КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Стваралац и смрт

КЊИГУ Јовице Аћина "Бања" ("Агора"), која је понела Награду Библиотеке града Београда "Мома Димић" за 2023. годину, чине приповетке о европским ствараоцима и њиховим делима.

Фото: Приватна архива

О њима приповедач ерудита промишља боравећи у многим значајним центрима културе или пак у местима у којима су, стицајима животних околности, ти ствараоци били затечени, каткад и "заточени" (Фиренца, Делфт, Хаг, Берлин, Прованса...).

Враћајући се тим тачкама, временима и друштвеним контекстима у којима је свако од стваралаца живео (Николо Макијавели, Јан Вермер, Шарлота Саломон и други), приповедач отвара питања којима се, на сасвим самосвојан начин, може бавити само онај који, попут једног од његових јунака, зна следеће: 

"Да бисмо било шта снажно изразили, изнели на светлост, треба прво да уђемо у себе и свој прави глас ослободимо спољашњих ланаца".

У књизи је очигледна ауторова окупираност смрћу. Отуда низ врло подстицајних размишљања о односу ствараоца и смрти. Један од примера налазимо у причи "У боји прекривеној тамом". У њој се, заједно с приповедачем, суочавамо са чињеницом да смрт једно дело, особито аутобиографско, чини недореченим. Уколико на тај начин приступамо односу стварања и смрти, закључићемо да је смрт увек корак испред и да у том смислу бар делимично нарушава заокруженост једног уметничког дела, тј. његов потпуни смисао. На специфичан начин се заједно с приповедачем суочавамо с дореченошћу смрти спрам могућности доречености уметничког дела.

Но, размишљање о томе, како у књизи видимо, отвара и поље разматрања особене везе дела којим је приповедач окупиран и жанра у којем о њему пише. Нису сва дела, попут аутобиографије, увек корак иза смрти. Нека су бар корак, уколико не и знатно више, испред ње - доречена - као што је прича о другом, као што је, на пример, песма о уметнику или његовом делу, попут песме Виславе Шимборске о Вермеровој Млекарици: "Све док она жена у Краљевском музеју / у насликаној тишини и усредсређености / из дана у дан сипа / млеко из бокала у чинију, / свет не заслужује смак света" (в. приповетку "Поглед на Делфт").

Попут Вермерове Млекарице је и јунак Аћинове приповетке који девојчици Лоти (Шарлоти Саломон), чија је лутка заувек "одбегла", пишући луткина писма, приповеда о њеним авантурама, новом животу, разлозима зашто је морала да оде, о природности тог одласка ("У боји прекривеној тамом"). У њој, дакле, налазимо и мотив ствараоца као спасиоца и примере о рехабилитујућој моћи уметности.

У "Бањи" се на светлост износе и размишљања о стварању као спасењу, као и то да начин на који стваралац заувек одлази, бар делимично, уколико не сасвим, одређује живот тог дела, утиче на његову рецепцију.

Аћинови приповедачи размишљају и о вези уметности и зла, о различитим пореклима зла, као и о њиховој виталности и манифестности - најчешће идеолошкој. Стога нас оне инспиришу да размишљамо како се ствараочев непријатељ служи његовим делом, тј. како то дело бива схваћено од стране различитих реципијената. Како оно живи у делима онога који је зао и тоталитаран, а како га доживљава неко ко је такође писац и мислилац, медитативан и загледан у себе, у свет из сопствене тихости (в. приповетку "Има ли кога").

Осим хода кроз светску историју тоталитарних режима и судбину појединих њихових жртава, али и света у којем ми живимо, као и кроз историју европске културе, имагинација Јовице Аћина нас, као и увек, води у зачудне светове у којима, читајући дела непролазне вредности, спознајемо и сопствени лик - у огледалу, препознајемо виша значења, чак и "досликавамо" ремек-дела великих мајстора. То чинимо и док читамо "Бању"...

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Моћи језика

01. 08. 2023. у 15:05

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Духовите минијатуре и "вреле" теме

12. 07. 2023. у 16:34

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Бол и лепота

29. 06. 2023. у 12:34

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Смисао поезије

21. 06. 2023. у 10:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације