из Париског споразума и Софијске декларацији. Због тога циљано смањење емисије за 33 посто до 2030. у односу на 1990. је за нас недостижно па ће трошак бити изузетно велики.

Наиме, порез се плаћа по тони, на емитоване количине угљен-диоксида, али и других штетних материја, а цена није фиксна и прошле године је била од 80 до 90 евра. И ту долазимо до приче о потресима у српској економији, јер ће извозници челика, алуминијума, цемента, ђубрива и електричне енергије, морати да плате овај намет,што поскупљује њихове производ што значи да смањују и своју конкурентност на европском тржишту.

Да су је смањили показало су наша сазнања, која су нам потврђена из ЕПС-а и Асоцијације српске енергетски интензивне индустрије (АСЕИИ) .

- Од 1. јануара 2026. године „Електропривреда Србије“ није извозила електричну енергију у Европску унију. ЦБАМ је утицао на нарушавање конкурентности на тржишту ЕУ, а по актуелној цени ЦО2 од 75 евра и емисионом фактору од 1,04, трошак за ЦБАМ по мегават-сату био би 78 евра-наводе из ЕПС-а.

То практично значи да за тих 78 евра би поскупео киловат ЕПС-а на тржишну цену на европском тржишту.

И из Асоцијације српске енергетски интензивне индустрије су потврђују да су наша сазнања тачна односно да је забележен осетан пад извоза њихових производа на тржиште ЕУ

- Прецизни подаци за сваку компанију биће познати до краја марта, али на нивоу АСЕИИ пад извоза од 1. јануара до 1. марта је био 27 посто у поређењу са истим периодом прошле године. То је драстично смањење које ће се сигурно одразити на пословање ових компанија-кажу из АСЕЛ-а.

Они објашњавају да ЦБАМ трошак формално плаћа купац у ЕУ, али се он у пракси уграђује у цену производа.

-Ако цена због тога постане превисока, производ губи конкурентност и више се не може пласирати на тржишту. На тај начин произвођачи из Србије губе тржишну позицију у ЕУ, нарочито јер је ЦБАМ на снази истовремено са другим трговинским баријерама, попут квота за челик и различитих других ограничења. Осим тога, произвођачи из Србије послују на тржишту ЕУ, али изван њеног регулаторног система, што ствара додатне трошкове и неизвесност у односу на произвођаче унутар Уније. Додатну неизвесност ствара чињеница да ЕУ ЦБАМ уредба још увек није до краја дефинисана, па произвођачи немају јасна и стабилна правила на основу којих би могли да планирају производњу, инвестиције и извоз, посебно у комбинацији са другим трговинским баријерама - наводе из АСЕИИ-а за НИН.

Фискални савет упозорава: Цех од 250 милиона евра у 2026. години

На овакву ситуацију је у октобру прошле године упозорио је и Фискални савет, на представљању анализе о ЦБАМ-у.

-Трошак угљеничне таксе за извознике гвожђа, челика, алуминијума, ђубрива, цемента и струје у 2026. години могао би да достигне до 250 милиона евра. Пред највећим изазовом биће ЕПС.Примера ради један мегават-сат у извозу тренутно кошта око 100 евра, а ова такса подићи ће је за 60, па ће коштати 160 евра. Наше су процене да ће трошкови по основу плаћања карбонске таксе 2026. године достићи ће око 200 милиона евра -навео је Фискални савет.

Јасно је да Србија али и друге државе Западног Балкана неће моћи да прате обавезе које је наметнуо Брисел. Ово тим пре што је Савет ЕУ пре неколико дана формално усвојио измене Закона о клими, које обавезују земље чланице да смање емисије гасова с ефектом стаклене баште за 90 одсто до 2040. године, а до 2050. и постизање климатске неутралности. Оно што је изненађење то је да је овај предлог наишао на велики отпор појединих европских влада и европосланика, посебно оних из Италије, Пољске, Мађарске и Чешке, који траже да се цена ЦБАМ -а замрзне или укине, због геополитичких дешавања и кризе на Блиском истоку. Наиме, цене енергије су екстремно скочиле па је европска индустрија, која плаћа ЦО2 по 60 до 80 евра по тони, одједном добила “савезника” у геополитици.

Познаваоци прилика сматрају да овај систем неће срушити Италија, Пољска, Мађарска и Чешка, посебно јер га Урсула фон дер Лајен изградила.

Објашњење се налази у ставу да би дошло до дискриминације за индустрије које су већ уложиле капитал у декарбонизацију, због чега политичари не би могли појаснити зашто се смер мења.

То појашњење је потребно јер правила ЕУ о смањењу емисије гасова с ефектом стаклене баште за 90 одсто до 2040. године, а до 2050. постизање климатске неутралности, је парадоксално јер ова правила не важе за Кину и друге азијске, афричке и латиноамеричке државе. Примера ради у Кини, која је свој убрзани економски раст постигла ослањајући се на угаљ ,довеле су да су још 2019. године, емисије биле веће од укупних емисија свих развијених земаља. Иако овај проценат последњих година пада, Пекинг и даље представља парадокс у глобалним климатским напорима.

Док се Брисел буни, Кина и даље "влада" угљем

С једне стране, намеће се као глобални лидер у производњи и извозу чисте технологије, доминира ланцима снабдевања соларним панелима, батеријама и електричним возилима. С друге пак домаћа енергетска политика јасно показује да је угаљ и даље централни стуб њеног енергетског система. То показује и Закон о енергији, који је усвојен прошле године, којим се угаљ дефинише као “основна гаранција и регулатор система” у националној производњи електричне енергије.

Таква стратегија може озбиљно да угрози дефинисане постулате у декарбонизацији на глобалном нивоу, јер кинеске емисије и оне из других азијских, афричких, латиноамеричких држава, не могу остати изоловано острво унутар њихове атмосфере. Зато неке чланице ЕУ сматрају да ЕК, на састанку 19. марта треба да замрзне цене ЦО2 или продужи бесплатне квоте.

Национални ЦБАМ и стратегија: Хоће ли порески обвезници платити рачун?

Региону Западног Балкана и Србији то би краткорочно олакшало ситуацију али дугорочно одлаже помоћ у модернизацији постројења. Пошто је за “прљаве” индустрије у Србији од 1. јануара уведен и “национални ЦБАМ”, који предвиђа порез на ЦО2 од четири евра по тони, тај новац би требало да се искористи за то, али питање је само да ли ће бити довољан за све.

Све у свему, искуства са ЦБАМ-ом за српске компаније које су обухваћене овом таксом, у ова два месеца показују да држава мора да дефинише јаснију стратегију у климатским променама, јер у противном”цех” неће платити само ЕПС и компаније из енергетски интензивне индустрије, већ сви порески обвезници.

Препоручујемо

Економија

0 3

ВУЧИЋ НАЈАВИО ПУНУ ПОДРШКУ ДРЖАВЕ ФАБРИЦИ У ЛУЧАНИМА: Држава неће одустати од већинског власништва, стиже најмодернија опрема

16. 03. 2026. у 18:27

Економија

0 0

БОЛЕСТ ЖИВИНЕ СМАЊУЈЕ ПРОИЗВОДЊУ: Прети ли несташица јаја уочи Ускрса?

16. 03. 2026. у 17:33

Економија

0 7

ВУЧИЋ САОПШТИО ВАЖНЕ ВЕСТИ: За водовод и прикључење на Рзаву издвојено 2,5 милиона евра

16. 03. 2026. у 17:32

Економија

0 9

НЕМА АСФАЛТА ЗА ЏАБЕ: Вучић открио колико кошта три километра малог пута

16. 03. 2026. у 16:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације