НОВИ РОМАНИ: Небеска љубав
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
Фото промо
Као књижевница с већ респектабилним опусом, она је с новим својим насловом успела да оде корак даље, да напише нешто боље и од најбољег што је раније радила, и већ сама та чињеница, уз информацију да је "Змајева жена" већ на корак до трећег издања (изашла је са заштитним знаком београдске "Лагуне"), довољно казује о драгоцености и квалитету новог литерарног подухвата ауторке која је наклоност публике стекла романима "Дует душа", "Јелена Анжујска" и "Моја љубав Никола Тесла".
"Време долази, обитава и пролази, и оно броји нас, не ми њега", читамо на страницама романа посвећеног Јелени Гатилузио, стварној или неоствареној вереници или супрузи деспота Стефана Лазаревића. Звучи контрадикторно и контроверзно, али заиста се о односу Јелене, кћери господара острва Лезбоса Франческа II Гатилузија, и знаменитог баштиника Лазара Хребељановића мало тога зна, осим да су се највероватније или готово сигурно срели и упознали на Лезбосу, по Лазаревићевом повратку из Анадолије и Константинопоља, где је уз свог номиналног господара Бајазита ратовао против незаустављивих Тамерланових хорди.
Фото промо
Постоје историјске индиције да су се Јелена и Стефан верили, да је, штавише, Јелена и дошла с њим у Србију, али јој се онда у историјским изворима и замеће сваки траг, па остају претпоставке да је или убрзо по доласку у Крушевац преминула или да се, пак, замонашила. Но, тако оскудни и, реално, обесхрабрујући факти нипошто нису обесхрабрили машту и стваралачки полет Ане Атанасковић, која свој роман "Змајева жена" плете умешно преплићући фактографију и фикцију, стриктне узусе историјских романа и лирску прозу која на махове поприма поетске, сублимне тонове. Атанасковићева, практично, ствара дугу љубав и брак Јелене Гатилузио и Стефана Лазаревића, осликава њихов заједнички животни пут којим по свему судећи нису ни крочили, гради један свет у којем жена проговара о жени и кроз жену, али води рачуна о временском оквиру, о свим важним збивањима крајем 14. и у првој половини 15. века, приказујући и тадашњу Србију, земљу чија се самосталност дуго и мучно гаси, али чија искра наставља да тиња.
Ово, дакле, јесте и историјски роман, и љубавни роман, а превасходно чиста, бистра проза проткана поезијом. Књига која ће вам, пре свега, пријати.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)