ПАЦОВИ "ПОЈЕЛИ" НАШУ "АЗОТАРУ": Србија од седам фабрика вештачког ђубрива постала велики увозник

ОД седам фабрика за производњу вештачког ђубрива, колико их је Србија некада имала, данас смо постали велики увозници!

Фото А. Станковић

Земља која се дичи аграром, дозволила је да остане без стратешких фабрика. Већину их је "појела" неуспела приватизација.

ХИП "Азотара" била је окосница развоја пољопривреде и пројектована је после Другог светског рата, да помогне њеном развоју, говори нам економиста Љубодраг Савић. Како каже, у Србији је било неколико фабрика, али је "Азотара" била једина препознатљива на Балкану и у Европи.

- Нажалост, она је поделила судбину у несрећној транзицији у Србији - говори Савић.

- Некадашње руководство ПКБ је узимало регресирано ђубриво из "Азотаре" и продавало га по некој другој цени, а стављали су новац у свој џеп. Свакако, није то једини разлог пропадања ове фабрике. Деценијска небрига. Нагомилали су се и дугови за гас. Толики су били да је држава припојила "Азотару" - "Србијагасу". То је било решење само да се брига пребаци на другог. Да се велики губиташ "очеше" о јаку компанију. Користи, међутим, није било.

Према речима Савића, многе владе у нашој земљи нису добро разумеле да је Србија земља пољопривреде, да ће доћи време када ће се водити борба за пијаћу воду и здраву храну.

- Није "Ал Дахра" без разлога превалила толики пут да купи ПКБ - сматра Савић.

- Они знају шта значи прехрамбена сигурност, газдовање и господарење водама и земљом. Свакако, ПКБ и "Азотару" није требало никако продавати. Зато сада увозимо вештачко ђубриво из Румуније, а имали смо своје.

Агроекономиста Милан Простран објашањава да је Србија, раније, за јесењу сетву користила око 900.000 тона минералног ђубрива, а за пролећну око 500.000. Сигурно је да и сада увозимо те количине.

- Некада смо имали две фабрике минералног ђубрива у Суботици и по једну у Панчеву, Новом Саду, Шапцу, Прахову и Трепчи - истиче Простран.

- Наше фабрике су радиле комплексна ђубрива, која су била најквалитетнија. Судбина "Азотаре" је изузетно тужна била у процесу приватизације. Сада би било добро ако би се "Азотара" повратила и почела опет да производи ђубриво за наше пољопривреднике.

Србија највише ђубрива увози из Русије, Хрватске, Аустрије, Румуније и Мађарске. Комисија за заштиту конкуренције прошле године је објавила анализу која је показала да је увоз у 2019. био већи за 60 одсто у односу на 2018. годину. Анализом је утврђено и да је просечне увозна цена у те три године повећана за 13 процената. Укупно тржиште вештачких ђубрива у 2019. години процењено је на око 806.000 тона.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације