КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Страх од смрти
ЛАКЕ приче о смрти" Тихомира Нешића (Нишки културни центар 2024) заснивају се на сећањима, зачудним сусретима и сталном испитивању феномена живота и смрти и разлике међу њима.
Њихова "лакоћа", уверавамо се одмичући са читањем, зависи увек од перспективе јунака приповедача, од његове позиције у координатном систему постојања и од стања, зато што се он често налази у пределима сна. На основу његових искустава те врсте увиђамо колики је значај ониричког у овој књизи, али ништа мање није значајан ни феномен јаве.
Већ у уводној причи "Звона Пантелејског манастира" јунак приповедач указује на своје четири перспективе. Свака од њих зависи од протока времена и сведочи о томе да се са одмицањем животног века увећава човеков страх од смрти. Док се као безбрижни дечак занесен игром радује звуку тих звона, јер осећа да су у складу с његовом динамиком и осећањем живота, који му тог тренутка делује да је вечан, као младић, загрљен са девојком, а већ упућен, бар имплицитно, у тајну смрти, пита се за кога бију та звона. Као зрео човек, задрхтавши, са стрепњом, нада се да она не звоне за неког од његових ближњих, а као старац, лежећи у родној кући, радује се што их чује, јер то значи да не бију за њега.
Овде уочавамо чак и хуморан отклон од централног феномена збирке. Срећемо га и у доживљајима тзв. малих смрти када је човек, чини се, од оне праве најдаље, или су оне пак својеврсна утеха или еликсир заборава: "Кад ће тај крај?!", дахће, не знајући да га чека време кад ће тог питања да се плаши. ("Еротска прича"). Ипак, у већини прича, разуме се, такав отклон изостаје. Питање смрти углавном је нераздвојиво од трагике, о чему сведоче приче у којима се приповеда о смрти "преко реда", било да је реч о посве малој деци која се не могу одржати у животу ("Редни бројеви") или пак о страдању сељака у ратовима, али и у постратном времену, било од старих или нових победника ("Ратни другови"), или пак о смрти оних који у сопственој немоћи смрт призивају, а свесни жеље за животом постају када то више нема никаквог смисла ("Глад"). Све наведено подстиче питање човека о сопственој грешности, о заслугама или пак о његовој маленкости у готово увек неповољним животним околностима.
Страх од смрти и њено примицање условљава често и човекову ирационалност. Отуда јунак приповедач бележи низ сусрета са мртвима, било да је реч о ближњима, пријатељима или познаницима. Неки од тих сусрета у функцији су преиспитивања самог бића и егзистенцијалне несигурности, а највећи број њих одвија се у сну. У таквим случајевима сневач нема осећање повлашћености, али нема је, испоставља се, ни човек у будности.
Однос према животу, као и према смрти, остаје амбивалентан. О томе сведочи, како смо већ напоменули, перспектива:
"Мора да је страшно док се издижеш, издижеш од земље и летиш високо далеко изнад ње!", каже прашином посути пешак.
"Напротив, дивно је док над земљом лебдиш, страшно је кад на земљу паднеш!", одговара му падобранац. ("Тачка гледишта").
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)