ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ
Стојан Ћелић (Босански Нови, 1925 - Београд, 1992) био је и остао прослављени српски сликар, професор, академик и писац о уметности.

Стојан Ћелић, Медитеран, Галерија САНУ
Овим текстом обележавамо 100 година од његовог рођења. У време када су многи опуси обезвређени и аутори пали у заборав, његова ликовна дела и реч чврсто стоје. Не треба, међутим, имати илузију да Ћелића нису оспоравали. За њега се говорило да је шеф босанског лобија на београдској Ликовној академији (уз Раденка Мишевића, Емира Драгуља и друге). Драгош Калајић (а он је био веома моћан) сматрао је Ћелићево сликарство "апстрактним кичем" али и модернизму толико наклоњени сликар Радован Хиршл отишавши да живи у Цирих приметио је "да су музеји пуни Ћелића", у смислу да има много слика сличних његовим. Писац овог текста је уочио да неке слике славног академика доста личе на поједине Анри Матиса, о чему је нашао потврду касније и у главном тексту Станислава Стаже Живковића у каталогу највеће Ћелићеве ретроспективне изложбе у Галерији САНУ 1990. године.
С друге стране, том виду стваралаштва крајње ненаклоњени чувар Медиалине харизме Михајло Ђоковић Тикало изузетно цени текстове Стојана Ћелића, а они се не могу сасвим одвојити од његове уметности. Сликари често нису поуздани проценитељи вредности дела других стваралаца, у комисијама и жиријима су неупоредиво објективнији и неутралнији историчари уметности и ликовни критичари.
Ћелићев опус је самосвојан и поред свих референци на друге модернисте, познато је да слика настаје из слике а текст из текста, нема девичанске, чисте уметности или, како сликар Милун Митровић каже: "У уметности нема невиних". Јохан Волфганг фон Гете је рекао да када би од његовог дела одузели све оно што дугује претходницима, ништа не би остало.
Стојан Ћелић се као писац о ликовној уметности, као беседник у интервјуима и као интелектуалац винуо до таквих висина да и студије о његовом сликарству наших најбољих старијих историчара модерне уметности какав је Станислав Сташа Живковић делују помало наивно, а сличног узлета је и његово сликарство. Умео је да буде и сјајан педагог. Као сликару и критичару били су му крајње страни сви видови реализма, метафизике или фанастике, међутим, управо је он као професор препознао такву сликарску звезду у успону, какав је био Милан Милетић. Усмерио га је саветима, ликовним примерима и отворено подржао, када су многи сликари те врсте били већ на почетку онемогућени. Ћелић се бавио графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом и илустрацијом књига.
Ликовна култура у Србији нема свог Кандинског, Клеа, Мондријана, Ротка и Горког али има Ћелића, Возаревића, Томашевића, надасве Табаковића и друге ликовно не мање вредне модерне мајсторе какав је Иљовски. Због својих унутрашњих, чисто ликовних квалитета, дело Стојана Ћелића је толико било цењено у свом времену и биће исто тако и у будућем.

"ТО ЛИЦЕ, ТЕ УСНЕ..." Трамп поново изазвао пажњу коментаром о својој портпаролки Каролин Левит (28)
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп поново је доспео у жижу јавности због необичног коментара о изгледу портпаролке Беле куће Каролин Левит.
14. 10. 2025. у 14:48

"ПЉЕСКАЛА РУКАМА И СЛАВИЛА УБИСТВО" Лавров: Сви се сећамо како је смрт Гадафија одушевила Хилари Клинтон
РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да памти како је бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон пљескала рукама и славила убиство либијског лидера Моамера Гадафија 2011. године и алудирао да бивши сиријски председник Башар ел Асад тренутно живи у Москви, јер су њему и његовој породици прећени сличним физичким уништењем у Сирији.
14. 10. 2025. у 13:06

"ПАЦОВИ ПОБЕГЛИ" Како је Павковић говорио после хапшења у Сабљи: "Најстрашнији је затвор у отаџбини! Војска са атентатом на Вука нема ништа"
НЕКАДАШЊИ начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Небојша Павковић преминуо је данас у Београду, у 79. години.
20. 10. 2025. у 18:59
Коментари (0)