КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Слика савремености

НОВИ роман Милана Јованића "Дан у марту" (Magnus, Београд 2025) припада низу скорашњих остварења - "Пакрац" Владна Матијевића (2023), "Мартин удио" Сање Савић Милосављевић, "Столица без наслона" Данијеле Репман (2024), "Дуж оштрог ножа лети птица" Тање Ступар Трифуновић (2024) итд. - у којима је један од главних мотива сложеност породичних односа.

Фото: Приватна архива

Тај мотив, како се испоставља, важан је зато што је, и у животу и у литератури, константно неразумевање међу ближњима иницирано неретко породичном и/или националном траумом коју није могуће превазићи ни на нивоу породице ни на нивоу шире заједнице, због сталне напетости у друштву или пак због пошасти рата, као цикличне појаве на балканским просторима, али и у свету. Поред свега наведеног, један од битних фактора који узрокује дисхармонију, како у самим јунацима тако и у њиховим односима, јесте стваралачки порив и упитност могућности да се он реализује. Баш тај фактор најзначајнији је у Јованићевом роману.

Читајући "Дан у марту", пратимо паралелне приче које се одвијају истовремено на различитим местима, а које садрже и елементе ретроспекције. Једну прироведа професионално остварена балерина са наших простора која добија ангажмане у свету, а другу приповеда њен отац, писац који, савладан болешћу, своди животне скорове и разматра узроке сопствене скрајнутости.

Те две, наизглед опонентне животне приче, повезује чињеница да је управо отац одувек подржавао ћерку на њеном професионалном путу, док је био стално несхваћен, готово презрен, од супруге која га као ствараоца никада није узимала за озбиљно и која, и сама на маргини, без талента, успех увек повезује с новцем. Те две приче у вези су и због две велике самоће - прва је ћеркина која проистиче из њене несигурности и немогућности емотивног повезивања с партнерима и партнеркама. У самом роману видимо како је њен идентитет плутајући, као и њено сексуално опредељење.

Све то, рекли бисмо, резултат је одсуства разумевања међу члановима њене примарне породице. Исти је извор и очевог осећања промашености и интимне и професионалне. Из његове судбине, и чињенице да је сазнавши да је тешко болестан без објашњења напустио сопствени дом и кријући отишао у болницу, јасно је колико је страшан погрешан избор животног сапутника и колико је велика могућност за такву грешку када се тај избор чини у сопственој незрелости.

Фото промо

Ове две приче повезује и "случај комедијант". Наиме, ћерка у Немачкој, у изнајмљеном стану, са знањем о очевом нестанку, налази антологију преведених прича међу којима се налази и неколико његових остварења. Отац је, дакле, нестао, да би га она на други начин, и на другом месту, пронашла и коначно сагледала, као што и отац у измењеним околностима своју ћерку балерину сагледава најпре као рањиво биће.

У том тренутку обома се открива комплексност стваралаштва као дара, но и као могућег усуда, али и значајних природних улога - партнера, родитеља, детета. То им нуди могућност евентуалног идентитетског (балерина) и професионалног (отац) заокружења које увек има шта додатно да омете. У конкретном случају реч је о "кинеском вирусу" који у хаотичан свет додатно уноси дезоријентацију и страх.

Нехронолошки исприповедан "Дан у марту" својеврсна је слика савремености, дата из две перспективе. Уверљивост јунака приповедача различитих животних доби, искустава и друштвених улога, чини то да у њу поверујемо, да након читања ове књиге будемо нерасположени, али истовремено и озарени оствареним могућностима стваралаштва. 

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Слика стваралаштва

29. 05. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Маргиналци у средишту

22. 05. 2025. у 06:30

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Рат пустоши све

15. 05. 2025. у 06:00

Додатак Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Сложене породичне околности и односи

30. 04. 2025. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације