РЕНАТА САЛЕЦЛ: Човек је човеку вирус

У СЕПТЕМБРУ 2022. амерички председник Џо Бајден је прогласио крај пандемије. Он је признао да ће ковид 19 бити нешто што са чиме ћемо морати да живимо у догледној будућности.

Жељка Башић/ "Зрак сунца у мојој мрежи"/ Галерија "Сингидунум"

Међутим, то више неће бити пандемија. Када је објављено ово саопштење, случајно сам била у истраживачкој посети Јапану, где су сви увек носили маске. Таксисти су носили маске чак и када су били сами у колима; људи су носили маске док су вежбали у теретани, док су шетали парковима или се возили бициклом по граду. Чак су и мала деца носила маске. У хотеле и многе ресторане могло се ући тек након мерења температуре и дезинфекције руку. Многи људи који раде у јавним службама носили су пластичне штитнике за лице на својим маскама, а понекад чак и посебне заштитне наочаре. Иако ниједан закон није захтевао да људи буду толико маскирани, сматрало се да је неетично немати маску на лицу када сте у јавности. Током моје посете, земља је још била углавном затворена. Могла се посетити само ако сте имали неки посао у Јапану или ако сте били део организоване турнеје. Странаца је било врло мало, а и они су се придржавали неписаних правила у време ковида 19.

Моји јапански домаћини такође нису могли да схвате да у мојој земљи, Словенији, као и у многим другим деловима Запада, људи нису желели да се вакцинишу онда када је вакцина постала доступна. Док су ови људи вакцинацију доживљавали као ствар индивидуалног избора, вакцинисани људи су је доживљавали као ствар друштвеног избора. Прихватили су да се пандемија може превазићи само ако људи превазиђу своје стрепње и жеље, и ако покушају да заштите себе, друге и друштво. И моји јапански саговорници су вакцинацију схватили као нешто што се чини јер је потребно као излаз из пандемије, а не као нешто што се доживљава као ствар индивидуалног избора.

Како то да су људи у време пандемије имали тако различито разумевање избора? Још од времена Роналда Регана и Маргарет Тачер људи на Западу слушају да не постоји друштво, да су појединци потпуно одговорни за своје здравље и да су њихов успех и срећа повезани с њиховим изборима. Посебно се здравље доживљавало као ствар личног избора. Када се људи разболе, често их оптужују да је то резултат лоших одлука које су донели у прошлости. Подсећају их да нису прихватили здрав начин живота, да нису јели здраву храну, да нису вежбали или да нису ограничили стрес. Чак се и превазилажење болести, у неким круговима, пропагирало као ствар избора. Тако се често чује да треба да изаберемо да победимо болест, да напорно радимо на промени лоших навика и да прихватимо позитивне мисли.

Наличје идеологије која ставља избор на пиједестал довело је до повећања анксиозности, кривице и неприлагођености. Људи се боре с питањем: Шта ако направим погрешан избор? Зашто други постижу боље резултате на основу својих избора? Којим информацијама треба веровати када доносимо одлуке? А када ствари не иду добро у животима људи, они често криве себе за недостатак успеха, чак и ако су сиромаштво и други друштвени фактори могли у великој мери да ограниче њихове изборе.

Пошто је људима на Западу речено да је све у њиховом животу ствар избора, уопште не чуди што је избор одиграо суштинску улогу у расправама о вакцинацији. Када људи стално слушају колико је важно направити праве изборе, посебно када су у питању њихова тела, забринутост око тога шта уносимо у своје тело и кога да слушамо о вакцинацији може, у случају неких, постати тешко издржива.

Начин на који људи праве своје изборе јесте под утицајем одлука које доносе стари и нови типови ауторитета. Политички лидери, медијске личности и интернет инфлуенсери имају моћ да утичу на јавно мњење својим изборима које доносе у својим животима. Ако се људи који су утицајни у својим заједницама вакцинишу, то утиче на ставове људи према вакцинама. За неке је то што су видели своје вољене, посебно своју децу, да су болесни од ковида 19 такође могао бити подстицај да изаберу да се вакцинишу.

Док су многе западне земље страствено прихватиле индивидуализам у начину на који су се бориле против ковида 19 и, као резултат тога, претрпеле велике губитке у животима, многе азијске земље су изабрале потпуно закључавање - уз неке мере које је држава наметнула, док су неке (попут маскирања у Јапану) прихваћене од самих грађана.

Међутим, једно од често занемарених питања везаних за пандемију јесте да су многе владе широм света користиле пандемију за своје политичке циљеве. Као резултат тога, надзор се драматично повећао, а многе владе су увеле законе о ванредним ситуацијама који су дозвољавали кршење људских права и подривали демократске принципе.

Ковид 19 је променио друштва на начин без преседана. И може се десити да ће многе земље наставити да користе надзор који су увеле у време пандемије или да ће ограничити права људи у име опасности од будуће пандемије чак и када ње не буде на видику. Пандемија је променила и људе. Психолошка штета коју су доживели посебно млади људи у време врхунца пандемије када су живели од једне изолације до друге изолације може, за неке од њих, имати трајне последице по њихово ментално здравље.

Када сам одлазила из Јапана, питала сам се да ли ће људи тамо икада скинути своје маске које су изгледале као да су им постале друга кожа. Међутим, људи се мењају, а такође воле и порицање и игнорисање. Због тога ме је насмејало када сам једне вечери посетила улице с бројним малим локалним ресторанима у градићу на острву Хокаидо. Млади људи су послушно носили маске док су били напољу, али су их одложили чим су се нагурали у мале ресторане. Сумњам да су ови млади људи веровали да их вирус може напасти само напољу. Вероватно ови људи, када су међу пријатељима, нису много марили за пандемију, док су се напољу плашили да не прекрше неписана друштвена правила.

(Из књиге "Човек је човеку вирус", издавач "Архипелаг", превод са словеначког Ана Ристовић)

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

ИНТЕРВЈУ Редитељ Иван Живковић: Уживао сам радећи на серији "Госпођица Скарлет и Војвода"

19. 12. 2022. у 13:21

Култура

0 0

ОГОЛИЛА САМ ДУШУ ПРЕД ПУБЛИКОМ, А ОНА МИ УЗВРАТИЛА: Миња Пековић, првакиња Драме Народног позоришта у Суботици

18. 12. 2022. у 13:30

Друштво

0 0

ПОЛА СРБИЈЕ СЛАВИ, ПОЛА ИДЕ У ГОСТЕ: Зашто је Свети Никола најраспрострањенија српска слава

19. 12. 2022. у 08:43

Панорама

0 0

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ: Како најбрже скувати пасуљ

19. 12. 2022. у 07:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације