ЕКСКЛУЗИВНО! ПРВА ИСПОВЕСТ ЖЕНЕ МИКЕ АЛЕКСИЋА: Пре хапшења су нам позвонили на интерфон и рекли ове речи - ОНДА ЈЕ НАСТАЛА ДРАМА

МИКА је страшан борац и верујем да није крив. Он је човек који се не да. Они су у једном дану срушили цео нечији живот, каријеру, част... Све су то добро организовали кроз институције система, не дајући му прилику да каже иједну реч. Човека су спаковали пар екселанс. Ја се дивим том мастер мајнду. Ово је врхунски обављено, бескрајно професионало, али не можете да попустите пред тим. Кад имате џина под кошем, ако не можете ништа друго, онда му бар одвежите пертле.

Биљана Машић / Фото М. Анђела

Ово и кроз шта све пролази, са чим се суочава и коме верује, у разговору, за "Новости", први пут од хапшења њеног мужа, прича Биљана Машић, професор на Факултету драмских уметности у Београду и супруга редитеља Мирослава Мике Алексића, којег су глумице Милена Радуловић, Ива Илинчић и још пет девојака, које не желе да откривају идентитет, а које су похађале њихов драмски студио "Ствар срца", оптужиле за силовања и недозвољене полне радње.

- Он је човек који здравља нема и, што је раније рекао један његов лекар, живи на карактер. Тако је и сада. Он живи на карактер и из ината, да докаже истину - каже нам Машићева. - Тај притвор у ком се налази, на такав начин и у таквом његовом здравственом стању, служи тако као да би најбоље било кад би он сад био довољно љубазан да умре у затвору. То би било сјајно. И да прича остане ту где су је после 101 дана пласирали. За 101 дан нико у Србији није имао прилику да чује ни једну једину реч друге стране. А није да нисмо покушавали. Али шта да радите кад нам из тих медија кажу: Ма, да је и најневинији, нас не занима, ми пратимо другу страну.

Биљана каже да је ту ноћ, 16. јануара, кад је њен супруг ухапшен, углавном преседела са њиховим псом и да је њен живот од тада, већ месецима, као у неком балону, одвојен од света.

- То је ситуација кад притисак не можете да спустите испод 170 са 100. Ако не цапнете, ви се дигнете, па идете даље. Те суботе сам чекала да гледам серију "Клан", а Мика је нешто читао. Звони нам интерфон, ја се јављам, кад човек каже: "Комшинице, изгубили смо кључеве, можете ли да отворите?" Ја отворим и онда помислим, некоме сам можда пустила незване госте. Није прошло 20 секунди, звоне нам на вратима. Отварам, а неколико људи стоји у мраку, нису упалили светло. "Ми смо из полиције", кажу. Ја зачуђено: "Како, зар нисте комшије што су изгубиле кључ?" Они ту пресеку и питају да ли је Мирослав Алексић ту. Он дође, питају да уђу и он их, наравно, пусти. Нису хтели да седну, већ су га замолили да пође са њима на информативни разговор и да да исказ.

Машићева прича да је док се Мика пресвлачио, инспекторка од ње тражила његове лекове:

- Кад су кренули да изађу, Мика им каже: "Извините, могу ли да знам о чему је реч." Они кажу: "Рећи ћемо вам после." Ту се ја успротивим, нека кажу одмах, јер и ја желим да знам. Инспекторка ми каже: "Можда је за вас боље да не знате." Онда су ми рекли где да дођем, али да кренем 15 минута после њих. Хиљаду ствари ми тад пролази кроз главу. Док сам тамо чекала да ме прими та инспекторка, позовем другарицу која је адвокат, али је било заузето. Она се после јави и каже да је звао Мика и рекао: "Изгледа да сам некога силовао." Чак се и насмејао. После сат времена, примила ме та инспекторка и објаснила ми да је приведен због силовања. Ја кажем: "Шта причате?" На моје запрепашћење, као да не знам с ким живим, забога, она каже: "Не, не, тако је." Питам је ко је силована особа, а она: "Ааа, то не могу ја да вам кажем, рећи ће вам тужилаштво." Тад ми звони телефон, замолим да се јавим, јер је та другарица адвокат која ми каже: "Ево ти 'Блиц', на насловној страни Милена Радуловић." Ту сам добила напад беса и питала сам на шта то личи, мени не можете да кажете, а новинарима можете или су ту неке друге ствари у питању.

После тога, прича Биљана, почиње линч. Првих седам дана се у њихову зграду и студио није могло ући ни изаћи од новинара.

- Хватали су децу за рукаве, да их зауставе и фотографишу. Родитељи су морали да их уводе. Једна новинарка ми је чак ушла на час. Тај први насртај је био страшан. Нисте могли да отворите новине да за Мику не пише "монструм, силоватељ, самозвани учитељ глуме, самозвани професор". Тај човек у животу никада за себе није рекао да је учитељ глуме, још мање да је професор.

Канцеларија у којој се све наводно одвијало никада није имала врата

На питање због чега ниједног тренутка није посумњала у супруга, Биљана каже да са њим дели живот 35 година и не сматра себе будалом:

- Школована сам и тренирана да препознам разне врсте понашања и манипулације, мувања и лагања. Нисам ја баш пала с крушке. Ми смо целог живота били испреплетани и кроз посао и нашу веома велику приврженост. Такву врсту поремећеног понашања човека који је опсесиван да силује, свака жена би приметила. Наша кретања и распореди су нам били познати до танчина. С друге стране, пре свега, не верујем њиховој причи, а верујем мужу, због тога што су те девојке порасле поред мене, а Милена је после била и мој студент. Време да верујем је била 2013! Не знам сад да ли да ми буде мило или не, јер све ме много воле. То је баш интересантно. Не кажем то иронично, јер нисам ја у ту љубав ни сумњала. Али, ако некога волите толико и имате у њега поверења, јер сам ја многе њихове мање или веће интимне тајне и проблеме знала, како баш да ниједна од тих девојака није дошла да ми скрене пажњу, да се пожали, да ми било шта каже. Да од мене захтева да нешто предузмем, што бих несумњиво урадила. Ако нису мени рекле, у нашем студију је радио и Иван Зарић, којег су такође волеле и који је са њима више био другар, па зашто ни њему нису рекле?

Биљана прича да су те девојке и после, док су студирале, долазиле код њих у студио и врло радо посећивале и Мику:

- То су били најнормалнији разговори. Седели су на часовима поред нас, поред Мике. У односу на мене та завера ћутања је неопростива. Као ћутите све те године, преживљавајући ту страшну патњу, обраћате се психолозима и лајф коучима и опет не дођете код мене, а многе сте ми врло интимне ствари током студија поверавале. И биле смо блиске. Милена је четири године била мој студент и изградиле смо веома добар однос.

Алексићева супруга каже да никада после те суботње вечери није позвала Милену ни друге девојке да разговарају, нити су оне њу:

- Ја знам ону Милену, ону Иву, а ове девојке ја не познајем. Будући да смо потпуни странци, зашто бих их звала? Ако говоримо о љубави, где се та љубав изгубила? Кад сте одлучиле да све прећутите, а онда нам подметнете неутронску бомбу под живот? Негде нисте испале како треба. Али, добро, вероватно то тако мора.

Биљана наводи да Мика не схвата зашто су то урадиле и шта је мотив:

- Апсолутно је био шокиран. Сад можемо само да се боримо да дођемо до истине. Надам се да ћемо у томе и успети. Суд по природи ствари мора да дође до истине и до њеног другог краја, који се за 101 дан никада није чуо.

- Погађа ме и једна ствар из 2014. године. Радуловићи и Ђикићи, чија су деца била у нашем студију, били су у неком ресторану на Космају и зову да сврате код нас. Тад су нам баш били глумица Тамара Алексић и њен отац са којим се Мика дружио и окупило се велико друштво. Ми смо тад практично упознали Миленине родитеље, раније смо их само виђали. Провели смо лепо поподне пуно смеха. После две године имали смо један испит, на трећој години на факултету, где су сви студенти били одлични, а Милена изврсна. Због тога сам их позвала да дођу код нас на ручак на Космај. Било их је доста, дружили смо се, смејали, играли, пливали... Ја то тадашње понашање никако не могу да повежем са траумама о којима говоре. Знам да је Милена током пубертетског периода имала проблема и ишла је на саветовања са психологом, али због ствари које су се тицале њихових породичних проблема и развода. Милена је то тешко подносила. За четири године студија није ишла код психолога.

За Иву Илинчић Биљана каже да је док је студирала бар једном у две недеље долазила код њих у студио, а једном и на Космај:

- Девојку, која је Мику оптужила да је силовао сваког уторка, он уопште није спремао за глуму. Он те године није хтео да ради ни са ким из те генерације. Мој муж тврди да се можда у животу два пута руковао са њом. У то време, 2018. године, имао је и озбиљне здравствене проблеме због којих никако није могао да учини то за шта га оптужују. Малолетну девојку, која га је оптужила он је избацио из студија због лењости. Ја сам га молила да је врати, било ми је жао, јер је даровита и на мој наговор је вратио. На крају и та канцеларија у којој се све наводно одвијало никада није имала врата. Њу користимо Мика, Иван Зарић и ја. Мика је ту проводио време углавном да би пушио, а највише сам је ја користила. Мика је држао часове понедељком и уторком, ја средом и четвртком, Зарић петком и суботом. Значи, девојке су биле трауматизоване уторком и код мене су долазиле четвртком. Нисам приметила ништа, нити су ми ишта рекле. Код Зарића су биле два дана касније. Такође ни речи!

Иако је одједном остала без доста пријатеља, мада су и многи остали уз њих, Биљана Машић наводи да су ти велики ломови драгоцени, али су ужасно болели:

- То су ране које се не зашивају. То ће остати за цео живот, али испала је једна добра тријажа. Један мој нови пријатељ ме потпуно забезекнуто питао: "Побогу, Биљана, како сте ви успели да се окружите тако лошим људима." И мене је то поразило. Као да ме ударио у главу и схватила сам да је много било таквих људи. Знали су нас годинама из разних ситуација, где је Мика био као Црвени крст и пружао сваку врсту помоћи од психолошке, пријатељске, новчане, па до тога да ли нешто треба да носи. У нашој кући је то било тако, коме год је и кад год је било потребно. Ви сте га таквог знали и ниједног секунда пред баражном ватром медија нисте рекли, стани мало, ја овог човека знам 40, 30, 20 година, па бар да посумњате. Обичан свет ће погледати насловну страну новина и рећи да је то страшно и нису дужни да мисле другачије, јер је све рађено да ви останете сувише згрожени, потресени, избезумљени, да не помислите да би можда требало да чујете нешто друго. Нико није дошао у ту дилему. То никоме не замерам, осим људима који су нас знали, који су били наши кућни пријатељи. Моји студенти који су годинама били у студију код Мике, а касније стекли каријере.

Биљана Машић / Фото М. Анђела

Биљана каже да је било и светлих примера, али ретко ко се осмели да је пита како је Мика:

- Сви ти глумци су застрашени. Да изнесу барем став неутралности било би коректно. Да кажу сачекајте суд, видећемо, немојте одмах за камен. Многи глумци су ми потврдили да уколико се буду усудили да кажу било шта, макар и неутрално, или у Микину корист, а не дај боже у одбрану, да ће бити осуђени на линч. Додуше, не баш овакав какав смо нас двоје имали. Ми смо доживели јавно стрељање у јарку тог 17. јануара. Једнога дана, кад будем заиста умрла, тражићу тестаментом да ми на споменику упишу два датума смрти.

ОПТУЖНИЦА ВРАЋЕНА НА ИСПРАВКУ

КРИВИЧНО ванпретресно веће Вишег суда у Београду, како сазнајемо, вратило је Вишем тужилаштву оптужницу против Мирослава Алексића на исправку. Наложено је да се прибаве још неки неопходни подаци и докази како би оптужница могла да буде потврђена. Њу је Више тужилаштво подигло пре девет дана и Алексића оптужило за два кривична дела силовања, два продужена силовања, четири кривична дела недозвољених полних радњи и једно продужено.

НЕМА ВИШЕ ТЕ СРАМОТЕ...

- МОЈ утисак је, без дилеме, да се на овом случају испразнио и исповраћао свако ко је хтео - каже нам Биљана. - Неко је бацио парче крвавог меса. Можда ће бити интересантно за неке социологе да се тиме баве, на овоме може да се докторира или да се на приватним факултетима установи нови предмет - ријалити маркетинг за неку серију. Двеју паметних мисли сам се сетила у јануару, а које сам прочитала још у студентским данима. Прва је Шекспирова реченица: "Могу ја много више да издржим, него што ви смете да ме мучите." Сваког јутра поновим то себи и сваке вечери легнем са том реченицом. Друга је једног нашег великог писца: "Не знаш ти шта све може човек кад огугла на срамоту." Натурили сте нам срамоту, провукли кроз најгору каљугу, блато и канализацију и ту апсолутно нема поправке. Нема више те срамоте коју можете да нанесете. Сад остаје само да ја поступам.

ХИРОШИМА ОД ЖИВОТА

АЛЕКСИЋЕВА супруга каже да јој је сад после више од три месеца бистрија глава, али нико не може да се осећа добро после толико времена бесомучне хајке на његову породицу и личност.

- Кад подметнете атомску бомбу, добијете животе који личе на оне разгледнице Хирошиме. Неко ти је направио Хирошиму од живота, а од тебе очекују да им пружиш подршку и љуте се јер то не чиниш. То је у најмању руку цинично.

КАТЕДРА УЗ БИЉАНУ

- ОД првог дана неки су пријатељи чврсто уз мене и много им хвала, иако им није лако - напомиње Биљана. - Бескрајно сам захвалана мојој катедри за глуму. Имала сам озбиљне проблеме у најави на факултету, али моја катедра и ти људи су чврсто стајали уз мене. Било је и неких који су се трудили да направе такву ситуацију да не морају да ми кажу добар дан.

ЗАБРАЊЕНО ПРЕНОШЕЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ДЕЛОВА ИЛИ ЦЕЛОГ ТЕКСТА БЕЗ САГЛАСНОСТИ РЕДАКЦИЈЕ "НОВОСТИ"!

Препоручујемо

Хапшења и истрага

0 1

ТУЖИЛАЧКИ “АВАНТУРИСТИЧКИ ПОТЕЗ”: Огласио се адвокат Мике Алексића после подизања оптужнице

21. 04. 2021. у 21:07

Хапшења и истрага

0 0

МИКА АЛЕКСИЋ ЧЕКА РАСПЛЕТ: Најављено да ће Тужилаштво ће до краја недеље подићи оптужницу против власника школе глуме

06. 04. 2021. у 21:35

Хапшења и истрага

1 1

У ИСТРАЗИ ПРОТИВ АЛЕКСИЋА САСЛУШАНИ ПОСЛЕДЊИ СВЕДОЦИ: Психијатар и психотерапеут Милене Радуловић описали начин лечења глумице

15. 04. 2021. у 14:34

Хапшења и истрага

0 2

НОВА САСЛУШАЊА СВЕДОКА У ЧЕТВРТАК: Наставља се истрага против Мике Алексића, своја сазнања изнеће психијатри Милене Радуловић

13. 04. 2021. у 08:00

Хапшења и истрага

1 0

ОГЛАСИЛА СЕ МИЛЕНА РАДУЛОВИЋ НАКОН ПОДИЗАЊА ОПТУЖНИЦЕ: Глумица открила како се осећа након што је тужилаштво донело одлуку

21. 04. 2021. у 16:33

Политика

2 0

НЕКА НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ РАДЕ СВОЈ ПОСАО: Вучић о оптужбама против Палме и саслушавању Стефановића

24. 04. 2021. у 21:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације