СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗМЕЂУ СТРУКЕ И РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ - Поводом закона о родној равноправности: Ко нам то кроји језик?

КАТЕГОРИЈА граматичког рода не сме се поистовећивати са полом у природи, а још мање са "родом као друштвеним конструктом" (џендером), који се у Закону о родној равноправности, као неуставна категорија, користи

Илустрација Тошо Борковић

Нови век српском језику донео је нове изазове. Наиме, 73. чланом Закона о родној равноправности, усвојеног 20. маја 2021. године, прописује се увођење "родно осетљивог језика" и његова обавезна употреба у јавној сфери, службеној комуникацији, медијима, школству итд. од 20. маја 2024. године, а непоступање у складу са законом санкционише се високим новчаним казнама. Сусрели смо се, дакле, са захтевима из нејезичке, друштвено-политичке сфере за интервенцијама у језику. Очигледна је тежња ка директивној језичкој политици - каква је српском језику страна - у погледу творбе и примене најразличитијих именица женског рода за називе занимања, звања, титула и сл. (попут боркиња, педагошкиња, тренерица/ тренерка и сл.), усложњавања реченица и разбијања смисаоне целине применом употребе удвојених форми (грађани и грађанке, потисао/ ла, он/ а и сл.) итд. Претпоставка је да би именовање, језичка форма (знак) утицали на промену свести и омогућили у коначници промену у стварности, у чему до изражаја долази манипулативна функција језика. Приручнике и саветнике за употребу "родно сензитивног језика" налазимо на сајту Владе Републике Србије, у којима је материја изложена без уважавања српске граматичке традиције и нормативистике, а сви аутори и нису србисти.

На другој страни, Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма усвојен је 15. септембра 2021. године, а према члану 7, тачки 6, стандардизација српског језика мора бити заштићена од идеолошких и политичких утицаја.

Овај члан управо оспорава чланове о тзв. родно сензитивном језику раније донетог Закона о родној равноправности. Исто тако, Савет за српски језик, као тело Владе Републике Србије, основан је тек 16. марта 2023. године, према обавези из 4. члана Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Задатак Савета је да прати и анализира стање и употребу српског језика у јавном животу и спроводи мере ради заштите и очувања ћириличког писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења.

Савет је конституисан два месеца касније - 15. маја.

Законска подлога која обезбеђује заштиту српског језика и бригу о њему појављује се касније, када се увелико развијају стратегије за примену тзв. родно сензитивног језика. Сектор за друштвени дијалог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије организовао је низ друштвених дијалога под називом Како до родно осетљивог језика?, и то 27. марта у Београду, 24. маја у Новом Пазару и 21. јуна у Новом Саду. Иначе, дијалози су се одвијали уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање права жена у Србији и Европске уније. Очигледно је да се примена једног закона који задире у језичку сферу разрађује док још није формирано тело које ће се бринути о примени Закона о употреби српског језика у јавном животу.

У агенди за прву рунду дијалога у сесији "Струка има реч" нису позвани да учествују представници матичних, србистичких катедара са шест државних универзитета у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Косовска Митровица, Нови Пазар), Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Друштва за српски језик и књижевност. Институт за српски језик САНУ и Катедра за српски језик Филолошког факултета у Београду имали су представнике тако што су Српска академија наука и уметности и Универзитет у Београду пренели своје позиве на њих. Тако је било прилике да се чује реч србистичке струке, али нажалост није било начина да она утиче на закључке и ставове који има део струке спреман да ради на имплементацији овога закона, макар и противно систему српског језика и његове норме. На другом и трећем дијалогу Савет за српски језик имао је свога представника, који је изнео став да се одредбе које се тичу језика из Закона о родној равноправности морају повући и да се никако не могу такви чланови доносити без консултовања са струком.

У суштини, да је било воље да се чује језичка струка, до исписивања законских чланова о родно сензитивном језику не би дошло. Наиме, језичка струка се до сада оглашавала и већ деценију и по покушавала да приближи суштину граматичке категорије рода у српском језику - нарочито именичког, значај стабилности норме и језичке структуре, да спречи банализацију српског језика и науке о српском језику, наводећи безброј примера зашто је ово закон против српског језика, односно како се њиме задире у његову структуру. То је чинила у виду нормативних препорука кроз одлуке Одбора за стандардизацију српског језика (Е. Фекете, 2007; С. Милорадовић, 2011; М. Ковачевић, С. Танасић, 2021). Одбор је подсетио да су одредбе Закона о родној равноправности у супротности са целом историјом норме српскога књижевног језика, а самим тим и са његовим системским и структурним правилима.

Категорија граматичког рода не сме се поистовећивати са полом у природи, а још мање са "родом као друштвеним конструктом" (џендером), који се у Закону о родној равноправности, као неуставна категорија, користи. Мушки граматички род је неутрална категорија, генеричка, општа, што значи да се њоме, према језичком закону, обухвата и категорија мушког и женског пола (Она је одличан лекар, Расписан је конкурс за једног наставника; Мајка и отац су се шетали и сл.). Закон о родној равноправности укида разлику између опште (генеричке) и упућивачке (референцијалне) функције, јер је професор, студент неутрално - односи се на лица оба пола и можемо употребити и за ситауције чији су нам учесници и непознати, а професорка, студенткиња упућују на женска лица, што значи да се могу користити само када је познато о коме је реч.

Мишљење које се чује да је српски језик дискриминаторан и да је достигао степен развоја да се у њему примени родно сензитивни језик да би се мењао положај жене и патријархално друштво - представља замену теза, јер суштина је у томе да друштво за побољшање положаја жена обезбеди одговрајуће окружење.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 3

ПОЛИТИЧКИМ ДЕКРЕТОМ ПРОТЕРУЈУ ВУКА: Зашто држава не поштује консензус у мишљењу свих релевантних институција и србиста

05. 03. 2024. у 11:00

Друштво

7 33

УЧЕ ИХ ДА ДЕЧАК У ДЕЧАКА МОЖЕ ДА СЕ ЗАЉУБИ?! Бура у Темерину због пројекта о родној равноправности у предшколској установи "Вељко Влаховић"

24. 02. 2024. у 12:15

Култура

0 3

ЖИВЕО ЈЕ ИДЕЈУ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Поводом одласка преводиоца и уредника Александра В. Стефановића

21. 02. 2024. у 12:19

Додатак Култура

0 1

САБОРНО МЕСТО КУЛТУРЕ: Легитимна потреба да се очувају народ и читаво човечанство, те људске тековине попут језика, књижевности, религије...

21. 02. 2024. у 12:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације