ПРЕМИНУО НЕ ЗНАЈУЋИ ГДЕ МУ ЈЕ МАЈКА САХРАЊЕНА: Детаљи открића у Сарајеву - Бојана погинула у рату, штитећи телом четворогодишњег Мому Капора

СВЕСТРАНИ је уметник, култни писац и сликар Момо Капор светом минуо трећег дана марта пре четрнаест година.

Момо Капор у свом дому , Фото С. Сарић

Он, који је важио за најбеоградскијег од свих београдских писаца, осим што је био Београђанин, био је и Сарајлија, ког је отац Херцеговац маленог довео у Београд. У то се Сарајево истрајно није враћао веома дуго, од 1972. године. А сада се, када Капору, на четрнаесту годишњицу смрти, почаст одаје Источно Сарајево, десила једина ствар због које би се Момо, да је жив, вратио и у оно друго, Сарајево свог детињства.

Заувек је Капор чувао и сећање на своју мајку, Бојану, која је у рату погинула штитећи својим телом четворогодишњег Мому, који је "остао жив да о томе посведочи и докаже да није залуду дала живот за њега", како је то записао Матија Бећковић.

Али - целог живота није знао где може да оде да се поклони сећању на мајку, и отишао је Момо код ње мислећи да јој се гроб не зна, да је тај стари део гробља давно прекопан и да Бојана почива у некој заједничкој гробници.

- А онда ме је пре извесног времена позвао др Владан Бартула, говорећи ми о манифестацији посвећеној Моми која се од 2. до 4. марта одржава у Источном Сарајеву, и саопштио ми невероватну вест - да је, уз помоћ Српске православне цркве, успео да пронађе гроб Момине мајке, на старом делу кошевског гробља - открива удовица Љиља Капор, која предано чува сећање на свог супруга, и додаје:

- Живео је, и умро, са мишљу да тај гроб не постоји, а сада се, четрнаест година после његовог одласка, десила та једина ствар због које би, сигуран сам, и сам отишао у Сарајево. Један се круг затвара, помислила сам.

Foto: Гроб Бојане Капор на старом делу кошевског гробља, Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Када већ Момо није знао нити могао, организатори скупа ће отићи на то гробље и освештати Бојанин гроб, што даје потпуно нову димензију догађају уприличеном поводом годишњице смрти уметника.

Сам ће програм манифестације назване "Момо Капор - чувар адресе", отпочети другог дана марта, откривањем плоче на новоименованој Улици Мома Капора број 1 у Источном Новом Сарајеву, у 17 часова. Сат касније, у Културном центру Источно Ново Сарајево биће уприличено књижевно вече "Момо Капор у свом и нашем времену", у недељу ће у старој цркви у Сарајеву бити одржан молитвени помен Капору, а од 18 часова у Културном центру представа "Водич кроз српски менталитет", да би у понедељак, 4. марта, од 10.30, био уприличен округли сто на Филозофском факултету Пале. О Капору ће говорити професор др Јован Делић, професор др Ранко Поповић, професор др Душко Певуља, професор др Владан Бартула, професор мр Драган Учур, доц. др Вук Вучетић.

Љиљана Капор, Фото Н. Скендерија

Ранко Поповић, говорећи о "Енциклопедији Капор", што је радни наслов његове беседе, истиче како је Момо сам о себи врло вешто подметнуо тезу о лаком писцу, па је тако и третиран - што је био његов својеврсни, модерним речником - пројекат, онај који му је омогућавао освајање слободе у средини и времену који тој слободи нису били претерано склони.

- Не би никако успео у томе у чему је успео да је био заиста "лак" - наводи Поповић. - Капор је био образован једнако на англоамеричкој и на руској литератури, и то оној највећој, из 19. века. Поседовао је изванредну умешност да са лакоћом уткива сву силу података у све што је из његовог пера излазило, са сјајним осећајем да у суштину ствари продре пречицом. Његов је "Водич кроз српски менталитет" права енциклопедија где је и најкрупнијим и најважнијим темама посвећена по једна духовита енциклопедијска одредница. А његови романи, попут можда понејбољег "Хроника изгубљеног града", комбинација су свих могућих прозних жанрова, коју на окупу држи ауторово огромно мајсторство у вођењу приче. Мајсторство које је носио у свом гену, свакако, али на коме се морало и те како радити.

Фото В. Данилов

Душко Певуља, који ће говорити управо о том приповедачком умећу Капоровом, сматра да је Момо ненадмашан мајстор кратке приче, чији су романи такође тек низови прича, приповедачки венци, и каже:

- Момо је умео да са невиђеном лакоћом прелива усменост у писано, баштинећи изворну нашу приповедачку традицију, са тим ретким умећем да у нашем, ипак непричалачком времену, створи причу која функционише као писани текст. Знао је да, како је то приметио Игор Мандић, који је Момов рад пратио пријатељски али са критичком одговорношћу, да са великим мајсторством у приповедно ткиво уведе трач, и да тај трач буде бескрајно заводљив. Био је Момо мајстор почетака, занимљивих детаља и ефектних поенти. Као што је у једном потезу умео да цртачким пером ослика лик човека, подједнако је лако успевао да у неколико потеза исприча причу.

Кабаре по Капору

КАМЕРНА кабаретска представа "Водич кроз српски менталитет" инспирисана је истоименом Капоровом књигом, а игра се по драмском тексту који је приредила Вјера Мујовић. У представи играју Ташана Ђорђевић Адамовић и Стеван Пиале, уз музичку пратњу Синише Догана, музички уредник је Раде Радивојевић а за избор костима заслужна је Љиљана Капор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације