ПОГЛЕД ИСКОСА: Тишине Ваљаревића

Пише Дејан Ђорић

20. 12. 2022. у 10:52

У ПРЕСТИЖНОЈ и за савремене младе уметнике кључној београдској Галерији Луцида слике већег формата током децембра излаже млади цртач и сликар Вељко Ваљаревић (Ужице, 1991).

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тишине Ваљаревића

Вељко Ваљаревић, "Одбацивање"

То је његова друга изложба у Луциди, а Галерија је власник свих представљених слика. Реч је о једном од најуспешнијих младих фигуративних уметника ирационалне вероисповести чија је биографија већ сада импресивна.

Можда важнији од успеха је његов пут ка слици. Премда је овладао цртежом, па и оним великог формата, имао је проблем како да пређе на сликарство, како да освоји слику, који се појавио и међу другим уметницима из његове генерације. Често изразити цртачи нису способни да се баве сликарством, најбољи пример је професор вечерњег акта Драган Лубарда. Ваљаревић је пронашао свој тип слике на којем не само у техничком већ и у поетском смислу кључну улогу има позадина, општи фон у који се утапају или из кога излазе фигуре и предмети. Раније је био у знаку тамнозелених нијанси, а сада је измењен у ружичасто-белу, са примесама плаве. Како су познаваоци приметили, све је на слици у просторном и композиционом смислу само однос првог и задњег плана. Код овог сликара се и не зна шта је испред а шта иза, цела слика пулсира као живи организам, сцена је ноктурална, површина тактилна и као да дише, слика је схваћена у време тријумфа машинско-електронске цивилизације као живи организам, магична суштина. Присећамо се у том смислу и Ченинијеве "Књиге о уметности", првог модерног списа те врсте на Западу.

Он младог цртача саветује да тонира у ружичасто или зелено, обојену позадину за цртеж. Овде је то без угледања на ренесансу претворено у програм једне поетике, у скоро цртачки решену слику (што није непознато у историји сликарства), са безбројним каткад једва приметним детаљима, ситним интервенцијама, тачкицама и бојеним линијама и светлошћу која је сасвим дифузна, мека и топла. Ваљаревић за разлику од многих надобудних сликара увек на уму има и претходнике, ликовну традицију, од Матијаса Гриневалда до Љубе Поповића, што његовим остварењима даје унутрашњу снагу.

Изложба је насловљена Silence или "Тишина", по једној од слика из ове поставке. Не само да је реч о Распећу, о свечаној тишини у којој богочовек пати, већ и о теоријски неистраженом феномену, односу тишине и сликарства. Вековима, наиме, сликар је Робинзон, испосник, пустињак у свом атељеу, где у потпуној тишини, најчешће у самоизолацији, у алхемијској реторти, инкубатору атељеа настају слике. Мада неки раде уз музику, као некада Рубенс, тишина је кључно метафизичко одредиште за слику и икону. То је и она њена толико плодна и битна различитост од речи и музике.

На крају, можда не треба ни истицати опште место да је Вељко Ваљаревић један од најуспешнијих младих цртача и сликара, наследник великих фантаста у тој врсти фигурације, која обилато рађа на великом дрвету српске уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ТРАМПА: Трећи светски рат би могао избити пре председничких избора у САД

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ТРАМПА: Трећи светски рат би могао избити пре председничких избора у САД

БИВШИ амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би за пет месеци преосталих до избора у САД могао да избије трећи светски рат због неспособности актуелног америчког руководства.

18. 05. 2024. у 09:45

КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ

КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ

КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.

18. 05. 2024. у 11:47

Коментари (0)