ПРЕД крај часа чули су се звуци у ходнику, пуцњи, али сам ја мислила да су то петарде и несташни осмаци, јер се ближио крај школске године. У глави ми је било, "тамо је Драган, он ће то да реши". Ти пуцњи су се наставили и у једном тренутку се ништа није чуло. Био је неки мук, чудна атмосфера, као да смо сви били укочени, хипнотисани. У ходнику се чуо врисак и тада сам помислила да можда нису петарде. У том истом тренутку нагло су се отварила врата учионице, нисам стигла да окренем главу и погледам ко је, а већ сам била погођена. Пала сам испод катедре.
01. 11. 2024. у 15:35
Коментари (2)