ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Сексуално насиље у белом - 58. БИТЕФ

Драгана Бошковић

09. 10. 2024. у 06:00

НЕСУМЊИВО најрадикалнија представа 58. Битефа, шарене смотре свега и свачега, "Снага кучке..." бразилске уметнице Каролине Бјанки је о анатомији и анамнези силовања и фемицида (доказаће то у представи на свом телу).

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Сексуално насиље у белом - 58. БИТЕФ

У првом делу двоипосатне представе, она држи потресно предавање-перформанс, највише о силованој и убијеној у Истамбулу уметници, у пројекту да стопира у венчаници од Италије до Израела, у потрази за људском добротом. У току предавања, Бјанки ће узети, пред нама, дрогу за силовање, популарно названу "Лаку ноћ, Пепељуго", јер изазива омамљеност сличну сну и амнезију. Кад се онесвести, наступа на сцени њена трупа, "Кара де Кавало", чинећи својим телима, уз оригиналну музику (Мигел Калдас), стварним кошмарни Каролинин токсични сан.

Пројекат, опсесивно истраживање о теми сексуалног насиља над женама, има теоријску подршку, илустровану примерима из ликовне и извођачке уметности, али је најважнији догађај овог перформанса лично искуство ауторке, на сцени, пред гледаоцима. Трупа манипулише њеним обамрлим телом, разодевајући је и облачећи у неку врсту спаваћице(све бело), полажући је на душек на сцени, да би, у последњој сцени представе, и Бјанки, дрогирана, бесвесна(?) била "силована" гинеколошким инструментом са уграђеном видео камером. У току тог чина,, уметница, са видеа, говори о доброти, лепоти и пријатељству.Сцена траје неоправдано дуго, изазивајући очекивану одбојну реакцију у гледалишту...

После многих светских позоришних фестивала, "Снага кучке..." Каролине Бјанки стиже на 58. Битеф као неочекивано изненађење, јер је овај, некада насловљен као "авангардни, фестивал нових тенденција" временом напустио атракцију невероватног на сцени, чак и за оне који га дуго прате. Перформанс бразилско-холандске уметнице испитује најосетљивије границе извођачке уметности - њену аутентичност, релевантност, истинитост, оправданост, поруку...Помињући у неколико наврата Марину Абрамовић, Каролина Бјанки својим радом, али и сопственим телом проживљава, јавно, не само уметничку, него и стварну, животну истину о преживљавању жртве насиља, заувек обележене.

Перформанс "Снага кучке..." је и театарски, мада задире у многе друге сфере, психолошке, социјалне, патолошке, историјске, злочиначке... За тако драстичну радњу, неоправдано дуго траје, започињуће непрестано поново доказивање већ доказаног - смрт људског и вескрснуће у љубави и доброти. Циљ је, како се у једном тренутку каже (видео и тон непрестано иду) да се судбине силованих и убијених жена напокон толико преплићу у времену и догађању, да се неминовно измешају, и на крају, међусобно преузимају трагичне судбине неке друге. Битефовска представа, рекло би се некад.