Економија

ПЕНЗИОНО И ЗА ДАДИЉЕ: Електронска дневна пријава сезонаца могла би да заживи у неколико делатности

С. Б.

13. 10. 2020. у 10:51

СИСТЕМ електронске дневне пријаве сезонских радника у пољопривреди је, како се процењује, преполовио рад на црно у овој области.

ПЕНЗИОНО И ЗА ДАДИЉЕ: Електронска дневна пријава сезонаца могла би да заживи у неколико делатности

Уз одређена прилагођавања, овај модел би могао да заживи и у неким другим привременим пословима. Летос је формирана радна група која треба да осмисли начин пријаве у делатностима са највише непријављених радника - туризму, угоститељству, грађевинарству и помоћи у кући.

Пре увођења електронске дневне пријаве радника у пољопривреди претпостављало се да око 80.000 људи на сезонским и повременим пословима ради без икаквих права, плаћених пореза и доприноса.

- Након реформе у овој области ситуација се значајно променила - истакла је у понедељак Тиса Чаушевић, шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у. - Током 2018. године само 3.500 сезонских радника у пољопривреди је било пријављено, а прошле године чак 27.000 радника. За годину и по, од када је уведен овај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више него 10 пута - са 3.500 на око 42.500 радника, речено је на скупу. Сада око 50 одсто од процењеног броја сезонских радника у пољопривреди преведено је у легалне токове увођењем једноставне пријаве радника, а пољопривреда је само један од сектора где је препозната ова потреба.

Послодавци и не размишљају о пријави, најчешће због великих трошкова, компликоване процедуре и недовољно флексибилног начина уговарања, показала је анализа НАЛЕД-а и Немачке развојне сарадње. Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно. Процене су да би електронском дневном пријавом осигурање стекло око 20.000 радника у угоститељству, 40.000 у грађевинарству, док је најтеже проценити колико их помаже у кући. Према званичној статистици око 17.000 људи, али с друге стране, нека истраживања показују да је помоћ лане ангажовало 55.000 домаћинства у Србији.

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА САКУПЉАЧЕ

АНАЛИЗА показују и да у Србији има између 35.000 и 55.000 сакупљача секундарних сировина и сви раде неформално, али између оператера и њих не постоји класичан однос послодавца и радника. Зато НАЛЕД и ГИЗ препоручују да се успостави посебан регистар индивидуалних сакупљача, уз увођење подстицаја - радници не би губили статус незапослених, могли би да добију 20 одсто увећану социјалну помоћ, а да им држава уплаћује пензијско осигурање.