КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Прича о детињству

Слађана Илић

29. 08. 2024. у 07:15

КЊИГА "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића ("Службени гласник") бележи аркадијске тренутке једног детињства.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Прича о детињству

Фото: Приватна архива

То је приповест о дечаку Дакију који широм отворених очију, радознало и усхићено, са смислом за детаљ и авантуру, открива свет. Приповедани простор је југоисточна Србија (сврљишки крај) која је и иначе, због зачудности природних лепота, чак и када није у причи, готово митска.

Упијајући трептаје тог повлашћеног предела и припадајући му читавим бићем, јунак гради ауру. Његова посебност је чулност, али и неустрашивост која га на путу одрастања, као и сваког дечака, доводи у низ опасности. Његова жеља за сазнавањем и потврђивањем припадања вољеном пределу већа је од његовог опреза. То, нужно, условљава бригу ближњих, усложњава њихове релације, ставља их на најразличитија искушења. Дечакова осетљивост захтева деликатност околине. Њу, чини се, и није тако тешко постићи, јер у том свету колоритне природе и језика, извесно, све се заснива на спонтаности, на аутентичним емоцијама једноставних људи, дубоко повезаних међусобно, као и с природом.

У том свету све ради на љубав. То закључујемо на основу поступака и динамичних дијалога јунака ове приче. Они знају да праве кућице за птице и друга чудеса; они дечака уводе у тајне вожње бицикла, лова и риболова; они настоје да у њему подстичу радост и самопоуздање, истовремено му дајући до знања каква су им очекивања и какав би требало да буде мушкарац потребан заједници.

У том свету, који је у овој причи пуној боја, мириса и укуса до краја нијансиран, емоције свих јунака су дубоке и искрене. Дечак то осећа: на породичним скуповима, у играма са сестром која живи у великом граду (а жели да живи баш ту, на селу), у сусретима с мештанима који иду за својим пословима, у труду баки, мајки и комшиница које за своје ближње, а нарочито за децу, праве посластице, у начину на којем се тугује за умрлима итд.

Фото промо

Дубину емоција главног јунака сагледавамо на основу његових размишљања и поступака, нарочито у тренуцима који навешћују одлазак Дакијеве породице из аркадије његовог детињства. У тој специфичној ситуацији видимо како дечак манифестује своје стрепње, бунт и најдубљу тугу. У њој, коначно, он се суочава с раскораком између жеља и животних чињеница, између снова и стварности, разумевши да заиста ништа не може бити вечно и непроменљиво.

У овој причи у којој је Даки каткад попут Тома Сојера, каткад попут јунака "Баште сљезове боје", каткад попут Нушићевих хајдука, а каткад попут Кишовог Андреаса Сама, посебно место дато је нади. Она као да наткриљује читав тај свет: "Нада је заиста реч над речима.

Висока као планина, велика као слон, брза као делфин, укусна као чоколада".

И то је један од најлепших доприноса ове књиге свету, оном који све мање зна за наду, а још мање за веру и љубав. А баш нам ова књига шапуће - има наде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПУТИН НА САСТАНКУ ИЗДАО НАРЕЂЕЊЕ ВОЈСЦИ: Заробљене у Курску третирајте као терористе, хитно ослободите читаву територију!

ПУТИН НА САСТАНКУ ИЗДАО НАРЕЂЕЊЕ ВОЈСЦИ: Заробљене у Курску третирајте као терористе, хитно ослободите читаву територију!

РУСКИ председник Владимир Путин одржао је састанак на једном од командних места групе Курск, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков. Он је на састанак стигао у војној униформи.

12. 03. 2025. у 20:09

ШВАЈЦАРСКИ ВЕЛТВОХЕ О ПРЕСУДИ ДОДИКУ: Шмит користи квази диктатуру да би елиминисао непожељне политичаре

ШВАЈЦАРСКИ ВЕЛТВОХЕ О ПРЕСУДИ ДОДИКУ: Шмит користи квази диктатуру да би елиминисао непожељне политичаре

ШВАЈЦАРСКИ лист Велтвохе је у оквиру текста о актуелној ситуацији у БиХ, оптужио је Немца Кристијана Шмита да користи квази диктаторску моћ да би елиминисао непожељне политичаре и упозоравају Берн каква их судбина чека ако пристану на сарадњу са ЕУ.

12. 03. 2025. у 16:03

Коментари (0)

Историјски рекорд сирове кафе на светској берзи: Зашто кафа никад није била скупља и да ли је имамо довољно?