БЛИСТАВО ДЕЛО ВЕЛИКОГ ФИЛОЗОФА: Обележава се 150. годишњица рођења академика Бранислава Бране Петронијевића (1875-1954)

БРАНИСЛАВ Петронијевић је био академик и професор филозофије на Београдском универзитету. Познат је као наш највећи "чисти" филозоф.

"Портрет Бране Петронијевића", Урош ПредићФото Википедија

Осим што је дао велики допринос развитку више филозофских дисциплина у Србији, постигао је значајне и запажене успехе у изучавању математике и природних наука.

Објављивао је радове из теорије сазнања, логике, аксиологије, етике, филозофије права, филозофије математике, историје филозофије, геометрије, опште аритметике, диференцијалног рачуна, механике, палеонтологије, упоредне анатомије, теорије еволуције, историје математике и историје хемије. Желећи да нагласи дубоку повезаност свог целокупног умног подухвата и посебност свог схватања филозофије, Петронијевић је себе описивао као "рођеног метафизичара".

Према његовим речима, научни радови су му били потребни да би поткрепили његово метафизичко учење. Објавио је четрнаест радова посвећених истраживању праптице, археоптерикса. Нова врста лондонског егземплара праисторијске птице из периода јуре названа је по Петронијевићу. Каснија истраживања оповргла су, међутим, његово откриће.

Ипак, усвојена је његова методолошка иновација - усмерено трагање за деловима костура који су дубоко уклопљени у стену прецизним препарисањем. Петронијевић је помагао Михаилу Петровићу Аласу у предавањима математике на факултету. Тумачио је филозофију у Горском вијенцу и Лучи микрокозма. Писао је и поезију.

Живот и време

На основу пописа становништва и имовине у Србији из 1863. године може се видети да је деда Бранислава Петронијевића, архијерејски намесник, протојереј Петроније Јеремић, припадао високом петом имовинском разреду (по имовини и приходима). Сви мушки чланови породице били су свештеници, осим Петронијевићевог оца Марка Јеремића, богослова и економа, који се оженио други пут Петронијевићевом мајком Аном и тиме, према црквеним правилима, изгубио право да буде рукоположен, већ је радио као општински чиновник. Њихова породица је имала велико имање у вароши Уб, а у околини више од 100 хектара плодне земље (поседе у селима Совљак и Мургаш). Општина и основна школа налазиле су се у једној од њихових кућа.

Бранислав Петронијевић је рођен као Бранислав Јеремић на празник Благовести 25. марта 1875. године по јулијанском календару, односно 6. априла по грегоријанском у Совљаку на имању које, међутим, више није припадало његовој породици. Српске политичке поделе уплеле су се и у Петронијевићев живот од рођења. Након убиства кнеза Михаила први кнежевски намесник Миливоје Блазнавац покренуо је опсежну полицијску акцију, праву хајку на могуће организаторе атентата, учеснике и њихове помагаче. Многи су били осумњичени, између осталих и Петронијевићев деда, отац и стриц (осуђен на седам година робије). Да би избегли одузимање имовине, своја имања на Убу продали су куму, велепоседнику и земљопоседнику из Земуна, који је био у сродству са Карађорђевићима.

Петронијевић је забележио у успоменама: "При упису у школу отац је презиме Јеремић заменио презименом Петронијевић, једно из великог поштовања према своме оцу, а друго и зато што је породица Јеремић била позната као присталица династије Карађорђевић". Петронијевић није био династичар, нити монархиста. Био је наклоњен идејама Радикалне странке. После Првог светског рата накратко се ангажовао у Републиканској странци, око које су се, између осталих, окупили и разочарани обреновићевци и карађорђевићевци. Странка је претрпела неуспех на парламентарним изборима 1920. године у целој земљи, осим у Црној Гори.

Фото приватна архива

Таленат и труд

Петронијевић је био изузетан ђак. После основне школе у Убу, школовање је продужио у нижој реалној гимназији у Ваљеву, где је становао код тече, окружног архијерејског намесника, а потом у Првој мушкој гимназији у Београду, где је становао у породици академика Ђорђа Нешића. Због одличног успеха Петронијевић је био ослобођен усменог матурског испита (1894). Добио је стипендију Тамнавског среза за студије медицине на Бечком универзитету. Током студија медицине у Бечу уписао је и студије филозофије на Универзитету у Лајпцигу. Петронијевић је одбранио докторску дисертацију под насловом Став разлога: једно логичко истраживање у Лајпцигу 1898. године. Иако је био веома млад, имао је само двадесет и три године када је докторирао, професори код којих је бранио докторат, констатовали су да има изузетну снагу, концентрацију и интензитет мишљења, као и да се лако креће у најсуптилнијим метафизичким питањима. 

С друге стране, изнели су критику која је и касније пратила Петронијевићеву филозофију.

Замерали су неуважавање савремених токова филозофије, метафизичку апстракцију, неразумљивост, самоувереност и изостанак методске сумње. Слично су оцењени и други Петронијевићеви радови, пре свега капитално дело, двотомни Принципи метафизике. 

Иако се критичари нису слагали са његовим становиштем, истицали су несумњив спекулативни дар и огромну енергију. Бертранд Расел је истакао да се књига не може лако разумети и да није сигуран да је схватио суштину Петронијевићевих теза. Оценио је да књига заслужује похвалу због снаге, напора да се темељно схвати предмет истраживања и ослобађање од ауторитета у филозофији. И Едуард фон Хартман није прихватао Петронијевићев систем и становишта, али је истицао филозофски таленат, као и огроман труд уложен у покушај заснивања метафизике као науке. Академик Михаило Ђурић је касније окарактерисао Петронијевићеву математизацију метафизике као филозофију у дијаспори. Петронијевић је био "блистав ум" који се круто постављао у науци и животу, о чему сведоче бројне анегдоте.

Петронијевић је заслужан за оснивање Српског филозофског друштва 1938. године. Предлагао је за чланове Српске краљевске академије владику Николаја Велимировића и Артура Либерта, берлинског филозофа који је због јеврејског порекла избегао у Београд.

У Библиотеци САНУ је у току изложба посвећена Браниславу Петронијевићу. Предвиђен је и научни скуп поводом 150. годишњице његовог рођења.

                                                    (Аутор је дописни члан САНУ)

Препоручујемо

Додатак Култура

0 5

НЕПОЗНАТЕ БЕЛЕШКЕ ИЗ “НОТЕСА БОРДО КОРИЦА”: Први пут објављени медитативно-дневнички текстови нашег великог писца

14. 01. 2025. у 16:57

Додатак Култура

0 2

КАД ЈЕ ГРАДСКА БАНДА СВИРАЛА ПО ВАРОШИ: "Новости" истражују како се дочекивала "најлуђа ноћ" у старом Београду

31. 12. 2024. у 07:00

Додатак Култура

0 5

УМЕТЕ ЛИ ДА СЕ ИГРАТЕ: Радовић, Бећковић и Црнчевић на некадашњим "црвеним страницама" Недељних “Новости”

01. 01. 2025. у 15:00

Додатак Култура

0 2

ВЕК БЕОГРАДСКЕ ЛЕПОТИЦЕ: Заборављена историја зграде Врачарске задруге у Крунској улици коју је основала породица Вељковић

26. 12. 2024. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације