КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Стваралац и смрт
КЊИГУ Јовице Аћина "Бања" ("Агора"), која је понела Награду Библиотеке града Београда "Мома Димић" за 2023. годину, чине приповетке о европским ствараоцима и њиховим делима.
Фото: Приватна архива
О њима приповедач ерудита промишља боравећи у многим значајним центрима културе или пак у местима у којима су, стицајима животних околности, ти ствараоци били затечени, каткад и "заточени" (Фиренца, Делфт, Хаг, Берлин, Прованса...).
Враћајући се тим тачкама, временима и друштвеним контекстима у којима је свако од стваралаца живео (Николо Макијавели, Јан Вермер, Шарлота Саломон и други), приповедач отвара питања којима се, на сасвим самосвојан начин, може бавити само онај који, попут једног од његових јунака, зна следеће:
"Да бисмо било шта снажно изразили, изнели на светлост, треба прво да уђемо у себе и свој прави глас ослободимо спољашњих ланаца".
У књизи је очигледна ауторова окупираност смрћу. Отуда низ врло подстицајних размишљања о односу ствараоца и смрти. Један од примера налазимо у причи "У боји прекривеној тамом". У њој се, заједно с приповедачем, суочавамо са чињеницом да смрт једно дело, особито аутобиографско, чини недореченим. Уколико на тај начин приступамо односу стварања и смрти, закључићемо да је смрт увек корак испред и да у том смислу бар делимично нарушава заокруженост једног уметничког дела, тј. његов потпуни смисао. На специфичан начин се заједно с приповедачем суочавамо с дореченошћу смрти спрам могућности доречености уметничког дела.
Но, размишљање о томе, како у књизи видимо, отвара и поље разматрања особене везе дела којим је приповедач окупиран и жанра у којем о њему пише. Нису сва дела, попут аутобиографије, увек корак иза смрти. Нека су бар корак, уколико не и знатно више, испред ње - доречена - као што је прича о другом, као што је, на пример, песма о уметнику или његовом делу, попут песме Виславе Шимборске о Вермеровој Млекарици: "Све док она жена у Краљевском музеју / у насликаној тишини и усредсређености / из дана у дан сипа / млеко из бокала у чинију, / свет не заслужује смак света" (в. приповетку "Поглед на Делфт").
Попут Вермерове Млекарице је и јунак Аћинове приповетке који девојчици Лоти (Шарлоти Саломон), чија је лутка заувек "одбегла", пишући луткина писма, приповеда о њеним авантурама, новом животу, разлозима зашто је морала да оде, о природности тог одласка ("У боји прекривеној тамом"). У њој, дакле, налазимо и мотив ствараоца као спасиоца и примере о рехабилитујућој моћи уметности.
У "Бањи" се на светлост износе и размишљања о стварању као спасењу, као и то да начин на који стваралац заувек одлази, бар делимично, уколико не сасвим, одређује живот тог дела, утиче на његову рецепцију.
Аћинови приповедачи размишљају и о вези уметности и зла, о различитим пореклима зла, као и о њиховој виталности и манифестности - најчешће идеолошкој. Стога нас оне инспиришу да размишљамо како се ствараочев непријатељ служи његовим делом, тј. како то дело бива схваћено од стране различитих реципијената. Како оно живи у делима онога који је зао и тоталитаран, а како га доживљава неко ко је такође писац и мислилац, медитативан и загледан у себе, у свет из сопствене тихости (в. приповетку "Има ли кога").
Осим хода кроз светску историју тоталитарних режима и судбину појединих њихових жртава, али и света у којем ми живимо, као и кроз историју европске културе, имагинација Јовице Аћина нас, као и увек, води у зачудне светове у којима, читајући дела непролазне вредности, спознајемо и сопствени лик - у огледалу, препознајемо виша значења, чак и "досликавамо" ремек-дела великих мајстора. То чинимо и док читамо "Бању"...
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"Склони то из руке!" Јездић са позорнице викнуо на мушкарца у публици
ПРЕСТАВА "Књига о Милутину", која је данима унапред распродата, синоћ је побрала десетоминутне стајаће овације у Звездара театру, након чега је глумац подигао шајкачу високо, додавши тихе речи публици - Будите у миру. Фантастични Ненад Јездић, у улози шумадијског сељака у култној монодрами, провео је публику кроз страдања српског народа у три рата - балканским и Првом светском рату. После првих пола сата, Јездић је покушао да мимиком опомене једног мушкарца у публици, али он није марио. Онда му је са позорнице довикнуо: Склони то из руке!
21. 04. 2026. у 10:17
Мајка убијеног Израелца добиће унуче помоћу постхумно узете сперме свог сина - да наставе лозу
ИРИС Хаим, мајка Јотама Хаима, израелског таоца којег су грешком убили израелски војници након што је побегао из Хамасовог заточеништва у Гази, изјавила је да осећа наду и обнову након одлуке породичног суда у Бер Шеви.
21. 04. 2026. у 21:03
РТС потврдио: Промењени сви водитељи јутарњег програма - саопштени нови! И име емисије измењено
БРОЈНЕ системске промене направио је РТС у својим редовима у последње време - почевши од именовања нове генералне директорке, Мање Грчић. Александра Младеновић, Миша Стојиљковић, Игор Обрачевић и Биљана Шујдовић.
20. 04. 2026. у 18:07 >> 18:08
Имају камено срце: Ово је најбезосећајнији хороскопски знак
УБЕЂЕНИ су у своју величину и незаменљивост.
20. 04. 2026. у 09:13
Данац тврди: Ово је НАЈБОЉИ ГРАД у Србији - није реч о Београду (ВИДЕО)
ФРЕДЕРИК Корнелиус, који се на друштвеним мрежама представља као музичар и путник, већ месецима дели утиске из Србије, а последњих дана посебну пажњу посветио је граду који је, по његовом мишљењу, најбољи у земљи.
21. 04. 2026. у 14:35
Знате ли ко је певачица са слике? Њене песме певате годинама - једина фотографија коју је успела да сачува, све остале су изгореле
"ОВО ми је једина слика коју сам, срећом, добила од фамилије..."
21. 04. 2026. у 18:03
Сада је дефинитивно пукло савезништво САД и Украјине: Зеленски урадио нешто незамисливо
УКРАЈИНСКО руководство, након више од годину дана напора да одржи стабилне односе са администрацијом председника САД Доналда Трампа, јавно је признало крах досадашњег партнерства.
20. 04. 2026. у 20:41
Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"
БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
20. 04. 2026. у 20:04
Неће више наступати: Здравко Чолић одбио концерте, ово је разлог
КАО разлог Здравко Чолић је навео умор, али и унапред договорене породичне обавезе.
21. 04. 2026. у 10:37
Најновије из рубрике
Са Ивачковићем и Крагуљем - у свет: Галерија "Рима" други пут гостује на сајму уметности "Арт Брисел"
БЕЛГИЈСКО уметничко тржиште је веома карактеристично, а у односу на број становника, то је земља која има највише колекционара на свету, истиче, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник Галерије "Рима", која ће ове године други пут учествовати на "Арт Бриселу", и то од сутра, па до 26. априла.
21. 04. 2026. у 16:44
Херојска епоха наше уметности: Простор, траг, гест: цртежи Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића из збирке Народног музеја
ПРВИ пут на једном месту, изложба "Простор, траг, гест: цртежи Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића из збирке Народног музеја Србије", прекосутра у 18 часова, представиће цртачки опус тројице представника нашег импресионизма, који откривају снагу, непосредност и интиму ове врсте уметничког изражавања.
21. 04. 2026. у 16:35
Концертни укрштај: Ватромет музичких боја у Матици српској 23. априла
У ОККВИРУ музичких вечери Матице српске, у 200. годишњици наше најстарије установе за неговање српске културе, науке и уметности, у 185. годишњици од рођења Лазе Костића и 35. годишњици постојања Фондације „Лаза Костић“, а на Шекспиров дан рођења и упокојења, организује се концертни укрштај достојан уметничког принципа хијазма самог Лазе Костића! Концерт ће се одржати 23. априла, с почетком од 19 часова, у Свечаној сали Матице српске.
21. 04. 2026. у 12:03
Са севера стижу светла у сумраку: Осма Недеља финског филма у ДКЦ, од од 23. до 27. априла
ФИЛМОВИ који доносе наду, уз уобичајени и специфични хумор, чиниће репертоар осме Недеље финског филма, бијеналне смотре која ће од 23. до 27. априла у Дворани Културног центра Београда представити девет дугометражних играних филмова, један кратки и један анимирани и тако пружити увид у актуелну продукцију чувене кинематографије са севера Европе.
20. 04. 2026. у 19:42
Сваки Вадимов тон ме инспирише: Интервју - Светлана Захарова, примабалерима, ускоро опет у Београду (ФОТО)
НАЈВЕЋА балерина данашњице, једина тренутно активна prima ballerina assoluta, Светлана Захарова и њен животни партнер, виолиниста светског реномеа Вадим Рјепин, београдској публици ће 5. маја, у Плавој дворани Сава центра, представити свој заједнички уметнички пројекат "Pas de deux - Плес удвоје на врховима прстију".
20. 04. 2026. у 17:14
Коментари (0)