EXPO 2027

ИЗ ТРИ "ИЗВОРА" БАР 150 МИЛИОНА: Сремски Карловци уврштени у национални пројекат "Скок у будућност", као део пројекта "ЕКСПО 2027"

Јованка СИМИЋ

30. 07. 2024. у 16:59

БОГАТО и узбудљиво седмовековно трајање Сремских Карловаца, једног од наших најзначајнијих духовних центара, побуђује несмањену пажњу туриста, па је овај живописни градић уврштен и у национални пројект "Скок у будућност", поставши и активни део пројекта "Експо 2027".

ИЗ ТРИ ИЗВОРА БАР 150 МИЛИОНА: Сремски Карловци уврштени у национални пројекат Скок у будућност, као део пројекта ЕКСПО 2027

Зато ће, како је најавила председница Покрајинске владе Маја Гојковић, из буџета Војводине за развој ове општине бити обезбеђено 150 милиона динара. А, после ребаланса буџета, уследиће и додатна средства - да би се за око 8.000 Карловчана обезбедили бољи услови живота, али и скренула пажња туристима на културно-историјски значај и лепоте овог места.

- Много се очекује од тих пројеката, од новог лица Сремских Карловаца, јер се претпоставља да ће људи који буду долазили у Београд искористити прилику да дођу и у Сремске Карловце, и у Нови Сад - каже Маја Гојковић, док први човек локалне самоуправе Дражен Ђурђић указује да се ради о најмањој општини у Србији.

Све мора бити спремно до краја 2026, да би и Сремски Карловци дочекали свечано отварање поменуте манифестације, односно претпостављени велики број гостију који до атракције на само педесетак километара од Београда могу да стигну брзом пругом, пловним путем Дунавом, магистралом...

Историја

ИЗ овдашњег Саборног храма посвећеног Светом Николи, патријарх Јосиф Рајачић је 15. маја 1848, после богослужења, дао благослов за проглашење Српске Војводине у оквиру Угарске... Карловачка гимназија, прва у српском народу, основана је 1791, а три године потом почела је да ради и Православна богословија.... У Карловцима је, 1805, и Вук Караџић учио српски и немачки језик, а Бранко Радичевић постао најславнији ђак овдашње Гимназије.

Подсетимо, у периоду од 1991. до 2021, донета су два закона о обнови и очувању Сремских Карловаца. И, док је први спорадично примењиван искључиво из републичког буџета, други предвиђа ангажовање средстава из три "извора" - републичког, покрајинског и општинског. Није без значаја ни чињеница да је овдашње градско језгро, 1990, српски парламент прогласио непокретним културним добром, па ће ускоро и остатак места постати својеврсни музеј историје и архитектуре - под отвореним небом.