КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свет којег више нема
ЗБИРКА песама Радосава Стојановића "Стазе и пртине" ("Ревнитељ", Ниш 2022) својеврсна је лирска ретроспектива једног света којег више нема.
Фото: Приватна архива
Није необично да то буде тема једне књиге. Многи песници, кроз историју књижевности, као и наши савременици, сећају се сопственог детињства као повлашћеног времена, ближњих којих више нема, родног краја из којег су одавно и заувек отишли... Свако од њих, наравно, то чини, на себи својствен начин, у складу са сопственим сензибилитетом и поетиком.
Шта је онда специфично у вези са овим ствараоцем? То што је он један од најзначајнијих писаца са југа Србије, што је важан глас у савременој српској књижевности који је, поред бројних песничких збирки, драма, публицистичких књига и аутор збирки прича и романа од којих су неки сигурно остали трајно уписани у меморију пасионираних и захтевних читалаца. Овде ћемо споменути тек неке: "Дивљи калем", "Ангелус", "Месечева лађа", "Три хвата неба", "Земаљски дни Наде Кристине".
Пишући у било којем жанру, на дијалекту или пак на стандардном књижевном језику, овај уметник нас упознаје са светом о којем скоро да не знамо ништа. Реч је о просторима Црне Траве на којима, према последњем попису, живи нешто мање од 1.100 становника, особито о селу Млачишту, које је, према попису из 2011. имало 20 становника. Радосав Стојановић тај свет брижљиво, готово реликвијски, чува, враћајући се на сва његова митска места, на веровања и легенде, обичаје и свакодневни живот - у прошлости - док је ту још увек било људи, у свет који је - књижевно уобличен - увек у аури Сунца и Месеца, мистике коју они носе, а која утиче на лирске јунаке, на оно што они осећају, говоре и чине.
Ту све пулсира од птичјих звукова, боја и мириса разноврсног биља, покошених ливада, различитих укуса, врелина и страсти, често оличених и у фаталним женама. Тако је, дакле, било некада. Сада, лирски субјект "Стаза и пртина", док траје његово "сушто путовање" и даље између моћи Сунца и Месеца, осветљен првим, а пресењен другим, неминовно се удаљава од времена када му је мајка раним јутром пртила завејане путеве - према школи - и потом брижно, са прозора породичне куће, очекивала његов повратак. Удаљава се од места среће, где су кошуте силазиле на појило, и где је, "у Васиљковици и на Големом риду" одбијајући откосе био у "чаробном усхиту" мислећи на Андријану. Удаљава се од времена плоти и плодности у којем је "Стамена / од крви и пламена" ("И би Стамена")...
Фото Промо
Тим идиличним и страственим сликама контраст су оне изразито натуралистичке којима је приказано наличје тог живота, мука и духовна снага обичног човека тог поднебља који, кад није у печалби, далеко од благости дома и ближњих, јесте у пољу или брине о "благу" (домаћим животињама) настојећи да стоички издржи увек присутне манифестације зла:
"Никада нисам размишљао о томе / Како је било мом оцу / Када је морао да убије најбољег бика из наше штале / Јер му је неко од комшија колцем поломио кичму / А како је тек било бику - сеоском ћаји! / Никада! // А помагао сам му као дечак држећи поводац / Да га мацолом у челенку / Потом прекоље, одере, среди, распастрми / И гледао како загрцнут / На длану држи / Његово врело големо срце / Још пуно живота" ("Неслућени бол").
Ову песму Радосава Стојановића због трауматичног, веома дубоког дечачког доживљаја, асоцијативно повезујемо с песмом Мирослава Максимовића "Упамтио сам то", с тим што подвлачимо значајну разлику - у потоњој клање животиње наслут је скоро долазећег, другачијег зла, у ком клање није ни нужност, ни милост.
Ипак, и лирски субјект у збирци "Стазе и пртине" размишља о тријумфу смрти, о земљи за коју кажу да више није његова, ни наша, о заумљу у којем ће се једног дана пробудити "са туђим језиком на уснама", али и о "миомирисима вечности [...] са камена и олтара" где је "наше откровење" - о Призрену ("Поћи ћеш са мном").
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НАПРАВИЛИ ГРАЂЕВИНСКО ЧУДО: Мост од 8 км, спаја 2 државе - део испод воде, 20 милиона људи годишње га пређе (ВИДЕО)
ЕРЕСУНДСКИ мост је један од најфасцинантнијих мостова света.
10. 02. 2025. у 18:36
ЗАШТО СЕ ЗЕМЉА БАЦА У РАКУ ПРИЛИКОМ САХРАЊИВАЊА: Значење ове српске традиције крије мрачну тајну
СИГУРНО знате да се земља баца у раку у којој је положен покојник и изговара реченица "Нека му је лака црна земља”, али вероватно не знате одакле потиче такав обичај.
11. 02. 2025. у 11:44
ВАРАМО ИАКО ВОЛИМО: Женама треба сигурност, мушкарци су незаинтересовани (ВИДЕО)
ШТА желе жене, а шта мушкарци у партнерским односима – тема је најновије епизоде подкаста "Оно право“" који се емитује сваког четвртка од 20 часова на Youtube каналу и видео платформи“Новости“.
09. 02. 2025. у 12:04
ПЛАНИНА У КАНАДИ НОСИ ИМЕ ЧУВЕНОГ СРБИНА: Јунаштво српског народа прочуло се и преко океана
ВОЈВОДА Радомир Путник давно се уписао у редове највећих српских војсковођа који је предводио војску у неким од најнеизвеснијих тренутака наше историје – Балканским и Првом светском рату.
11. 02. 2025. у 14:31
"САЧУВАЈ ТАЈНУ, ЉУБАВИ МОЈА": Песма коју је оживела Прија носи тешку животну причу певача Душана Костића
ДУШАН Костић, певач народне музике и аутор чувеног хита "Сачувај тајну љубави моја", извршио је самоубиство 1996. године тако што је скочио у Дунав са Панчевачког моста, а тело никада није пронађено.
11. 02. 2025. у 18:52
ТУЖНА СУДБИНА: Ко је Миле који иде лајковачком пругом из чувене песме?
КОД код нас ништа не може да прође без контраверзи и теорија завера, а та судбина је задесила и чувену песму. Иако је песма Иде Миле лајковачком пругом била и остала једна од најомиљенијих у народу, у новије време се појављују извори који тврде да се она знатно разликује од изворног текста, који има знатно моћнију поруку и потреснији контекст.
11. 02. 2025. у 08:22
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"
КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.
11. 02. 2025. у 13:30
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Најновије из рубрике
ВРАТИЛА СЕ "2020": Представа Маје Гриналт и Радмиле Ђурице у Кући Ђуре Јакшића
ПРЕДСТАВА "2020" вратила се на сцену Куће Ђуре Јакшића у Београду и биће изведена у среду, 12. фебруара.
11. 02. 2025. у 17:41
ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ У МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВУ: Српска национална револуција 1804.-1835.
Српска национална револуција 1804-1835. -тема је предавања које ће се у среду, 12. фебруара у 13 часова одржати у Музеју у Смедереву. Предавач је Александар Марушић, виши кустос историчар Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу
11. 02. 2025. у 14:33
ОД СУТРА НАДМЕТАЊЕ ЗА "МЕШУ": Почиње гласање за престижну награду коју 37. пут додељују "Вечерње новости"
НАДМЕТАЊЕ за књигу године, по правилу неизвесно, почеће од сутра на страницама нашег листа.
11. 02. 2025. у 13:25
"ЗМАЈ" МАЈСТОРИМА ПЕСНИШТВА: Матица српска на 199. рођендан уручује најстарију награду
СВЕЧАНОМ академијом 16. фебруара у 19.00 сати у Новом Саду, Матица српска обележиће 199. рођендан двоструко свечано - подсећањем на оснoватеље који су нам оставили овај храм књиге, науке и културе, као и доделом Змајеве награде, најстаријег песничког признања на српском културном простору.
11. 02. 2025. у 11:24
КОНЦЕРТИ ЗА БЕБЕ: Нови музички циклус за најмлађе у Београдској филхармонији
БЕОГРАДСКА филхармонија организује нови циклус концерата за бебе, од 11. до 14. фебруара (у два термина), у филхармонијској сали.
10. 02. 2025. у 18:18
Коментари (0)