ПОГЛЕД ИСКОСА: Србиновићев јубилеј

Пише Дејан Ђорић

23. 04. 2025. у 11:00

СТО година је од рођења Младена Србиновића (Сушица код Гостивара, Северна Македонија, 1925 - Београд, 2009), познатог српског сликара, академика САНУ и професора Универзитета у Београду.

Основну школу и гимназију похађао је у Београду. Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду од 1947. до 1951. године а постдипломске је завршио 1953. Исте године је изабран за асистента на том факултету и постао члан УЛУС. Пензионисан је у звању редовног професора 1988. године.

Први пут је учествовао на Изложби радова студената Академије ликовних уметности 1948, а самосталну изложбу имао 1952. у Графичком колективу. Поред многих самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, представљао је југословенску уметност на бројним угледним изложбама. Био је члан Графичког колектива, групе Самостални (од 1952) и један од оснивача и чланова Децембарске групе (1955), уз Медиалу најважније у српској уметности у другој половини двадесетог века. Објавио је две графичке мапе (1953. и 1955) инспирисане Лоркиним стиховима.

Упоредо са сликарством и графиком од 1960. године почео је ради мозаике и предлошке за таписерије које су реализоване и излагане. Израдио је у мозаику зид у свечаној сали Савезног извршног већа (1962), две зидне композиције у Хисторијском музеју у Сарајеву (1966), два циклуса зидних мозаика (1971. и 1988) и 17 подних мозаика (1985) у свечаној сали дворане Скупштине општине Крушевац, зидне мозаике у Медицинском центру Гамзиградске бање (1975), мозаичку композицију у свечаној сали фабрике "Први мај" у Пироту (1978, уништена у пожару 1992), два мозаика у згради Радио-телевизије Београд у Кошутњаку (1979), два мозаика за Цркву Св. Николе у Руми (1985) и мозаичке иконе за олтарску преграду у манастиру Жича (1993).

Урадио је и витраже за Свечану дворану Скупштине општине Крушевац. Последња велика поруџбина су била три величанствена витража у Свечаној сали САНУ, "Софија и Логос", то јест "Правда и закон, ред и мера". Сваки витраж има 18 квадратних метара, на специјалном стаклу, које је бродом путовало из Америке два месеца. Србиновић је био један од наших најуспешнијих сликара, што не сведочи само о његовом раду већ и о култури у Југославији, у којој је било државних наруџбина за уметнике, што је сада реткост. Те су мозаике углавном извели његови студенти, учећи се лети раду на монументалном мозаику.

Изабран је 1981. године за дописног а 1988. за редовног члана Српске академије наука и уметности, а 1997. постао је и члан Македонске академије наука и уметности. Добитник је више југословенских и међународних награда. Био је декан Ликовне академије, потпредседник САНУ, сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Године 1981. приређена му је ретроспективна изложба у Музеју савремене уметности у Београду, период 1950-1980, и касније још две велике самосталне изложбе у Галерији САНУ.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана

16. 04. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Кодови и основе културе

27. 03. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Миленина харизма

12. 03. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамарин свет као цвет

05. 03. 2025. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 22

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05