ЉУБАВ ЈЕ ЈАЧА ЕМОЦИЈА ОД СТРАХА: Интервју - Вања Булић, тв водитељ и писац

ЈОШ као дечак, са бакљом у руци, осветљавао је тунеле на ободу Новог Београда, где је одрастао, а много година касније под светла рефлектора и пред камере доводио је људе невероватних животних судбина о којима су отворено и дубоко причали.

Фото Игор Маринковић

После три деценије од почетка емитовања култних "Црних бисера" и након десет година паузе, Вања Булић (76) вратио се на мале екране емисијом "Бисери" (коју пратимо четвртком, у 22.00, на Блиц ТВ). Његову каријеру чини много различитих тонова и мелодија - од рок бенда "Сидра" и играња одбојке у "Радничком", преко емисија Недељно поподне и "У сну сан" на РТС, до чувеног Трећег канала, потом и БК ТВ, Кошаве... Уз то, био је члан и уредник легендарне редакције листа "Дуга", али и косценариста филма "Лепа села, лепо горе" из 1996. године.

Поред поменутог, Булић је и аутор 21. романа, али, пре свега, човек чије срце куца за породицу. Вања са супругом Слађаном има тројицу синова, Душана и близанце Огњена и Ивана, као и унука Тодора. Иако је у пензији већ више од деценије, и даље снима емисије и сваког дана пише по неколико сати.

- Одласком у пензију сам добио дневно осам сати више времена да бих могао да радим оно што умем и волим. Не морам да седим у редакцији, па могу да пишем чим устанем када је мозак одморан а мисли свеже - каже на почетку разговора за "ТВ новости" Вања Булић.

После много година каријере, мноштва различитих саговорника, рада на више телевизија, неколико бестселера... Ко сте ви данас?

- Моји близанци су у основној школи имали писмени задатак "Мој родитељ". Иван је писао о мајци, а Огњен о мени. Почео је овако: "Мој тата је новинар, водитељ и родитељ". Мислим да је то најтачнији опис, с тим да је ово треће најбитније. Разлог је једноставан: не можеш бити потпуно остварен у послу ако шкрипи у породици. Част изузецима.

"Бисери" Елвир Лаковић Лака, Фото OБН

Шта се, а још боље ко се, још налази на ниски ваших животних бисера?

- Мој животни бисер је мој отац, који је био на Голом отоку. Био је апсолвент права и ухапшен је са чином мајора, а радио је у Војно-историјском институту. Био је то закаснели талас обрачуна са углавном измишљеним непријатељима, 1953. године, када су у ЈНА прављена места за официрске чинове војним лицима из других република, посебно Хрватске. Пронађен је једноставан начин: једне на Голи оток, а на њихово место, да би се задовољило правило "по кључу", давани су чинови и онима који их нису заслужили. Зато сам морао да напишем роман "Око отока". Други бисер је голман Партизана Милутин Шошкић. Тешко је описати радост кад ме позвао, а нисмо се познавали, и понудио ми да напишем књигу о њему. Тако је настао роман "Шоле". У тој ниски бисера су и моја мајка, Миша Јанкетић, Сека Саблић, Новак Ђоковић, моји кумови, чланови мог рок састава "Сидра"...

Шта је прво на листи ваших најјачих страхова?

- Из детињства ми је остао страх од завлачења под земљу, јер смо се као клинци на Новом Београду доказивали ко ће дубље да уђе у тунеле на Бежанијској коси. Бакља у руке, па истражуј. Не знам да ли се страхом може назвати забринутост како ће моји синови и унуци живети кроз десет, двадесет година... Искуство ме учи да се све у животу понавља, а ја не бих волео да као зрели људи преживе деведесете године прошлог века.

Да ли је љубав јача од страха?

- Због љубави је човек спреман за херојска дела, да стави главу у ватру, без осећања страха. Значи, љубав је јача емоција од страха. Неретко ми људи који су некада читали "Дугу" кажу како смо моје колеге и ја били храбри, како се нисмо плашили да кажемо истину. Другим речима, људи без страха. А у ствари није реч о храбрости или немању страха, већ о моралу. Једноставно - или ћеш се поштено бавити једним послом, дакле - мислити својом главом, или ћеш се определити да ти други обликују мишљење.

Шта је важније - знати волети или бити вољен?

- Кад би љубав била питање знања, испало би да само школовани умеју да воле.

Подједнако пате, или воле, и они који знају и они који мисле да знају. Не мислим само на љубав.

А какви сте у ситуацијама ризика?

- Пријатељи кажу да сам прибран и хладан, а мени се чини да варничим.

Са Сузаном Манчић у емисији "После ручка", Фото Војислав Данилов

Шта вас просто избезумљује?

- Употребио бих блажи израз уместо речи избезумљује. Рецимо, не подносим људе који лажу и почну да верују у то. Опасно је када то постане правило код људи који битно утичу на наше животе. У ствари, избезумљују ме скупштинске расправе.

Да ли препознајете лаж, на пример, код ваших саговорника?

- Препознајем и осећам се нелагодно. То показујем мимиком, која је несвесна, јер ми је непријатно да некоме кажем да је лажов. Проблем настаје када лажов помисли да му све верујем па настави да надграђује лаж.

А у којим ситуацијама лажете?

- У ситуацијама кад прећутим истину. Не изговорим лаж, али искрено речено - прећутана истина, ако си је свестан, такође је лаж.

Где је граница маште и митоманије?

- Границе је тешко свесно одредити, посебно ако си радознао. У мојим књигама поигравам се чињеницама из прошлости, стављајући их у контекст данашњег времена. И то је клизав терен у коме се може улетети у митоманију. Досад нисам имао примедбе историчара и људи из цркве, што значи да сам нашао меру. Додуше, нису се јављали ни људи из политике, икако сам неретко у тим деловима романа прелазио границу, не мислим на границу укуса.

Колико је важно задржати радозналост кроз живот?

- У свим пословима којима сам се бавио - а сви су проистекли из писаног новинарства, поред образовања и талента - најбитнија је била и остала радозналост.

Од којих постулата новинарства никад не одступате? И у којима вам је било тешко да истрајете?

- Увек ме је интересовала истина. Политичким новинарством сам се бавио до петооктобарских догађања двехиљадите године. После тога сам схватио да је труд моје новинарске генерације био узалудан. Затим сам се искључиво бавио на телевизији забавним емисијама, а у новинама сам писао колумне са сатиричном цртом. Захваљујући томе сам објавио књигу "Рупе у глави" и за њу добио награду "Радоје Домановић". Тешко је писати када знате да уместо истине морате да се служите инсинуацијама. Када данас неко објави потпуно истинит текст, многи читаоци помисле како читају сатиричну причу.

Са суругом Слађаном, Фото Архива

Осим емисије коју тренутно радите, шта би вам било изазовно да данас радите, какав ТВ формат?

- Радим поново "Бисере" на ТВ Блиц и уживам. Мислим да је то довољно, јер време у коме живимо је пуно изазова, које на прави начин могу да објасне људи са маргине, тачније они којима се ретко на телевизијама пружа прилика да кажу оно што мисле.

Који "Бисери", они из деведесетих или данашњи, су вам већи изазов?

- Изазов је увек исти, јер разговарате са човеком који је пристао да вам се повери. Моје емисије су се и тада, а и данас се разликују од других сличних зато што је мене увек више занимало како је неко, на пример, постао криминалац, него шта је урадио као криминалац.

Зато је важан део приче о детињству и породици.

Многе приче из "Црних бисера" се и данас препричавају, које ви издвајате?

- Никада нећу заборавити исповест Игора Первића. Та емисија и данас има хиљаде прегледа на Јутјубу. После лечења од наркоманије у Лондону, пожелео је да се обрати младима, онима који су га волели и поштовали његову уметност. Пре свега, хтео је да им каже колико је погубан порок у коме је и он био. Кад се емисија завршила, имао сам утисак да је Игору са леђа пало бреме које га је гушило. Жене су увек биле најбољи гости. Никад нећу заборавити ни реченицу мајке која је себе представила гледаоцима речима: "Ја сам једна од мајки која као керуша тражи бар једну кост свога сина".

Да ли сте са неким од тих људи остали у контакту?

- Било би велико бреме да наставим да живим са њиховим судбинама.

Кога бисте волели да доведете пред камере, а још нисте?

- Волео бих да доведем неке бисере из деведесетих година, који су тада били нико и ништа, неретко у криминалу, а данас су угледни бизнисмени или политичари. Они би најрадије спалили сваки траг о свом учешћу у мојим емисијама.
 

СТИД ЗБОГ ПОЉУПЦА

КАКО превазилазите стид?

- Кад сам био клинац, комшија ме држао да би ме пољубила његова ћерка. Опирао сам се, јер ме обузео страшан стид. То се победи тако што почнеш да љубиш, а да те нико не држи, осим оног кога љубиш. Другим речима, мораш мало да порастеш да би победио разне врсте стида.

СИНОВИ СУ МЕ НАДМАШИЛИ

НАСЛЕДНИЦИ су кренули вашим стопама - најстарији Душан је новинар и сценариста, Огњен је тренер у Одбојкашком клубу Црвена звезда, а Иван има своју школу одбојке "Волејбол". Могу ли деца да нечему подуче родитеље?

- Довољно је рећи да су синови постигли више него ја у њиховим годинама. А у пословима којима се баве помогао сам им само толико што сам их притискао да заврше школовање и наставе усавршавање. Највећа помоћ је била у томе што сам на време открио њихове таленте, па нису морали да лутају тражећи себе.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

ФИНАЛЕ О ЖИВОТУ И ТАЈНАМА ЗАБРАНА: Снима се трећа сезона популарне серије "Калкански кругови"

22. 07. 2023. у 09:10

ТВ Новости

0 0

ХОЋЕ ЛИ ЕМИЛИ И ГАБРИЈЕЛ БИТИ ЗАЈЕДНО? Шта доноси четврта сезона популарне серије која се дешава у Паризу

09. 07. 2023. у 07:00

ТВ Новости

0 0

МУШКАРЦИ СЕ ПЛАШЕ МОЋНИХ ЖЕНА: Еси Дејвис, звезда серије "Убиства и мистерије госпођице Фишер" о роли која јој је донела светску славу

09. 07. 2023. у 11:00

ТВ Новости

0 0

БОГДАНА ЈЕ КЉУЧ СВЕГА ШТО СЕ ДОГАЂА: "ТВ Новости" на снимању треће сезоне популарне серије "Тајне винове лозе"

09. 07. 2023. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације