ТАНКОСИЋ ЗА УСКРШЊИМ СТОЛОМ: Пронађена најранија позната фотографија чувеног српског војводе

Б. Наканиши

23. 04. 2025. у 06:00

С ПРЕЛАСКОМ из 19. у 20. век, под утицајем Западне Европе, првенствено Париза и Беча, у Србији постаје популарно слање честитки за Божић и Ускрс којима су се изражавале жеље за благостањем, срећом и успехом.

ТАНКОСИЋ ЗА УСКРШЊИМ СТОЛОМ: Пронађена најранија позната фотографија чувеног српског војводе

Ускршње честитке су најчешће приказивале Христово васкрсење, али су популарни мотиви са симболичним значењем такође били зец, пиле, ласте, шарена јаја, пролећни пејзажи и цвеће. Убрзо су се поједини фотографи досетили, па су у својим атељеима муштеријама пружали и посебна претпразична фотографисања, како би потом фотографије могле бити коришћене као четитке пријатељима и рођацма.

Једна од најстаријих сачуваних ускршњих фотографија настала је у београдском атељеу Љубише Ђонића крајем прве деценије прошлог века, а приказује групу другара, младих официра, како наздрављају за празничном трпезом на којој се види и корпица са фарбаним јајима. Оно што је посебно интересантно, официр који стоји и наздравља је Војислав Танкосић, чувени четнички комитски војвода, један од оснивача покрета "Црна рука" са Драгутином Димитријевићем Аписом и учесник најважнијих историјских догађаја у Србији, од Мајског преврата 1903. до Сарајевског атентата. Одиграо је значајну улогу у балканским ратовима, као и у Првом светском рату, а познато је и да је његовом заслугом Милунка Савић примљена у четнике.

С колена на колено су се преносиле приче о његовим вештинама, па тако и о способности да без грешке гаси пламен свеће из брзометке са 50 метара удаљености. У мирнодопска времена је био окорели борац против корупције међу политичарима.

Због велике популараности (а посебно међу женама) продаване су и разгледнице са његовим ликом. Ова празнична фотографија је по свему судећи најранија позната фотографија Воје Танкосића. Пронађена је међу породичним фотографијама Миливоја Живановића чијег деду Миливоја Димитријевића видимо на снимку крајње лево.

Миливоје Димитријевић ће после Првог светског рата постати дивизијски генерал, а са својом браћом (пуковником Велимиром и санитетским генералом Миланом) ће у Београду подићи знаменито здање, такозвану Палату Димитријевића, које се налази на углу Краља Милана и Кнеза Милоша, прекопута "Лондона" у којем и данас живе његови потомци. Такође постоји претпоставка да на овој драгоценој историјској фотографији крајње десно седи Војин Поповић, познатији као Војвода Вук, јер постоји изразита сличност са његовим ликом, а Војвода Вук јесте био класић у Војној академији са Миливојем Димитријевићем и Војом Танкосићем.

Занимљиво је додати да се фотографије које бележе наш обичај куцања ускршњим јајима јављају тек у међуратном периоду. Најстарију до сада познату фотографију која документује овај обичај забележио је аматер фотограф Миливоје Ђорђевић који је 1927. године снимио двојицу дечака који се у дворишту куцају јајима, а ова фотографија је пре неколико година објављена и у часопису National Geographic.

12. 03. 2025. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 20

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05