Злочин

Новосађанин који је мајци одрубио главу умро у затворској болници

Љиљана Прерадовић

20. 12. 2024. у 10:10

НОВОСАЂАНИН И. М. (47), осумњичен да је 16. новембра убио своју мајку А. М. (77), како сазнајемо, преминуо је у Специјалној затворској болници у Београду.

Новосађанин који је мајци одрубио главу умро у затворској болници

У Управи за извршење кривичних санкција нам је потврђено да је четрдесетседмогодишњи И. М. преминуо 15. децембра у вечерњим часовима на интерном одељењу ове болнице. Како су нам објаснили, И. М. је примљен 18. новембра у ову установу, истог дана када му је Виши суд у Новом Саду одредио притвор. У складу са законском процедуром, полиција је обавила увиђај, обавештени су тужилаштво и надлежни суд, а тело је упућено на обдукцију.

Незванично, како сазнајемо, И. М. је доведен погоршаног психичког стања с обзиром на чињеницу да није примао терапију која је била неопходна с обзиром на здравствено стање у коме се дуже време налазио.

Новосадска полиција је, подсећамо, 16. новембра у породичној кући у новосадском насељу Телеп, у Улици Фејеш Кларе 33, нешто пре 12 сати пронашла беживотно тело А. М., а ухапшен је њен син, због сумње да је убио мајку. У кући су затекли ужасан призор, на поду у кухињи обезглављено тело жене. Према незваничним сазнањима, син је тестером мајци одсекао главу и бацио је у комшијско двориште.

Према причама комшија, И. М. је одраније имао здравствених проблема, и пре десетак година се извесно време лечио на психијатрији.

- Када би пио лекове, био је сасвим у реду и није правио никакве проблеме. Без терапије, знао је да буде агресиван према мајци, али и да подигне руку на њу. Она је, међутим, била добра и мирна жена, и није хтела да га пријављује полицији. Ваљда ју је било срамота – испричао је комшија.

Међу комшијама могло се чути и да је И. М., у тренуцима када није под терапијом, знао да виче и урла, а неколико пута су га видели да је го, без одеће, излазио на улицу.

- Неко би тада позвао полицију, долазили су и интервенисали, и он би се после тога смирио – каже једна комшиница. - Према нама није био агресиван, нити нас је нападао. Док је под лековима, увек би се љубазно јавио на улици, а некада данима није излазио напоље. Колико знам, нигде није радио, а живели су од пензије коју је његова мајка наследила од покојног мужа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације