Отпад више није смеће, већ ресурс: Србија отвара ново поглавље завршетком центра "Еко-Тамнава"

ДOK се деценијама на депоније гледало као на "еколошке бомбе" и неизбежно зло модерног друштва, нови концепт регионалних центара за управљање отпадом доноси радикалан заокрет.

Фото: Министарство заштите животне средине

Применом најсавременијих светских технологија, ови центри постају кључне тачке циркуларне економије, штитећи природу и производећи енергију.

Питање управљања отпадом више није само комунални проблем, већ стратешко питање заштите животне средине. 

Завршена изградња "Еко-Тамнаве" у Србији

У понедељак, 4. маја 2026. године свечано је обележен завршетак радова на изградњи санитарне депоније, као најважнијег елемента комплексног регионалног центра за управљање отпадом "Еко-Тамнава" у месту Каленић.

Ово је први од многих регионалних центара који ће се изградити широм Србије.

Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је да је ово убедљиво највећи еколошки пројекат у области управљања отпадом деценијама уназад, који отвара ново поглавље у систему управљања отпадом у нашој земљи.

Зелена трансформација рударског копа

Говорећи о значају саме локације, министарка је нагласила емотивну и професионалну тежину овог подухвата.

- Дуго смо чекали овај дан. Много је труда, рада и непроспаваних ноћи иза свих нас, али када сумирам - вредело је! Ова локација је некада била површински коп у оквиру рударског басена Колубара, а данас уместо деградираног подручја имамо модеран зелени инфраструктурни систем на око 40 хектара, где смо и ми данас симболично посејали траву. Бенефите овог савременог система, уз стални мониторинг и висок ниво заштите животне средине, осетиће више од пола милиона људи и 15 локалних самоуправа које гравитирају ка овој локацији – Уб, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина, Владимирци, Коцељева, Лозница, Ваљево, Мали Зворник, Крупањ, Обреновац, Љубовија, Лазаревац, Барајево - рекла је Павков.

Еко-ТамнаваFoto: Фото: Министарство заштите животне средине

POGLEDAJ GALERIJU

Технологија испред депоновања

За разлику од старих сметлишта, модерни центри функционишу као прецизно калибрисане фабрике. Први корак је механичко-биолошки третман (МБТ), где аутоматизовани системи, користећи оптичке читаче и магнете, издвајају све што се може поново употребити – пластику, метал, папир и стакло.

Оно што остане не користи се за затрпавање, већ за производњу енергије. Кроз процесе спаљивања са ригорозним филтрирањем гасова или производњу биогаса из органских остатака, отпад постаје извор електричне и топлотне енергије, директно смањујући зависност од фосилних горива.

Оперативни планови и капацитети

Центар "Еко-Тамнава" пројектован је да задовољи најстроже еколошке стандарде, од изолације процедних вода до контроле емисије гасова. 

- Овај регионални центар ће убрзо почети са пробним радом, а за годину дана биће потпуно функционалан и оперативан. Прве допремљене количине отпада се очекују већ током лета, а планирано је да се на овом месту годишње одложи 165.000 тона отпада - навела је министарка.

Непробојна баријера за загађење

Загађење воде и ваздуха је највећи страх грађана. У модерним центрима загађење је елиминисано кроз три кључна нивоа заштите:

• Изолација земљишта: Специјалне ХДПЕ (цеви од полиетилена високе густине) непропусне мембране спречавају да токсичне процедне воде икада стигну до подземних изворишта. Сва течност се сакупља и пречишћава до нивоа техничке воде.
• Кроћење метана: Уместо да изазива пожаре и ефекат стаклене баште, депонијски гас се "хвата" системом цеви и претвара у струју.
• Дигитални надзор: ИоТ (Internet of Things) сензори у реалном времену прате квалитет ваздуха и воде, а подаци су доступни јавности, чиме се осигурава потпуна транспарентност рада.

Од рударства до рециклаже

Стручњаци истичу да је највећа победа ових центара заправо уштеда ресурса.

Рециклажом само једне тоне алуминијума у оваквом систему штеди се чак 95% енергије потребне за примарну производњу. Тиме регионални центри директно чувају шуме и реке од непотребног рударења.

Визија Србије до 2030. године

Реализација овог центра део је ширег плана који за циљ има модернизацију комуналне инфраструктуре на нивоу читаве државе.

- Наша мисија је заснована на јасној визији развијене и модерне Србије, коју је поставио председник Републике Александар Вучић. До 2030. године изградићемо или унапредити регионалне центре од севера до југа Србије! Уз већ оперативне регионалне центре, имаћемо модерне системе за управљање отпадом и у Сомбору, Новом Саду, Инђији, Сремској Митровици, Убу, Новој Вароши и Пироту. До исте године 2030, више од 3,7 милиона становника у чак 80 градова и општина ће имати решен систем за управљање отпадом, који ће третирати 1,4 милиона тона отпада годишње. Да грађани боље разумеју, данас радимо да би до 2030. године сваки други килограм комуналног отпада био безбедно одложен на санитарну депонију - објаснила је Павков.

Будућност је "Zero Waste"

Циљ ка којем регион тежи је стандард "Zero Waste to Landfill". То значи да се на депонију одлаже само минималан проценат потпуно неупотребљивог, инертног материјала, док се све остало враћа у циклус производње или енергетске употребе.

Изградњом оваквих постројења, наша земља се полако опрашта од ере несанитарних депонија, претварајући еколошке изазове у економске и еколошке шансе. Отпад званично престаје да буде терет и постаје драгоцена сировина будућности.

Партнерство и слога као мотор развоја

Као кључни фактор успеха, министарка је издвојила синергију локалних самоуправа, републичких органа и међународних финансијских институција.

- Реализација овог, највећег зеленог пројекта у области управља отпадом је прави пример како изгледа слога на делу. Овако изгледа лице Србије које има јасан циљ и где сви раде у истом правцу за добробит свих. Хвала колеги, министру Глишићу који је, као некадашњи председник општине Уб, одлично разумео колико је овакав пројекат важан за грађане и животну средину, хвала и председнику Јовановић Џајићу, који је одговорно и предано наставио тим путем, као и директору Петровићу који ће својим искуством и посвећеношћу водити овај систем даље. Велику захвалност дугујемо и нашим међународним партнерима ЕБРД и АФД на подршци, како кроз кредитну линију, тако и кроз експертизу и искуство које су донели. Реализација овог пројекта најбољи је доказ да ако радимо заједно можемо све - закључила је министарка Павков.

Препоручујемо

Друштво

0 4

Донација која мења стандарде: Меридиан фондација улаже у здравље грађана и заштиту животне средине у Панчеву

29. 04. 2026. у 10:00

Друштво

0 5

ДОНАЦИЈА КОЈА МЕЊА СТАНДАРДЕ: Меридиан фондација улаже у здравље грађана и заштиту животне средине у Панчеву

05. 04. 2026. у 10:00

Репортаже

0 2

УГРОЖЕНА КАРПАТСКА МИШЈАКИЊА: Ретка биљка расте само на Вршачким планинама, изнад клуба "Изазов"

04. 03. 2026. у 18:12

Економија

0 0

ЦЕХ ЗЕЛЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ 27 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: Нова ЕУ такса већ погађа српске извознике, а казне ће се тек мерити у стотинама милиона

02. 03. 2026. у 15:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације