ПОГЛЕД ИСКОСА: Српски предмодернизам
ТОКОМ протекла два месеца у београдском Народном музеју одржана је у великој сали изложба слика под називом "Једна [не]обична музејска прича".
Новак Радонић, Портрет свештеника Стефана Николајевића Фото Приватна архива
Изложба је угледна не само по изложеним делима већ и по томе што је њен аутор и писац текстова у каталогу Петар Петровић, млађи историчар уметности, сарадник и наследник Николе Кусовца, кустос Народног музеја, експерт за сликарство 19. века, аутор више монографија, а као и Кусовац, познавалац и критичар савремене уметности. Он се није попут многих његових колега затворио у катедарску и кустоску кулу од слоноваче.
У западној историји уметности на снази је идеолошко глајхшалтовање у већини књига и текстова по којем испада да стара уметност нема неку већу вредност осим као увод у модернизам или савременост. Наслов овог приказа не припада том виду менталног подложништва већ покушају да се некако укратко обједине различите поетике уметности 18. и 19. века на изложби у Народном музеју. Премда појединачно другачија, изложена остварења имају неку сродност и историјску доследност која води од позног барока црквеног сликарства Јована Исајловића Старијег, неокласицизма Константина Данила, романтизма Ђуре Јакшића до реализма Паје Јовановића и Уроша Предића, према модерно заснованом сликарству Божидара Карађорђевића и Полексије Тодоровић. Српска уметност има логичну развојну, историјску нит, која иде од Византије ка модерни; слике, посебно портрети из 18. века увод су у извођачки сигурнија и мање наивна дела 19. века.
По томе је српска уметност слична руској, из масе познобарокних невештих мимеза настао је сјајни реализам а на основу њега рани модернизам. Намера кустоса Петра Петровића није била само да укаже на стилске особености старијег српског сликарства већ и да са педесет слика покаже значајна дела ретко или никада излагана (тридесет се представљају по први пут). У сталној поставци "српског Лувра" су стотину десет вредних слика из периода 18. и 19. века, мањи део од близу 1.530 уметничких дела, културних добара Збирке. Петровић је у каталогу изложио и детаљну повест "Збирке српског сликарства 18. и 19. века Народног музеја Србије", која обухвата и дела страних мајстора везана за нас, као и изванредне копије старих мајстора које су омогућиле нашим сликарима да стасају.
Петровићев избор представља српско сликарство тог периода као садржински богато, од барокних и модерних икона, црквене тематике, жанра, историјских сцена и алегорија до пејзажа, групних сцена и портрета који преовлађују. Није реч само о мајсторима већ и о сликаркама (Мина Караџић, Полексија Т.) које нису ништа слабије. Колико су тада били високи критеријуми, најбоље сведочи пример Новака Радонића, који је после путовања по Италији и виђења ренесансних слика био толико разочаран својим да је одустао од стварања. Нама је то несхватљиво јер је већ и његово сликарство савременим уметницима недостижно.
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном
АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.
06. 03. 2026. у 09:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
"СВЕ САМ ТО ПРОШЛА СА САШОМ" Сузана потресена због Зорице: "Канцер као да је заразна болест, не знам од чега је оперисана"
ВЕЧЕРАС се у Сава Центру одржава први од три концерта Марије Шерифовић у 2026. години.
06. 03. 2026. у 20:27
Коментари (0)