УМЕСТО СТРЕЛАЦА СОФТВЕР СЕ БОРИ СА ОБЛАЦИМА: Аутоматизација радарских станица повећала одбрану пољопривреде

ЈАКО невреме праћено градом претходних дана нанело је велику штету усевима, воћњацима, виноградима.

Фото Приватна архива

Страдали су и објекти, фасаде кућа и зграда, али и аутомобили. У борби са облацима секунде и минути су изузетно драгоцени, па су управо зато аутоматизовани системи противградне заштите веома важни. У Ваљеву је 2019. године отворен први комплетно аутоматизован радарски центар у Јужној Европи. Аутоматизација је повећала прецизност и брзину рада и донела потпуну безбедност, јер је рад са експлозивним материјама увек ризичан.

Начелник Центра РХМЗ Србије за одбрану од града Зоран Бабић, каже, за "Новости", да у Србији има 1.250 активних лансирних станица.

- Од тога је тренутно 236 аутоматских, а до половине јуна ће их бити 261 - наводи Бабић. -

Остале станице раде и даље са стрелцима. У аутоматизацију се иде редом, према нашим, одређеним методолошким захтевима. Србију покривамо од запада и севера према истоку и југу, јер се узима у обзир угроженост подручја.

МАЊАК ЉУДИ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

У ОКО 1.000 противградних станица које нису аутоматизоване раде стрелци. Према речима Зорана Бабића, њих има довољно. У местима где постоји одређени мањак, то се покрива већом активношћу станица које раде.

- Тамо где неке станице не раде, то је последица напуштања тих простора активног становништва, посебно у источној Србији - прецизира Бабић.

- Ако нека станица не ради или ако нису успели стрелци, остале станице у том дејству ће добити двоструко више ракета да испале.

Фото Приватна архива

Сви градоносни облаци, како истиче, прво наилазе са запада, уз реку Дрину и са севера, преко Војводине и зато је систем тако постављен. На тај начин може правовремено и ефикасно да се дејствује приликом уласка облака на брањену територију. Говорећи о предностима које је донела аутоматизација, Бабић истиче да је највећа што су повећали прецизност и брзину рада.

Фото РХМЗ

- У циљану зону облака испуштамо и сејемо реагенсе, минимум два минута брже - истиче Бабић.

- А, код нас су минути изузетно драгоцени, јер развоји су тако експлозивни, да некада, буквално, за 60 секунди имате потпуну промену структуре облака.

Наш саговорник додаје да Радарски центар Ваљево има 99 лансирних станица, на подручју Фрушке горе пуштено је 93, а до половине јуна биће у функцији планираних 118. На трећем радарском центру Букуља, урађена је прва фаза, у функцији су 44 аутоматске лансирне станице, а планирано је да их буде укупно 104. Од прошле године су у функцији и два аутоматска лансера на подручју радарског центра Крушевац.

Тренутно, све аутоматизоване станице покривају укупну површину већу од 1,5 милиона хектара, а од тога је 1,08 милиона хектара пољопривредно земљиште. До краја 2023. треба да буде завршено још 414 аутоматских станица. Бабић наводи да је управо у току тендер, који је

Фото Приватна архива

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао у Војводини.

- То је за аутоматизацију радарских центара Самош и Бајша, додатних 270 станица - прецизира Бабић.

- Осим тога, у плану је да се комплетна Букуља заврши у току наредне године, а то је још 60 станица. На подручју радарског центра Ужице биће додатне 84. Све то треба да буде готово до краја 2023.

После тога, како наводи, план је да се покрије Шумадија, односно радарски центри Бешњаја и Крушевац.

Од 2002. године излазне команде радарских мерења добијају софтверски из њихових радарских система за све лансирне станице које су у позицији за дејство.

- Када стрелци раде, онда је процедура да те излазне команде морамо путем радио-везе да проследимо до сваког од њих - објашњава наш саговорник.

- Ту смо увек имали временски застој, јер у једном минуту не можемо да пропустимо више команди. Стрелцу треба времена да намести ракете, подеси елемент, да се врати назад... Сада, у оваквом аутоматизованом систему, када је изашла команда из софтвера, тог истог секунда, кликом на дугме, почиње лансирање ракете.

Аутоматизацијом је постигнута и апсолутна безбедност, додаје наш саговорник:

- Рад стрелаца са експлозивним материјама, са ракетама, увек је праћен великим ризиком.

То су изузетно одговорни људи, али они раде у немогућим условима. Олујни ветар, пљускови, јаке грмљавине, а стрелац тада мора да изађе, да постави ракету у метални лансер, да рукује радио-станицом. Има још читав низ методолошких предности које смо добили овим системом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације