ПОГЛЕД ИСКОСА: Српски предмодернизам
ТОКОМ протекла два месеца у београдском Народном музеју одржана је у великој сали изложба слика под називом "Једна [не]обична музејска прича".

Новак Радонић, Портрет свештеника Стефана Николајевића Фото Приватна архива
Изложба је угледна не само по изложеним делима већ и по томе што је њен аутор и писац текстова у каталогу Петар Петровић, млађи историчар уметности, сарадник и наследник Николе Кусовца, кустос Народног музеја, експерт за сликарство 19. века, аутор више монографија, а као и Кусовац, познавалац и критичар савремене уметности. Он се није попут многих његових колега затворио у катедарску и кустоску кулу од слоноваче.
У западној историји уметности на снази је идеолошко глајхшалтовање у већини књига и текстова по којем испада да стара уметност нема неку већу вредност осим као увод у модернизам или савременост. Наслов овог приказа не припада том виду менталног подложништва већ покушају да се некако укратко обједине различите поетике уметности 18. и 19. века на изложби у Народном музеју. Премда појединачно другачија, изложена остварења имају неку сродност и историјску доследност која води од позног барока црквеног сликарства Јована Исајловића Старијег, неокласицизма Константина Данила, романтизма Ђуре Јакшића до реализма Паје Јовановића и Уроша Предића, према модерно заснованом сликарству Божидара Карађорђевића и Полексије Тодоровић. Српска уметност има логичну развојну, историјску нит, која иде од Византије ка модерни; слике, посебно портрети из 18. века увод су у извођачки сигурнија и мање наивна дела 19. века.
По томе је српска уметност слична руској, из масе познобарокних невештих мимеза настао је сјајни реализам а на основу њега рани модернизам. Намера кустоса Петра Петровића није била само да укаже на стилске особености старијег српског сликарства већ и да са педесет слика покаже значајна дела ретко или никада излагана (тридесет се представљају по први пут). У сталној поставци "српског Лувра" су стотину десет вредних слика из периода 18. и 19. века, мањи део од близу 1.530 уметничких дела, културних добара Збирке. Петровић је у каталогу изложио и детаљну повест "Збирке српског сликарства 18. и 19. века Народног музеја Србије", која обухвата и дела страних мајстора везана за нас, као и изванредне копије старих мајстора које су омогућиле нашим сликарима да стасају.
Петровићев избор представља српско сликарство тог периода као садржински богато, од барокних и модерних икона, црквене тематике, жанра, историјских сцена и алегорија до пејзажа, групних сцена и портрета који преовлађују. Није реч само о мајсторима већ и о сликаркама (Мина Караџић, Полексија Т.) које нису ништа слабије. Колико су тада били високи критеријуми, најбоље сведочи пример Новака Радонића, који је после путовања по Италији и виђења ренесансних слика био толико разочаран својим да је одустао од стварања. Нама је то несхватљиво јер је већ и његово сликарство савременим уметницима недостижно.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

"ОЛ СТАР" СЕ МЕЊА ИЗ КОРЕНА, Никола Јокић ће добити прилику да заблиста као никада! (ВИДЕО)
НБА лига је донела одлуку да из корена промени формат "ол-стар" меча, потврдио је комесар лиге Адам Силвер.
04. 06. 2025. у 21:50

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)