Фељтон
Како је проклијало семе здравства - 100 година од оснивања Медицинског факултета у Београду
На самом крају 19. века др Милан Јовановић Батут, после јалових деценија, успео је да засади здраво семе, из којег ће, али не тако брзо, "проклијати" Медицински факултет у Београду
Текстови
ВЕЛИКИ БРЕНД СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Београдска школа била је мајка десетини нових факултета
КAД размишља о Медицинском факулту, на којем је провео радни век као професор неурологије, академику Владимиру Костићу, председнику Српске академије наука, увек пада на ум једна дивна црно-бела фотографија из 1924. године, из датотеке Владана Ђорђевића. На њој је осам врло елегантних, у црним ренегдотима, мушкараца који су јако замишљени, очигледно свесни велике обавезе коју су на себе преузели.
31. 12. 2020. у 18:00
СТРАДАЊА НИКА МИЉАНИЋА: Утицајни професори вешто стварали слику о конфликтној личности и “хроничном парничару”
КАДА је крајем 1923. преминуо професор др Војислав Суботић, обећање дато француском ђаку др Нику Миљанићу, који је 9. децембра 1920. одржао прво предавање из анатомије, којим је и званично почео рад Медицинског факултета у Београду, да ће после стабилизације наставе из анатомије бити пребачен на хирургију, није више имао ко да реализује.
30. 12. 2020. у 18:00
ЧИСТКА НЕПОДОБНИХ ПРОФЕСОРА: Од 1944. до 1952. из факултетске наставе удаљено је укупно 24 наставника свих звања због политичких разлога
ГЕНЕРАЦИЈА рођена непосредно после Првог светског рата, некако у време почетка рада Медицинског факултета у Београду уписивала је студије медицине у јесен 1940. године, а пре краја њихове прве, бруцошке године почеће Други светски рат.
29. 12. 2020. у 18:00
ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду
У MAСИ демонстраната против приступања Југославије Тројном пакту, од којих се тог мартовског дана, уочи немачког напада на Југославију, и само неколико дана пре него што ће стићи обавештење са Универзитета да се обустављају предавања, нису виделе улице Београда, били су и студенти медицине, узвикујући "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".
28. 12. 2020. у 18:00
ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета
У ПРВОМ тиму Медицинског факултета у Београду, који ево већ пун век, са неким другим "поставама", успешно вози научну и образовну "формулу", уз професора Милана Јовановића Батута, првог декана, били су доктори Војислав Суботић, отац српске хирургије, учесник пет ратова, пријатељ великог Николе Тесле, и Ђорђе Јоановић - први српски патолог, који се одрекао "земље снова" одбијајући понуду из САД и остао да развија медицину у Србији.
27. 12. 2020. у 17:44
ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Батут је проучавао традицију, обичаје, потребе и језик нашег народа
ПРВИ декан Медицинског факултета у Београду био је др Милан Јовановић Батут, човек којем се приписују и највеће заслуге за његово оснивање.
26. 12. 2020. у 18:00
БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ: Да ли је улога професора Ника Миљанића скрајнута и умањена?
ПОСЛЕ првог, приступног предавања одржаног 9. децембра 1920. године, у Капетан Мишином здању, којим је и званично почела настава на новооснованом Медицинском факултету у Београду, др Нико Миљанић, француски ђак, свакодневно је, иако у неусловној згради, привремено додељеној факултету, без уџбеника и још много чега што је потребно за образовање младих, полетних људи жељних знања, држао предавања.
25. 12. 2020. у 18:00
ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду
КАДА је др Драго Петровић, правдајући се здравственим разлозима 9. априла 1920. године поднео оставку на место професора систематске и топографске анатомије, и вратио се у Загреб, велики упитник стављен је на планирани почетак наставе те јесени на Медицинском факултету у Београду. Јер, остало се без предавача на предмету где се учи азбука медицине.
24. 12. 2020. у 18:00
ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут
У ПРВОМ светском рату Србија је изгубила половину својих лекара. Међу њима и неке који су требало да буду оснивачи катедри и први наставници, као шти су Едуард Михел, Тома Леко... Рат је зауставио и оснивање Медицинског факултета.
23. 12. 2020. у 16:38
ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета
ЗАКОН о Универзитету донет је 12. марта 1905. године, а у члану четири наведено је да Универзитет има пет факултета: богословски, филозофски, правнички, медицински и технички. Било је предвиђено да редовно учење на Медицинском факултету траје 10 семестара, а на осталима по осам.
22. 12. 2020. у 18:00
СРБИ СЕ ДЕЛЕ И ОКО ЗДРАВЉА: Подижимо најпре болнице, за Медицински факултет има времена
БЕОГРАД је имао четири болнице: општу или државну са 217 постеља, војну болницу са 260, апсеничку са 100, и болницу за душевне болести са 211 постеља.
20. 12. 2020. у 21:55
ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду
БИО је 9. децембар, година - 1920. У Капетан-Мишином здању, где је и данас Ректорат Универзитета у Београду, окупио се велики број студената и професора да слуша прво, приступно предавање француског ђака др Нике Миљанића. Ту је почела историја Медицинског факултета у Београду.
19. 12. 2020. у 16:31
