КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мајстор певач
И ЗБИРКУ песама "Тобоган" (КЦНС 2023) написао је онај који зна све "што треба знати о стиху, о песми". Томе се, наравно, не треба чудити, имајући у виду да је реч о аутору ерудити, филозофу, професору, читаоцу и песнику Саши Радојчићу чија је ово десета песничка збирка.
Фото: Приватна архива
Мајстор певач испуњава белину листова, и тишину времена, и попут својих значајних претходника и попут савременика, даље испитујући "промену света" (Стерија), говор који је "опстанак у нади" (Иван В. Лалић) и однос ствараоца и песме, њене моћи...
Одмичући са читањем ове збирке, уочавамо како се лирски субјект, из позиције човека чије се животно искуство константно увећава, често осврће на време и места на којима је био дете. То чини са драгошћу, каткад са сетом и меланхолијом јер је реч о нечему што припада само сећањима, а што је, ипак, било тако важно за његово формирање, за специфично отварање према свету и према песми, и што, упркос знању о обичности промене света, увек обнавља озареност на почетку сваке игре. То сећање везивно је ткиво онога што чини његов пут - од каменчића догађаја и осећања. Куда води тај пут? Шта чини његову непоновљивост јер он је, стихови ове књиге сведоче, заиста јединствен? И шта је заправо та игра?
Фото промо
Тај пут, по природи, и правди, увек води надоле. Свестан је тога, сад већ помало и времешни лирски субјект који се неупитно бори против бесмисла, а који оклева да "сиђе степеништем" јер зна да више неће проћи кроз врата која је управо затворио... ("Чај ваздушни"). Путем надоле, али с лакоћом и безбрижношћу, спуштају се и "дивни дечаци" јер "им је свет још увек непознат и леп", јер још увек нису "потрошили и проћердали будућност" ("Тобоган"). Да, то је баш та драж игре - спуштања низ тобоган, драж варки јер "души су / варке потребне" ("Варљива душа"), али и драж стварања песме, која није варка, која је господарица и која се како жели игра са својим створитељем релативизујући његове моћи, ускраћујући му слободу ("Љубавник песме").
И ето, баш она, песма, која је узела целог песника, чини јединственост његовог пута. "И ту је круг затворен". Не може се након ње о нечему другом бринути, не може се остати непотрошен. Ипак, у том "трошењу" побеђена је тишина света - "одсуство гласа / изгнанство смисла" ("Глад за песмом"), створени су нови светови, речи... У њима, осим песника, покаткад могу поборавити читаоци. Њих песма храни, медоносна.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)