КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Стваралац и смрт
КЊИГУ Јовице Аћина "Бања" ("Агора"), која је понела Награду Библиотеке града Београда "Мома Димић" за 2023. годину, чине приповетке о европским ствараоцима и њиховим делима.
Фото: Приватна архива
О њима приповедач ерудита промишља боравећи у многим значајним центрима културе или пак у местима у којима су, стицајима животних околности, ти ствараоци били затечени, каткад и "заточени" (Фиренца, Делфт, Хаг, Берлин, Прованса...).
Враћајући се тим тачкама, временима и друштвеним контекстима у којима је свако од стваралаца живео (Николо Макијавели, Јан Вермер, Шарлота Саломон и други), приповедач отвара питања којима се, на сасвим самосвојан начин, може бавити само онај који, попут једног од његових јунака, зна следеће:
"Да бисмо било шта снажно изразили, изнели на светлост, треба прво да уђемо у себе и свој прави глас ослободимо спољашњих ланаца".
У књизи је очигледна ауторова окупираност смрћу. Отуда низ врло подстицајних размишљања о односу ствараоца и смрти. Један од примера налазимо у причи "У боји прекривеној тамом". У њој се, заједно с приповедачем, суочавамо са чињеницом да смрт једно дело, особито аутобиографско, чини недореченим. Уколико на тај начин приступамо односу стварања и смрти, закључићемо да је смрт увек корак испред и да у том смислу бар делимично нарушава заокруженост једног уметничког дела, тј. његов потпуни смисао. На специфичан начин се заједно с приповедачем суочавамо с дореченошћу смрти спрам могућности доречености уметничког дела.
Но, размишљање о томе, како у књизи видимо, отвара и поље разматрања особене везе дела којим је приповедач окупиран и жанра у којем о њему пише. Нису сва дела, попут аутобиографије, увек корак иза смрти. Нека су бар корак, уколико не и знатно више, испред ње - доречена - као што је прича о другом, као што је, на пример, песма о уметнику или његовом делу, попут песме Виславе Шимборске о Вермеровој Млекарици: "Све док она жена у Краљевском музеју / у насликаној тишини и усредсређености / из дана у дан сипа / млеко из бокала у чинију, / свет не заслужује смак света" (в. приповетку "Поглед на Делфт").
Попут Вермерове Млекарице је и јунак Аћинове приповетке који девојчици Лоти (Шарлоти Саломон), чија је лутка заувек "одбегла", пишући луткина писма, приповеда о њеним авантурама, новом животу, разлозима зашто је морала да оде, о природности тог одласка ("У боји прекривеној тамом"). У њој, дакле, налазимо и мотив ствараоца као спасиоца и примере о рехабилитујућој моћи уметности.
У "Бањи" се на светлост износе и размишљања о стварању као спасењу, као и то да начин на који стваралац заувек одлази, бар делимично, уколико не сасвим, одређује живот тог дела, утиче на његову рецепцију.
Аћинови приповедачи размишљају и о вези уметности и зла, о различитим пореклима зла, као и о њиховој виталности и манифестности - најчешће идеолошкој. Стога нас оне инспиришу да размишљамо како се ствараочев непријатељ служи његовим делом, тј. како то дело бива схваћено од стране различитих реципијената. Како оно живи у делима онога који је зао и тоталитаран, а како га доживљава неко ко је такође писац и мислилац, медитативан и загледан у себе, у свет из сопствене тихости (в. приповетку "Има ли кога").
Осим хода кроз светску историју тоталитарних режима и судбину појединих њихових жртава, али и света у којем ми живимо, као и кроз историју европске културе, имагинација Јовице Аћина нас, као и увек, води у зачудне светове у којима, читајући дела непролазне вредности, спознајемо и сопствени лик - у огледалу, препознајемо виша значења, чак и "досликавамо" ремек-дела великих мајстора. То чинимо и док читамо "Бању"...
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДОПИНГ АФЕРА МУ НЕ МОЖЕ НИШТА: Италијан добио највише признање
Италијан Јаник Синер награђен је престижним признањем од стране Олимпијског комитета своје земље за заслуге у дресу Дејвис Куп тима, као и за индивидуална остварења.
10. 05. 2025. у 13:15
"КУЧКА САМ, А ВАН ТЕРЕНА...": Сабаленка открила своје право лице (ВИДЕО)
Арина Сабаленка, најбоља тенисерка свет у Риму игра свој најбољи тенис. Победила је Рускињу Анајстасију Потапову у два сета (6:2, 6:2) и тако се пласирала у осмину финала ВТА турнира у Риму.
10. 05. 2025. у 12:30
МАСК ПРАВИ ГРАД БУДУЋНОСТИ: Како ће изгледати "Звездана База" и пројекат од билион долара (ВИДЕО)
ИЛОН Маск је твитовао да ће његова фондација, уложити 10 милиона долара у помоћ у обнови центра Браунсвила и 20 милиона долара за помоћ школама широм округа Камерон.
10. 05. 2025. у 15:37
ЖЕСТОК СУКОБ ТАДИЋА И ТАЛИСКА: Србин открио шта се тачно десило (ВИДЕО)
Било је баш напето на мечу између Фенербахчеа и Башакшехира када је дошло до вербалног сукоба између Душана Тадића и Андерсона Талсика.
10. 05. 2025. у 17:20
"ШАМАРЧИНА" ШМИТУ: Руска "шљага" Немцу
СИТУАЦИЈА у БиХ је у најозбиљнијој кризи од завршетка сукоба, а погоршава је интервенција Кристијана Шмита, рекао је данас стални представник Русије при УН Василиј Небензја.
10. 05. 2025. у 19:29
ОПЕТ ИЗГУБИО ЖИВЦЕ: Зверев грубо испрозивао човека после меча (ВИДЕО)
Светски рекет број два Александер Зверев успешно је започео Мастерс у Риму, пошто је доминантно елиминсао Уга Карабељија из Аргентине са 6:2, 6:1.
10. 05. 2025. у 16:20
УРСУЛА ФОН ДЕР ЛАЈЕН НАПУСТИЛА СКУП У ЛУКСЕМБУРГУ: Певала се песма „Дан Победе“ на руском језику (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИЦА Европске комисије Урсула фон дер Лајен затекла се 9. маја у центру Луксембурга на меморијалном скупу који је организовала партија Мир д’Воллек, где су учесници певали чувену песму „Дан Победе“.
10. 05. 2025. у 11:10
ПАНИКА У УКРАЈИНИ: Да ли је ово знак да Путин спрема нови напад "орешником"?
РУСИЈА ће 12. и 13. маја привремено затворити ваздушни простор изнад војног полигона и комплекса за лансирање ракета Капустин Јар, преноси украјински одбрамбени портал Militarnyi 10. маја, наводећи могућност тестирања балистичке ракете средњег домета.
10. 05. 2025. у 12:06
"ЊЕГОВ АЛКОХОЛ": Трамп наводно има порок којем не може да одоли - из Беле куће оштро демантовали
ПРЕМА тврдњама једног службеника из Беле куће, председник САД Доналд Трамп конзумира изузетно велике количине слаткиша. Опште је познато да је Трамп велики љубитељ коле лајт, до те мере да је у Овалној соби инсталирано посебно дугме за тај напитак. Међутим, оно што многе његове присталице можда не знају јесте да је Трамп, судећи према изјавама садашњих и бивших службеника, сарадника и блиских пријатеља, дугогодишњи самопрозвани заљубљеник у слатко.
10. 05. 2025. у 12:21
Најновије из рубрике
НЕ ЖЕЛИМО ДА НАС ВИ "КРАДЕ": Британски уметници траже заштиту владе
БРИТАНСКИ писци, глумци, музичари и други уметници, међу којима су писацКазуо Ишигуро, глумац Ијан Макелен, вајар Ентони Гормлеј, певачи ЕлтонЏон, Пол Макартни, Кејт Буш, Ени Ленокс, Ерик Клептон, Роби Вилијамс идруги, затражили су од британског премијера Кира Стармера да подржиизмене закона које би заштитиле њихова ауторска права од злоупотребевештачке интелигенције (ВИ).
10. 05. 2025. у 21:00
ДОЛАЗИ ЧУВЕНИ ЈАКОПО ГОДАНИ: Почињу пробе за нову балетску представу СНП
У Српском народном позоришту сутра почињу пробе за нову балетскупредставу коју ће поставити једно од најзначајнијих имена европскесавремене игре - Јакопо Годани. На позив директорке Балета Аје Јунг, познати кореограф долази у Нови Сад, где ће са ансамблом радити наоригиналном комаду чија се премијера очекује крајем септембра.
10. 05. 2025. у 21:00
ИН МЕМОРИАМ: Преминуо Душан Шешум ( 1951. - 2025. )
Овај свет је у 74. години напустио сликар, хуманиста и визионар, Душан Шешум, који је последњих деценија скромно и тихо живео у сутеренском стану у згради поред Дечијег диспанзера у Улици Емила Гаврила.
10. 05. 2025. у 15:56
"СИЛВИЈА" У БИТЕФ ТЕАТРУ: Почеле пробе нове представе у режији Немање Мијовића
У БИТЕФ театру у току су пробе за представу "Силвија", у режији Немање Мијовића.
09. 05. 2025. у 17:03
САВРЕМЕНО ЧИТАЊЕ ЧИПКЕ: Пољска уметница инспирисана крагном из Етнографског музеја
ЗА уметничку интервенцију, светски познате пољске уметнице NeSpoon, која кроз савремени визуелни језик оживљава наслеђе Војводине с краја 19. века, а биће представљена данас у 11 часова у београдским "Силосима", послужио је драгоцани експонат Етнографског музеја, тачније крaгна из збирке Градске ношње.
09. 05. 2025. у 16:53
Коментари (0)