ПОГЛЕД ИСКОСА: Драганова аркана

ПРЕ месец дана објављена је монографија сликара и цртача из Чачка Драгана Јовановића (Госпић, 1964). "Драган Јовановић: Сам на острву од људи", издавача и једног од најбољих српских штампара "Графопринта" из Горњег Милановца је са своје 192 стране, сјајним репродукцијама и дизајном на А4 формату, једна од узорних књига.

Адриана Поповић "Драган Јовановић: Сам на острву од људи", Фото приватна архива

Писци текстова су Миленко Пајић, Марија Радисавчевић, млади критичар Миодраг Даниловић (који је и уредник издања) и Дејан Ђорић. У књизи је представљено све што сликарски и цртачки вреди у опусу овог уметника.

Та дела настају као траг једне исповести или унутрашњег монолога. На први поглед у томе су испоштовани скоро сви узуси ликовности - репетиција, градација, перспектива, светло-тамно, међутим, то је само спољашње рухо једне зачудности, доживљаја света и времена, потраге за унутрашњим кристалом.

Српска реч зачудност више одговара опусу овог чачанског волшебника од излизаних појмова фантастика, фантастично сликарство или ониризам, у које бисмо могли да закључамо његово стваралаштво. Зачудност или онеобиченост, јер то дело одиста исходи из чудесног, из чуда као древне античке и хришћанске потке света, његовог духовног устројства, сока који благотворно натапа материјалистичку свакодневицу из неких других сфера и димензија.

Зато бити сликар у правом и пуном смислу те речи значи бити зачудник, онострани путник, психонаут, неко ко у бришућем лету прелеће унутрашњи пејзаж, понире у пределе сна и јаве дубоко закопаних у седиментима подсвести.

Стога је ово сликарство слојевито, има многе наносе и примесе, подастире нова значења и читања, од анализе бојеног слоја и композиције до иконографије смештене на идеалној средокраћи између иконописа и (пост)технолошке урбаности. Ничу на главама Јовановићевих хероина неки градови из будућности као круне, око ликова облећу авиони, подморнице, стари балони и дирижабли, бришу се границе времена и простора, да би се доспело до јединственог устројства света, до аркане, тајне, која у његовом сликарству истиче из православног личносног принципа.

Адриана Поповић "Драган Јовановић: Сам на острву од људи", Фото приватна архива

Он не представља као соцреалисти типове већ личности, мада зна за идеалне ликове из детињства - патуљке, гноме и бубамаре. Уметник је чије дело може да буде блиско деци и мудрацима јер није као многи затрпао себе спољњим нити унутрашњим сензацијама. Није убио дете у себи, као што су и Вилијам Блејк и његов ученик Семјуел Палмер трагали за вечним рајем детињства, слободном зоном.

Лет у средиште тишине или езотеријско начело из хаоса ред је оно по којем дела овај стваралац, мада је окружен буком и бесом сваке врсте, загађењем које циља пре свега на душу. Зато ове слике могу да буду витамин за душу, спас и лек, а њихов смисао није само ликовни или терапеутски већ и сазнајни.

Тако је јер Робинзон-сликар зна за монашко тиховање у осами свог атељеа и за поуку далекоисточних езотерика - када успеш, после тога се повуци.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Најбоље изложбе у 2024.

31. 12. 2024. у 07:15

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Ђуровићев Ерос Калос

25. 12. 2024. у 13:09

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Великих седам у Новом Саду

17. 12. 2024. у 09:00

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Век од Цуциног рођења

10. 12. 2024. у 12:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације