ВЕКОВИ ЈЕЗИЧКОГ УМЕЋА: Објављено ново, 14. коло антологијске едиције издавачког центра Матице српске

ПРЕ неколико дана из штампе је изашло 10 нових томова антологијске едиције "Десет векова српске књижевности", с правом означене као највећи издавачки подухват у нас.

Милан Дединац са супругом Радмилом Бунушевац, Фото Надреализам.рс

У издању Издавачког центра Матице српске до сада је објављено 140 књига, на 70.000 страна, а крај се још не назире.

Покретач овог подухвата и главни уредник Миро Вуксановић, академик, истиче да је обухваћен распон од народне и житијске литературе, од 12. до садашњег века:

- Дела су на свим облицима српског језика али по савременом правопису, из свих крајева где се на српском писало и још се пише, са свим жанровима, од почетака до антологијских књига које се сада појављују или тек настају. Зато се наслови бирају по серијама и разврставају по вековима. Двадесети век има највише наслова и тек смо стигли до писаца рођених пре 1940, уз неколико изузетака који наговештавају целину.

Представљајући за наш лист ново, 14. коло, Вуксановић каже да су у две књиге објављена дела Александра Вуча, Душана Матића, Милана Дединца и Марка Ристића. И то понегде и у дворучно писаним стиховима, предочавајући зашто су Париз и Београд истовремено били центри надреализма, како се антологијски може опевати све од косе на глави до траве у планини. Књига Скендера Куленовића, високо поетична у стиху, есејистици и прозном изразу, у свечано озвученом језику, почиње поемом о мајци без синова, а завршава се поглављем романа "Понорница". Увек лирични Бранко В. Радичевић, са "белим" романима о жени и о мушкарцу, сујеверицама и другим магијским темама и данас делује присно, као да и даље пише, као да тражи да га завичајци помену док славе звање престонице културе.

Фото С. Јегдић

Писци са два слична презимена, сродни у књижевној елегичности, различити у начину казивања и доласку у поетску слику, Жарко Васиљевић и Душан Васиљев, заједничком књигом се враћају на лепо књижевно место које смо им, мало несмотрени, мало заборавни, заузели.

Бранко В. Радичевић, Фото Архива Новости

Арсен Диклић, чије смо филмове са децом гледали, враћа се са својим сценаријима и баладама које на њих личе, као да каже: окрећи се, сине, стижем из малог рита, са салаша где сам био као на острву. Борислав Радовић, песник културе и учене отмености, стиховима, песмама у прози и есејима још једном потврђује правило да најобразованији писци чекају време када ће излазити њихове књиге у великим тиражима. Књига Љубивоја Ршумовића садржи не само његове чаролије за све узрасте, нарочито за најмлађе, већ и његове завичајне анегдоте и стихове високог искуства. Згуснута проза Давида Албахарија представљена је са два романа, приповеткама различитих дужина, али са истом казивачком снагом и есејима у облику писама и о канадским приликама.

Десета књига у низу припада Радославу Петковићу, његовим приповеткама у два циклуса, из четири романа, одломцима који су понуђени као мамци што могу бити и самостални, а све то са два есеја и два загонетна упитника на крају.

- Но, да се вратимо највећем издавачком подухвату у историји српске књижевности, јер је то важније од свих неспоразума - каже за "Вечерње новости" Вуксановић.

Давид Албахари, Фото В. Данилов

- У едицији "Десет векова српске књижевности" свака књига се припрема по истом моделу и садржи: предговор приређивача, избор текстова једног или више писаца, хронологију, селективну библиографију, напомене и избор раније објављених критика. Очигледно је да су то научна издања која су намењена и доступна свима, без обзира на њихово образовање, начин читања и тумачења литературе. У томе је и национални значај укупног подухвата чији основни циљ није да успостави књижевни канон, иако се и такав резултат пажљивим посматрањем целине може уочити. Основна намера едиције јесте да одабере, по истим мерилима припреми и објави у новом облику, са новим разумевањем, тражећи и оно што је због идеолошких и заборавих разлога потиснуто, све што је на најбољи стваралачки начин обележило своје време.

Приређивачи, углавном млади и стручни људи, писци су предговора за сваку књигу, чиме се даје свеж увид у дело познатих писаца. На крају сваке књиге налазе се и раније објављене књижевне критике, па се тако успоставља дијалог различитих генерација, њихових погледа и тумачења.

Борислав Радовић, Фото Н. Фифић

- Писци су добили заслужену пажњу да, пропраћени предговорима и књижевним критикама, с књигама какве досад нису имали, у складним и репрезентативним примерима буду међу нама. Њихове песме, романи, приповетке, есеји и други радови, у посебним и заједничким књигама, доносе истину да је српска књижевност прошлог и садашњег века имала и има равноправан разговор с познатим покретима који су захватали европску и светску књижевност. Зато је такав скуп имена и позив нашем читатељству, ако такав покрет још постоји - закључује Вуксановић.

Врсни приређивачи

ПРИРЕЂИВАЧИ су професори, историчари књижевности, књижевни критичари, радознали и успешни интелектуалци. Живе и раде (иако сви немају редован посао) у Београду, Новом Саду, Нишу, Лесковцу, Јагодини, Источном Сарајеву и другде. То су: Зорана Опачић, Бојана Поповић, Драгана Бедов, Биљана Мичић, Милица Алексић, Нина Живковић, Жељка Пржуљ, Срђан Орсић, Марко Аврамовић, Драган Бабић и Милан Громовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације