КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Лепота и смрт
О ИЗДВОЈЕНОСТИ лирског субјекта, као и о значају песничке недоречености сведочи и нова збирка Драгана Јовановића Данилова "Кањони кроз нас" ("Архипелаг").
И док је у мислима загледан у моћне кањоне, чији је један од "вазала", док ови са боговима деле "власт над светом" ("Кањони"), и док, попут својих јединствених претходника, сања "трешње у цвету", које "дозревају бурно", и док посебност тог догађаја метафорично преводи у еротско искуство поредиво са "последњом вечером" ("Трешње") у "похоти писања" ("Жива преписка") ..., и даље је "на свом острву" ("Још сам на свом острву").
Подстакнути дубином његових сензација и начинима на које их - и за нас - најчешће поређењима, метафорама и парадоксима сугестивно слика и храни наша пробуђена чула, питамо се шта је све за њега острво.
Имајући у виду култ голотиње, потне телесности, али и божансвеност женског као највишег принципа, који у овој збирци заузима посебно место, један од одговора био би - жена.
Свестан је лирски субјект, као мушкарац, чињенице да се "не може стићи даље од женских тела, тих острва у океану" ("Жене"). Но, он ипак иде много, много даље када се враћа сећањима на сопствено детињство, у позицију сина, у време када су се у њему, на плану подсвесног, већ обликовале песме, о чему сведоче стихови једне од оних из ове збирке које би се сигурно могле наћи у антологијама: "Бог није могао бити присутан свуда, па је зато створио, / тебе, мајко, да легнеш преко мапе света и у ципелама / за беспуће поведеш ме, као некад док бејах дете, далеко / од места пустих од обећања, даље од сваког трага. (...) Нисам ни мислио да је то могуће - постати сироче у зралој доби, / а опет остати син Вечне Мајке. (...) Певам ово из гроба: самом себи недостајем без тебе! / Мајко, све моје песме написала су твоја уста..." ("Опраштање с мајком").
Други одговор на питање шта би могло бити то острво јесте - Итака. Уколико прихватимо да је то одговор, онда бисмо наслов једне од песама могли разумети и као упозорење - "Још сам на свом острву". Коме би то упозорење могло бити упућено? Онима који са поезијом немају ништа; онима који се речима и (зло)делима расипају, онима које не занима ничија бол, који не разумеју да је "крваво људско срце екстериторијално подручје које не подлеже законима". И само то срце, онога који је лутао с пером, над белином папира, не довршавајући тако никада та лутања, а у недовршености, и неиспеваности, сагледавајући смисао, о чему сведоче и друге Даниловљеве збирке, суштински не одлазећи никуда, постаје својеврсна Итака.
Трећи одговор на поменуто питање могао би бити - саживот са смрћу. У овој књизи, наизглед парадоксално, уочавамо хармонију између пролећа и смрти, чак и када је реч о оним смртима које долазе упркос било каквој логици и које немају ништа са старошћу ("Дунав, разбојничка река"). Повезаност лепоте и смрти, та хармонија, верује лирски субјект, биће потпуна када се "све сломи о пролеће", када "из свега онога што је болело" изникну песме.
Песмама на "острвима" и о "острвима", у тишини која је заправо драгоцена "уштеђевина", без сувишка, у зрењу мастила испуњени су "Кањони кроз нас".
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)