ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на Јупитер

У ГАЛЕРИЈИ Културног центра Параћин продужена је на захтев директора изванредна ретроспектива слика Саве Манојловића Дубровског (Книн, 1960). После више деценија проведених у Аустралији вратио се у Србију.

Сава Манојловић -Сјећање на Далмацију - Фото Приватна збирка

Суочени са богатим, разгранатим опусом сликара Саве Манојловића уочавамо неке важне новине у новијем српском сликарству.

Живећи, школујући се у Аустралији и излажући у свету, он је више деценија био изван матице, тако да се на његовом сликарству уопште не одражавају локалне поделе на апстракцију и фигурацију. Лишен било каквих естетских предубеђења, не припадајући ниједном клану или школи, слободан онако како то налаже сама уметност Манојловић је нека врста духовног ратника, онај који буди из чамотиње и не подлеже илузијама овог времена.

Стилски је у свом делу извршио синтезу, амалгамисао супротне појаве - експресионизам и фантастику, апстракцију и фигурацију, демонско и сакрално, нејасно и ликовно дефинисано. Зато је сада и овде он посве нова појава, свежа крв у старој и помало истрошеној, замореној школи српске фантастике, једној од ликовно најбољих у свету. За разлику од већине младих сликара и цртача Манојловић не робује никаквим клишеима, он не ствара по узору на Медиалу или било коју другу групу или покрет. Помишљамо на девизу "Геније сам себи крчи пут" - ако уопште смемо да његов опус подведемо под фантастику.

Формално гледано, његове слике најчешће већих формата, блиске су естетици надреализма, те последње велике појаве и провале ирационалног у уметности, тачније, постнадреализма као наслеђа у сликарским круговима Београда, Беча, Брисела и Париза.

Савине слике су у дослуху са Макс Ернстовим ликовним достојанством и експерименталном разиграношћу, и са једним од основних стваралачких начела из надреалистичког репертоара -пареидологијом. Развио ју је највише Салвадор Дали, до екстрема и назвао "параноичко-критички метод", мада се појављује и код Мантење, Арчимболда и других старих сликара.

Сава Манојловић је посебна врста психонаута, онај који прелеће и својим духовним оком сагледава пребогате унутрашње пејзаже, али који види и суштину родне Далмације. Он понире у појавност Јупитера не као изгледа планете или римског врховног божанства, већ као повода за шире и дубље визије. За њега је сликарство тајна, подстрек и израз за утонуће у мистичке светове плаве боје и анархичне форме. Балша Рајчевић, старији критичар и вајар, приметио је да метафизички моменат не мора бити вреднован као врхунски, надређен у уметности. Метафизика и ирационалност су, међутим, уз канонско источноправославно сликарство једини прави и могући видови досезања духовног у уметности. Стога Сава зна како да се сећа Јупитера, симбола човекових жудњи и страхова, спознаја светог простора, где осим Сунца и Месеца путују душе.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тријумф Босиљеве

08. 05. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Месечева кћи

30. 04. 2025. у 14:00

Додатак Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА: Србиновићев јубилеј

23. 04. 2025. у 11:00

Додатак Култура

0 2

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана

16. 04. 2025. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације