НЕПРОЗИРНА СВЕТЛОСТ

ВИДЕО сам то, знаш? У Тринитију. Прву експлозију. Својим властитим очима. Био сам можда једини човек на свету који је стварно директно гледао у проклету ствар, такав идиот сам био.

Фото Printskrin, Vikipedija/Juana Gómez

Када су најавили пробу, нисам био у Лос Аламосу. Жена ми је умрла и позајмио сам аутомобил Клауса Фукса да бих се одвезао на сахрану. Скоро да нисам стигао, јер ми се успут три пута пробушила гума на тој крнтији. А сад слушај ово: касније смо установили да се радило о истом аутомобилу којим је Фукс превозио све наше тајне у Санта Фе. Јер он је био шпијун, капираш? Кртица. Он је предао наше нуклеарне тајне Совјетима. Али у то време то нисам знао, наравно, били смо пријатељи, био је добар момак, а сада могу да кажем да сам морао то да возим, да возим шпијунски ауто из Лос Аламоса како бих стигао на сахрану. Како год било, био сам тамо, и то потпуно сломљен, када сам примио телефонски позив - глас из слушалице је рекао: "Беба само што није стигла" - и тако сам се одвезао назад, јурећи као луд целим путем. Стигао сам у последњи час, укрцали су нас у камион и одвезли до пустиње Хорнада дел Муерто, до места удаљеног три стотине педесет километара од Лос Аламоса, где је и бог рекао лаку ноћ, у град Аламогордо, сам центар експлозије. Наша осматрачка позиција била је тридесет и пет километара удаљена од торња на који је бомба била окачена. Када смо стигли, радио је цркао, тако да нисмо имали појма шта се догађа. Тако то увек бива. Не говорим само о проби. Истина је да заиста нисмо знали шта ће се догодити. Нико није знао. Чак смо организовали кладионицу, кладили смо се какав ће бити стваран ефекат експлозије. Једна, две, три, четири хиљаде тона ТНТ-а, могао си да лицитираш цифре веће или мање, колико год си желео, али многи од нас кладили су се на нулу. Јер, то је била најсигурнија опклада. Најмудрија. Да једноставно неће радити или да ће се угасити тако да до ланчане реакције никада неће ни доћи. Али Телер је мислио другачије. Он је једини отишао сувише високо: двадесет и пет хиљада тона, то је отприлике четири хиљаде више него што смо имали. Био је забринут, знате, у ствари ми је рекао да постоји могућност ("само мали могучност", рекао је) да ће бомба запалити целу земљину атмосферу, и да ће се све, свака биљка, свако људско биће, свака животиња на планети угушити или бити жива спаљена. Али, то је био Телер. Био је Мађар као и Нојман, тако да му је мозак функционисао другачије, јер је већина нас заиста мислила да ће бити неуспешно. Да неће експлодирати. Људи не воле да признају да је било тако, али јесте. Било је толико много проблема пре велике пробе, кључни механизми су заказали, али било је и тих глупих малих незгода. Четири дана пре пробе у Албукеркију полиција је због пребрзе вожње зауставила Кенета Грејсена док је превозио детонаторе у Тринити. А било је и других проблема са "сокоћалом", како смо звали експлозивну направу, као на пример када се откачила док су је смештали на врх торња и када је почела да се њише. Могла је да падне и да се активира ту на лицу места. Сама бомба изгледала је смешно. Велика гвоздена сфера са уплетеним жицама и кабловима који вире напоље. Била је злокобна, али у исто време некако симпатична. Знам да звучи глупо, али је тачно. Имала је те отворе за детонаторе који су били прекривени лепљивом траком, белом траком постављеном унакрст, што је изгледало као да има завоје, личила је на мало франкенштајновско уфалчовано чудовиште, скоро рањиво, као да је било повређено или да га је неко пребио, тако некако. О мој боже, шта све човек може да помисли! Али ја сам искрен, у реду, мислили смо да ће бити тропа. Нисмо ни помишљали да ће радити, а радио је зезао, тако да смо сви ходали тамо-амо у тишини и нико није проговорио ни реч док се олуја није стишала. Можете ли да верујете? Олуја у пустињи. У најгорем могућем тренутку почела је да пада киша. Метеоролози су се тресли, јер су обећали да ће киша стати око четири изјутра, а генерал Гровс, велики човек који је руководио читавим Менхетн пројектом запретио је Џеку Хабарду, шефу метеоролошког тима: "Обесићу те", рекао је, ако се испостави да су промашили прогнозу. Срећом по њих, време се заиста поправило, а небо разведрило. И тако смо сви били ту, чекајући у тишини, дрхтећи, јер се сунце још увек није појавило а ваздух био оштар и необично хладан за ово топло место у најсвежијем добу дана; када је радио прорадио свима је речено да буду спремни. Дали су нам заштитне наочаре због блеска. Та светлост може да вас ослепи. Али нисам поверовао у то. Мислио сам да нећу видети проклето ништа кроз тамне наочари пошто сам тридесет и пет километара далеко! А јака светлост не може никада заиста оштетити вид. Ултравиолетно зрачење може. И тако сам и урадио, одлучио сам да се склоним иза шофершајбне у камиону, јер ултравиолетно зрачење не може да прође кроз стакло. Мислио сам да ћу на тај начин бити сигуран, али да ћу ипак видети ту проклету ствар. О боже, како сам се прерачунао! Блесак је био неупоредив. Када ме је погодио, био сам сигуран да ћу ослепети. У том првом делићу секунде могао сам да видим само светлост, јаку белу светлост која ми је продрла у очи и помутила свест, ужасна непрозирна светлост која је избрисала читав свет. Јачина тог светла је неописива, није ми дала времена да реагујем.

Фото промо

Окренуо сам главу и видео планинске гребене осветљене ватреним бојама, златном, пурпурном, љубичастом, сивом и плавом, сваки врх и пукотина били су захваћени том јасноћом и лепотом коју сте морали видети, јер се не да замислити. Док сам бауљао у кабини камиона, покушавајући да ставим заштитне наочари, осетио сам још нешто, и испрва нисам разумео шта би то доврага било: страшну топлоту на кожи, док је само секунду раније било тако хладно, топлоту која греје попут сунца у подне које ми је обасјало читаво тело. Али, то није било сунце, јер је било пет ујутро - да будем тачан пет и двадесет девет минута и четрдесет пет секунди. То је била топлота бомбе. А онда, исто тако изненада као што се појавила, одједном је нестала. Топлота је уминула и светлости је нестало. Чуо сам људе како се радују и аплаудирају и смеју се, толико људи слави и вришти од радости. Али не сви. Неки су ћутали. Неки су се чак молили гледајући увис у претећи печуркасти облак који је висио над нама, са свом својом радиоактивношћу која је изнутра сијала необичним пурпурним сјајем, уздижући се све више и више у стратосферу док је ужасна грмљавина од експлозије одзвањала тамо-овамо, изнова и изнова, одбијајући се од планина, као звоно које оглашава крај света.

Одмах после пробе, једно писмо почело је да кружи међу физичарима. Била је то петиција којом је требало убедити председника да не искористи бомбу против Јапана. Потписало ју је више од сто педесет учесника Менхетн пројекта. Хоћу да кажем: рат у Европи био је завршен. Хитлер је извршио самоубиство, и за бога милога није постојао ниједан разлог да се убије двеста хиљада цивила у Јапану на начин на који смо ми то учинили. Верујте, да су само то видели, да је само један једини генерал присуствовао проби бомбе, то би било довољно. Знам да би било. Али, Труман никада није добио петицију. Нити би она ишта променила. Бомбе су направљене и биле су у рукама војске, и они су били спремни да их употребе, по сваку цену. Већ су формирали савет који ће изабрати најбоље мете, али Нојман је био тај који их је убедио да бомба не би требало да експлодира на земљи већ високо у атмосфери, јер ће на тај начин изазвати неупоредиво већу штету. Сам је чак израчунао оптималну висину - шест стотина метара, што је око две хиљаде стопа. И управо на тој висини наше бомбе су експлодирале изнад кровова тих љупких дрвених кућица у Хирошими и Нагасакију.

(Одломак из књиге "Манијак", издавач "Академска књига", превод Горана Раичевић)

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЈОВАН ДЕЛИЋ О ДЕЦЕНИЈИ БЕЗ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА: Књига-храм као песнички идеал

04. 09. 2024. у 16:38

Додатак Култура

0 0

„ЋОРОВИЋ” НА РАВНЕ ЧАСТИ: Престижна награда Драгану Лакићевићу и Радомиру Уљаревићу

29. 08. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

СУДБИНА КРАЉА МИЛАНА

29. 08. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 1

РАСТКОВА КЊИЖЕВНА АВАНТУРА: Седам и по деценија од одласка великог српског писца и песника који је описао националну трагедију

29. 08. 2024. у 06:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације