Суђења

ТЕЛА ДЕЧАКА НЕМА, АЛИ ЈЕ КУЋА СТРАВЕ ПУНА ДНК ЖРТАВА: На шта се своди одбрана Невоље и Месара - "Бити мртав није кривично дело, већ убиство"

Е.Х.

28. 09. 2022. у 21:00

НЕМА тела, нема дела. Ова реченица главни је лајтмотив, који се провлачи од момента када су у судницу Специјалног суда у Београду ступили Вељко Беливук, Марко Миљковић и остали оптужени, припадници криминалне групе, којима се на терет стављају најтежа кривична дела.

ТЕЛА ДЕЧАКА НЕМА, АЛИ ЈЕ КУЋА СТРАВЕ ПУНА ДНК ЖРТАВА: На шта се своди одбрана Невоље и Месара - Бити мртав није кривично дело, већ убиство

Њихова одбрана, судећи по ономе што се незванично могло чути, пошто је до јуче трајало припремно рочиште, које је било затворено за јавност, своди се на негирање седам убистава, уз опаске да "бити мртав није кривично дело, већ убиство" и "да ако нема обдукционог налаза, човек није мртав". Ове тезе правдају чињеницом да, по њиховом мишљењу, нема доказа да су седморица младића за чија убиства одговарају, мртви, јер нема њихових тела.

Како би што сликовитије објаснио своју одбрану, Миљковић је у уторак судско веће подсетио на случај Ђорђа Андрејића (13) из Мајиловца, код Великог Градишта, који је нестао пре 12 година. За убиство овог дечака, чије тело, осим лобање, до данас није пронађено, првостепено је на 20 година затвора била осуђена његова мајка Марина, али је на крају одлуком Апелационог суда у Београду ослобођена, услед недостатка доказа.

Према речима нашег саговорника, који је упознат са случајем Беливукове групе, окривљени имају право да се бране на начин за који мисле да је најбољи за њих. Међутим, он сматра да се позивањем на поступак против Марине Андрејић, не може ништа постићи, јер су током истраге злогласне криминалне групе, у кући у Ритопеку, као и у викендици у Сурдуку, пронађени ДНК трагови нестале седморке, за чија убиства одговарају, што за Тужилаштво представља значајан доказ. Да ли ће то, уз неке друге доказе, као што су фотографије оптужених крај жртава, али и сведочења појединих припадника групе који су пристали на сарадњу са Тужилаштвом, бити довољно за суд, остаје да се види.

Ђорђе је нестао 22. јула 2010, када је са мајком отишао на њиву ван села. Марина, која је прво признала, па затим негирала да је убила дете, кући се вратила два дана касније, али без сина, након чега је ухапшена. У потрагу за малишаном укључиле су се полицијске и екипе Жандармерије, као и бројни мештани, који су данима претраживали мајловачке шуме. Три месеца касније пронађена је лобања, за коју је, ДНК анализом утврђено да је дечакова.

- С обзиром на то да је лобања Ђорђа Андрејића пронађена на око 3,5 метара од пољског пута, намеће се закључак да тело покојног Ђорђа није било на том месту у време када је претраживан терен, већ да је лобања накнадно донета и ту остављена - један је од кључних закључака Апелације.

У образложењу пресуде је стајало и да околност да је након више од три месеца од нестанка Ђорђа пронађена његова лобања, када се Марина увелико налазила у притвору, за суд не доказује да га је она убила. Притом, комисија вештака Института за судску медицину у свом налазу је навела да се, с обзиром на недостатак других делова тела, узрок смрти Ђорђа не може ни установити, нити претпоставити.

- Сама чињеница да је полиција организовала свакодневне потраге на терену са великим бројем људи и да тело покојног Ђорђа није пронађено, а да је након више од три месеца пронађена само његова лобања, такође не иде у прилог чињеници да је првобитно признање окривљене истинито, јер да је окривљена оставила тело свог покојног сина Ђорђа на начин како је то објаснила у свом првобитном признавању, сасвим је сигурно да би оно било пронађено - наводи суд.

Марина је у полицији признала да је сина убила мотиком, али је касније пред судом изјавила да није крива. Оптужила је полицајце да су је тукли и приморали да призна да је убила рођено дете. У притвору је провела 703 дана.

ОПТУЖНИЦА није доказана

ОДЛУКОМ Апелационог суда пала је оптужница која је теретила Марину Андрејић да је 22. јула 2010. убила своје дете тако што га је, изнервирана његовим одбијањем да поступи по њеном налогу и оде у село по помоћ, дрвеном држаљом мотике, коју је са собом носила, ударила у пределу потиљка и задње стране врата.

- Од тог ударца, Ђорђе се срушио на земљу, задобивши тешке телесне повреде, које су узроковале његову смрт. Оптужена га је затим однела до ивице багремове шуме, где га је спустила на земљу леђима окренутим ка земљи, прекрила грањем и тако оставила - стајало је у оптужници.