ВАЖНО ЗА ФРИЛЕНСЕРЕ: Ако сте у 2025. зарадили више од овог износа, чека вас додатни порез

К. Деспотовић

13. 04. 2026. у 09:08

ФРИЛЕНСЕРИ имају рок до краја месеца да изаберу модел опорезивања. Сазнајте који су услови и како пријавити додатни порез на доходак.

ВАЖНО ЗА ФРИЛЕНСЕРЕ: Ако сте у 2025. зарадили више од овог износа, чека вас додатни порез

Фото: Leung Cho Pan / Panthermedia / Profimedia

Овог месеца фриленсери треба да се одлуче за један од два модела плаћања пореза на зараду остварену у прва три месеца ове године. Од 1. априла тече и рок у коме грађани са већим приходима треба да пријаве додатни порез на доходак остварен у прошлој години. Пореска управа је укрстила податке и већ припремила попуњене обрасце које могу наћи у свом е-сандучету.

Колико динарских милијардера имамо, знаће се после 15. маја, до када грађани са дубљим џепом треба да допуне или потврде пријаву коју су им порезници већ припремили.

- До краја рока за подношење пријава Пореска управа неће излазити са подацима. У претходној години око 29.500 лица су поднела пореску пријаву за утврђивање пореза на доходак грађана, исказала су приход, за првих 100, од неких 260 милиона до 1,4 милијарде динара - каже Драган Агатуновић из Пореске управе.

Додатни порез чека сваког ко је у прошлој години приходовао више од 5.400.000 динара. Зависно од висине прихода, пореска стопа је 10 или 15 одсто. Олакшицу имају млађи од 40 година и они који инвестирају.

- За људе до 40 година, који имају дупли лимит за тај годишњи порез, а улагање у алтернативни инвестициони фонд им омогућава да чак до 50 посто могу смањити порезе. Практично смањићете за 50 посто порез и новац ће остати у том фонду, који се сутра може увећати. Није никаква гаранција, може и пропасти, али може да се деси да новац од пореза још увећате, и једноставно – ем што не платите порез, ем имате увећану имовину - каже Милан Трбојевић из Агенције за књиговодство.

Међу обвезницима тог пореза је и понеки фриленсер, али они до краја месеца треба и да одаберу један од два модела пореза на зарађено у протекла три месеца.

Избор између два модела

Онај ко бира први модел, на тромесечну зараду око 103.000 динара не плаћа порез, а преко тог износа 20 одсто. Здравствено и пензијско осигурање ако жели. По другом, неопорезиво је 62.000 динара, остало се опорезује са 10 одсто, уплата пензијског доприноса је обавезна.

- У претходном периоду око 60 процената фриленсера су се одлучили за други модел опорезивања. Уочено је у претходним годинама да долази до пораста броја обвезника и броја поднетих пријава. Највећи износ обрачунатог пореза износи негде око три и по милиона динара - навео је Агатуновић.

Иако број фриленсера који се самоопорезују расте, када је пре три године увођен тај порез, процењивало се да их је бар три пут више.

- Дефинитивно су прешли у неке друге облике, није ово било свима најповољније решење, могли су да отворе предузетничку, да отворе ДОО или било који други облик који им одговара. Неко се можда запослио - рекао је Трбојевић. 

Ирена Ђорђевић из НАЛЕД-а каже да је овај систем опорезивања некако најбоља опција да обезбедите себи права, да можете здравствено да се осигурате за неких 7.000 динара за три месеца, и да уколико желите да плаћате стаж то можете за најмање 300 евра, за три месеца.

Управо је здравствено и пензијско осигурање разлог због којег би они који пружају услуге физичким лицима, попут помоћи у кући, мајстора, фитнес инструктора и осталих, требало да уђу у систем самоопорезивања.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО:

Српска мудра инвестиција/ Јелена Триван/ Није само наслов

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА ПОНОВО БРУЈИ О ИЗЈАВИ ВУЧИЋА: Речи председника о санкцијама ударна вест у руским медијима

РУСИЈА ПОНОВО БРУЈИ О ИЗЈАВИ ВУЧИЋА: Речи председника о санкцијама ударна вест у руским медијима

РУСКА агенција ТАСС преноси као ударну вест изјаву председника Србије Александра Вучића који је рекао синоћ да би, уколико би одлучио да уведе санкције Русији, „издао душу народа“.

06. 05. 2026. у 11:22

Коментари (0)

Четврт века сигурности: Како инвестиционо злато постаје кључ финансијске стабилности у Србији