ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ

Дејан Ђорић

12. 02. 2025. у 05:00

Стојан Ћелић (Босански Нови, 1925 - Београд, 1992) био је и остао прослављени српски сликар, професор, академик и писац о уметности.

ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ

Стојан Ћелић, Медитеран, Галерија САНУ

Овим текстом обележавамо 100 година од његовог рођења. У време када су многи опуси обезвређени и аутори пали у заборав, његова ликовна дела и реч чврсто стоје. Не треба, међутим, имати илузију да Ћелића нису оспоравали. За њега се говорило да је шеф босанског лобија на београдској Ликовној академији (уз Раденка Мишевића, Емира Драгуља и друге). Драгош Калајић (а он је био веома моћан) сматрао је Ћелићево сликарство "апстрактним кичем" али и модернизму толико наклоњени сликар Радован Хиршл отишавши да живи у Цирих приметио је "да су музеји пуни Ћелића", у смислу да има много слика сличних његовим. Писац овог текста је уочио да неке слике славног академика доста личе на поједине Анри Матиса, о чему је нашао потврду касније и у главном тексту Станислава Стаже Живковића у каталогу највеће Ћелићеве ретроспективне изложбе у Галерији САНУ 1990. године. 

С друге стране, том виду стваралаштва крајње ненаклоњени чувар Медиалине харизме Михајло Ђоковић Тикало изузетно цени текстове Стојана Ћелића, а они се не могу сасвим одвојити од његове уметности. Сликари често нису поуздани проценитељи вредности дела других стваралаца, у комисијама и жиријима су неупоредиво објективнији и неутралнији историчари уметности и ликовни критичари. 

Ћелићев опус је самосвојан и поред свих референци на друге модернисте, познато је да слика настаје из слике а текст из текста, нема девичанске, чисте уметности или, како сликар Милун Митровић каже: "У уметности нема невиних". Јохан Волфганг фон Гете је рекао да када би од његовог дела одузели све оно што дугује претходницима, ништа не би остало.

Стојан Ћелић се као писац о ликовној уметности, као беседник у интервјуима и као интелектуалац винуо до таквих висина да и студије о његовом сликарству наших најбољих старијих историчара модерне уметности какав је Станислав Сташа Живковић делују помало наивно, а сличног узлета је и његово сликарство. Умео је да буде и сјајан педагог. Као сликару и критичару били су му крајње страни сви видови реализма, метафизике или фанастике, међутим, управо је он као професор препознао такву сликарску звезду у успону, какав је био Милан Милетић. Усмерио га је саветима, ликовним примерима и отворено подржао, када су многи сликари те врсте били већ на почетку онемогућени. Ћелић се бавио графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом и илустрацијом књига.

Ликовна култура у Србији нема свог Кандинског, Клеа, Мондријана, Ротка и Горког али има Ћелића, Возаревића, Томашевића, надасве Табаковића и друге ликовно не мање вредне модерне мајсторе какав је Иљовски. Због својих унутрашњих, чисто ликовних квалитета, дело Стојана Ћелића је толико било цењено у свом времену и биће исто тако и у будућем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВА РЕАКЦИЈА - ШЕШЕЉ ОТКРИО ШТА СЛЕДИ Велико упозорење лидера радикала: Српски издајници сада виде своју шансу, Додик мора бити опрезан

ПРВА РЕАКЦИЈА - ШЕШЕЉ ОТКРИО ШТА СЛЕДИ Велико упозорење лидера радикала: Српски издајници сада виде своју шансу, Додик мора бити опрезан

ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ каже за АТВ да председник Републике Српске Милорад Додик мора бити опрезан након пресуде и да српски издајници у овоме виде своју шансу.

26. 02. 2025. у 15:17

ОМЕР ОДГАЈАН КАО МУСЛИМАН: Са 20 година сазнао да је Србин - Драгољуб (ФОТО/ВИДЕО)

ОМЕР ОДГАЈАН КАО МУСЛИМАН: Са 20 година сазнао да је Србин - Драгољуб (ФОТО/ВИДЕО)

БИО је Драгољуб, Омер, па поново Драгољуб. Преживео је усташки покољ надомак Добоја 1941. и логор Градишка и након две деценије боравка код помајке и по домовима, вратио се породици.

26. 02. 2025. у 11:10

Коментари (0)

ХРВАТСКА МУ ОВО НЕЋЕ ОПРОСТИТИ, АЛИ НИ ЦРНА ГОРА: Ево шта је Светислав Пешић управо изјавио