ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ
Стојан Ћелић (Босански Нови, 1925 - Београд, 1992) био је и остао прослављени српски сликар, професор, академик и писац о уметности.
Стојан Ћелић, Медитеран, Галерија САНУ
Овим текстом обележавамо 100 година од његовог рођења. У време када су многи опуси обезвређени и аутори пали у заборав, његова ликовна дела и реч чврсто стоје. Не треба, међутим, имати илузију да Ћелића нису оспоравали. За њега се говорило да је шеф босанског лобија на београдској Ликовној академији (уз Раденка Мишевића, Емира Драгуља и друге). Драгош Калајић (а он је био веома моћан) сматрао је Ћелићево сликарство "апстрактним кичем" али и модернизму толико наклоњени сликар Радован Хиршл отишавши да живи у Цирих приметио је "да су музеји пуни Ћелића", у смислу да има много слика сличних његовим. Писац овог текста је уочио да неке слике славног академика доста личе на поједине Анри Матиса, о чему је нашао потврду касније и у главном тексту Станислава Стаже Живковића у каталогу највеће Ћелићеве ретроспективне изложбе у Галерији САНУ 1990. године.
С друге стране, том виду стваралаштва крајње ненаклоњени чувар Медиалине харизме Михајло Ђоковић Тикало изузетно цени текстове Стојана Ћелића, а они се не могу сасвим одвојити од његове уметности. Сликари често нису поуздани проценитељи вредности дела других стваралаца, у комисијама и жиријима су неупоредиво објективнији и неутралнији историчари уметности и ликовни критичари.
Ћелићев опус је самосвојан и поред свих референци на друге модернисте, познато је да слика настаје из слике а текст из текста, нема девичанске, чисте уметности или, како сликар Милун Митровић каже: "У уметности нема невиних". Јохан Волфганг фон Гете је рекао да када би од његовог дела одузели све оно што дугује претходницима, ништа не би остало.
Стојан Ћелић се као писац о ликовној уметности, као беседник у интервјуима и као интелектуалац винуо до таквих висина да и студије о његовом сликарству наших најбољих старијих историчара модерне уметности какав је Станислав Сташа Живковић делују помало наивно, а сличног узлета је и његово сликарство. Умео је да буде и сјајан педагог. Као сликару и критичару били су му крајње страни сви видови реализма, метафизике или фанастике, међутим, управо је он као професор препознао такву сликарску звезду у успону, какав је био Милан Милетић. Усмерио га је саветима, ликовним примерима и отворено подржао, када су многи сликари те врсте били већ на почетку онемогућени. Ћелић се бавио графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом и илустрацијом књига.
Ликовна култура у Србији нема свог Кандинског, Клеа, Мондријана, Ротка и Горког али има Ћелића, Возаревића, Томашевића, надасве Табаковића и друге ликовно не мање вредне модерне мајсторе какав је Иљовски. Због својих унутрашњих, чисто ликовних квалитета, дело Стојана Ћелића је толико било цењено у свом времену и биће исто тако и у будућем.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ПРЕМИНУО МАРК БРНОВИЋ: Узрок смрти још није објављен
БИВШИ државни тужилац Аризоне Марк Брновић преминуо је у 59. години, саопштила је његова породица.
13. 01. 2026. у 22:53
ТРЕЋИ ШЕФ КАБИНЕТА ЗЕЛЕНСКОГ: Руси му отровали жену, њему постављали бомбу - обучавала га ЦИА, рањаван двапут
ТРЕЋА срећа... Хоће ли генерал-потпуковник Кирилo Буданов (40) као трећи шеф председничког кабинета донети Володимиру Зеленском више среће него његовом претходнику Андрију Јермаку, који је поднео оставку усред корупционашког скандала, или његовом првом шефу кабинета Андрију Богдану, кога је сам Зеленски сменио после само девет месеци на тој функцији, једној од најмоћнијих у украјинској политичкој констелацији?
13. 01. 2026. у 22:22
ПОВРЕЂЕН СЛОБА РАДАНОВИЋ: Певач доживео незгоду, трпи јаке болове (ФОТО)
"ТРИ недеље функционишем нормално..."
13. 01. 2026. у 16:37
ТИТОВА ДИЈЕТА: Направили су је најбољи лекари и кувари тог времена
ТИТОВУ дијету је саставио и надгледао професор др Беровић, а спроводили Стипе Радовановић и Божо Вујић.
13. 01. 2026. у 14:39
ДОНАЛД ТРАМП У ШОКУ! Ово није очекивао када је наредио напад на Венецуелу
Мало је рећи да су најновије вести из света фудбала, а тичу се и Сједињених Америчких Држава чији је актуелни председник Доналд Трамп, изненадиле многе.
13. 01. 2026. у 19:15
НЕХРИШЋАНСКА ИМЕНА КОЈА ЦРКВА НЕ ПРИХВАТА: Ево шта се дешава ако хоћете да крстите дете које носи такво име
У СРБИЈИ су данас популарна многа имена која не звуче традиционално српски и која не постоје у црквеним књигама.
13. 01. 2026. у 19:20
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Најновије из рубрике
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
У ГАЛЕРИЈИ Академије уметности у Новом Саду, у понедељак, 12. јануара свечано ће бити отворена изложба "Зоран Грмаш - Графике" .
09. 01. 2026. у 13:58
„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара
У ГРАДСКОМ музеју у Вршцу отворена је изложба фотографија „Светиње Санкт Петербурга“, аутора Миодрага Мише Бранковића, коју ће Вршчани моћи да погледају до 30. јануара.
09. 01. 2026. у 13:56
ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара
ТРЕЋИ "Божићни концерт", у организацији Фондације "Алек Кавчић" и Школе за музичке таленте из Ћуприје, одржан је на Божић у препуној дворани Коларчеве задужбине. На Великој сцени више од 60 музичара, од младих талената до професионалних музичара, под вођством диригенткиње Николине Нике Ковачевић, приредило је прави спектакл.
09. 01. 2026. у 05:00
Коментари (0)