БИТИ ХРАБАР ДА ЗАТРАЖИМО ПОМОЋ И ПОДРШКУ: Иван Босиљчић о серији "Ургентни центар", првом наступу у Руском театру...

НАШЕГ прослављеног глумца Ивана Босиљчића домаћа публика се ужелела, будући да су га професионални путеви водили далеко и у дугом одсуствовању из Србије.

Фото IMDb

На радост многих, а пре свих супруге, наше познате певачице, Јелене Томашевић и ћерке Нине, од пролећа 2022. усидрио се у родној земљи и посветио телевизијским, филмским и позоришним пројектима. Ипак, управо ових дана поново се налази у Русији где после серија "Хотел Русија", "Јањичар", у којој је играо са нашом Миленом Радуловић и дочарао султана Мехмеда, као и "Казанова у Русији" и "Руска жена", по први пут наступа у театру са представом београдског Народног позоришта "Рат и мир".

- Засада сам у Србији јер овде има занимљивих, врло аутентичних пројеката који се припремају. Баш би требало добро да се зауставим и размислим шта и где је духовно најкорисније радити. Чини ми се да ће превагнути наше приче, нарочито после нове сезоне "Ургентног центра", која је допустила велику креативност и где сам радио са Костом Ђорђевићем, младим редитељем, кога сам баш добро упознао, спријатељио се са њим и сада заједно маштамо о новим пројектима. У међувремену сам радио са Иваном Јовићем и Синишом Цветићем. Они су потпуно нови редитељски талас у нашој земљи и то ме врло инспирише и задржава да останем овде. Са Иваном Јовићем очекујем премијеру дивног арт хаус филма "Лазарев пут", који је сниман у Грчкој, на Санторинију. После тога ће бити премијера филма Синише Цветића "Јорговани", који је саркастична, црнохуморна прича у којој сам се пред камером поново нашао са Слободом Мићаловић, мојим драгом пријатељицом и колегиницом. Што се тиче позоришта, поред националног театра, са задовољством ћу поново стати и на сцену Позоришта на Теразијама, па ћу се са публиком сусретати у представама "Чикаго" и "Зона Замфирова" - прича у даху за "ТВ новости" Иван Босиљчић, кога од 14. септембра, четвртком и петком, у 21.20, на Првој ТВ, гледамо и у четвртој сезони популарне медицинске драме "Ургентни центар".

Фото В. Данилов

На радост бројних гледалаца поново сте обукли бели мантил и постали доктор Немања Арсић, иако се ваш лик, кога у оригиналу игра Џорџ Клуни, није вратио у екипу.

- Када је сценаристички тим предложио да мимо оригиналне замисли лик доктора Немање Арсића продужи свој живот, уз наравно озбиљне интервенције, то се претворило у још креативнији рад зато што је написана нова, аутентична линија, која се састоји из неколико других инспирација, карактера, ситуација, али је остала потпуно доследна биографији човека кога сам већ играо. Чак сам осећао и више слободе да могу да креативно допринесем стварању новог тока нашег јунака.

Шта вама улога Немање Арсића значи? Колико вас његова судбина одласка у иностранство и повратка у матицу подсећа на вашу?

- За мене је та улога врло значајна зато што ми се чини да се наша свест подигла на тему медицинске професије након претходних година и турбуленције коју смо сви заједно прошли и у којој није било поштеђених. И пре тога сам због блиских људи које знам из света медицине ову улогу доживљавао лично, али сада се тај доживљај још више раширио. Сву своју игру и сав свој труд ја посвећујем свим мојим блиским пријатељима који су расути од Канаде, преко Европе, до Саудијске Арабије, који су доктори и за које се искрено надам и желим им да се што пре врате кући, у Србију. Ја сам само дотакао тај осећај живота и рада у иностранству. То, ипак, не може да се пореди са некима који су остварили каријере и жртвовали године за рад ван своје земље, али ми је било довољно да схватим шта значи бити у туђини и то у тако блиској земљи као што нам је Русија.

Да ли бисмо могли бар мало да откријемо шта му се сада, у четвртој сезони дешава?

- Доктор Немања Арсић, који је у прошлој сезони напустио Србију и отишао у иностранство у нади да ће тамо остварити бољи живот, у овој сезони враћа се кући. Велики одласци од куће, године и године проведене у туђини, у другим системима, човека драстично мењају.

И даље имамо изузетног доктора, али добијамо мало рањивију особу која јако добро симболше ово наше време. Мислим да смо сви рањени од ове ситуације која је иза нас, од карантина, од вируса, од стрепњи, и ту нашу општу рањивост уградио сам у овај карактер.

Са супругом Јеленом Томашевић, Фото П. Милошевић

Руско позориште слови за једно од важнијих у свету, а баш у њему извешћете дело "Рат и мир" које је чедо руске књижевности. Какав је осећај? Да ли има исту тежину играти сада у Русији као раније?

- За мене је то ново искуство јер сам се до сада само бавио снимањем тамо, а сада ћу први пут проговорити на сцени руског театра. Могу да рачунам на прихваћеност и подршку и скоро да сам сигуран да ће наш труд бити прослављен. То је средина која ме је у једном тренутку изградила, допринела мом духовном животу и из те душе ја расуђујем да је то земља коју не треба оставити због актуелног момента или политичке ситуације.

Духовност је нешто што имате у свом бићу, на шта се ослањате и што често помињете и у овом разговору.

- Такав приступ животу и уметности учио сам од искуснијих од мене. Као студент сам гледао Ненада Јездића, Небојшу Дугалића, Банета Зеремског... Радио сам са редитељима који су о томе отворено говорили. Видео сам да у овом нашем послу има и светлости и таме. И да мало мрачнију страну треба научити носити на себи, а од друге живети, од светлости узимати и градити. Жртве смо превеликог броја информација, и да бисмо дошли до неког квалитета и мудрости морамо толико да разгрнемо вишкова, толико сувишних ствари. Имао сам ту срећу да сам још као младић ступио у контакт са искусним, честитим људима у свим сферама, а у глуми сам имао неколико њих које сам могао да посматрам, да гледам њихов континуитет и да се на њега угледам. Нарочито колегу Дугалића.

Фото Фаворит филм

Уверили смо се у то да сте супрузи Јелени велика подршка, поготово када је наступала са чувеним Бочелијем, а претпостављам да и она вама узвраћа истом мером. Колико вам значи узајамна подршка?

- То је пресудно. Мислим да у свакој појави у овом тренутку у коме живимо, а нарочито у односу са ближњима, треба бити храбар, довољно храбар да затражите помоћ, да затражите подршку. Нисмо као бића створени да можемо сами да носимо све што дође пред нас. Ми смо зато бића заједнице. Данас свуда око нас је пропаганда потпуно другачија и уверава нас да свако од нас све може сам. То је велика заблуда.

У вези са добрим људима, од кога сте највише научили и добили највеће животне лекције?

- Добро основно васпитање добио сам од родитеља, па од бака и деда, наравно, колике су биле њихове могућности. После сам се отиснуо у свет, једини из свог ближег окружења, и моје лекције су морале да буду проширене. Али, на пример, као младог човека сваке године су ме формирали одласци на Свету Гору, а често сам био и у Студеници. Био сам у контакту са старцима из манастира, као и са својим вршњацима који су отишли у манастир.

Имамо привилегију да је наш предивни епископ Иларион, односно Растко Лупуловић, сада у Београду, да није више далеко, да може да се нађе и да се пита за савет. Имао сам ту привилегију да сам више од 20 година био духовно чедо оца Илариона Ђурице, који је сад отпутовао у Црну Гору. То су били моји путокази, и мислим да ме је то трасирало као човека и да ме још формира.

Кажете да сте од родитеља научили важне лекције, али шта желите да пренесете свом детету? Шта бисте рекли да је најважније да зна?

- Оно што у последње време освешћујем је да сам у својој фамилији имао простор слободе, креативне слободе, слободе у разговору... Данас се много прича о томе где и шта је слобода. Је ли она тамо негде, је ли то да могу да се спакујем и напустим свој живот или је то нешто унутрашње. Трудим се да нашем детету пренесем то да је слобода питање унутрашњег света. Као родитељ се трудим да не презаштићујем наше дете, јер тиме ускраћујем њену слободу. Где се завршавају моје родитељске могућности, преузеће неко други, неко мудрији. У крајњој линији, Господ чува нашу децу.

А да ли већ сад видите у којој уметничкој сфери би ваша ћерка могла да буде? Да ли има дарова које је наследила и од вас и од супруге?

- Нина је врло рано, већ у другој, можда трећој, години показала изузетан музички дар. С друге стране, када смо ушли у литературу, и кад је у школи почела да рецитује, исказала је и велики глумачки дар. Међутим, њена интересовања су широка и она има и неки дух математичара у себи, а талентована је и у спорту. Пре годину дана открила је фолклор. То је нешто што нисмо хтели да исфорсирамо, иако смо могли, јер смо се и Јелена и ја бавили активно фолклором годинама. Задовољан сам што је нисмо притискали него је Нина сама то открила. Како је стала на сцену, испоставило се да је створена да буде играч. То је моја велика радост зато што сматрам да фолклор обједињује толико тога. Из свог искуства свакога бих посаветовао да пошаље дете, макар да прође кроз фолклор, јер то спаја традицију, музику, плес и спорт.

Да ли бисте могли да кажете да сте сад задовољан човек, кад погледате све оно што сте у овом тренутку постигли у своме животу?

- Није то питање за моје године. Желим и себи и вама да се нађемо за четрдесетак година, па да пробамо да одговоримо на то питање. Сада је рано.
 

Препоручујемо

Познати

0 0

ОБРАЗОВАЊЕ БОСИЉЧИЋА: Многи не знају да је средњу школу завршио ванредно

02. 09. 2023. у 10:44

ТВ Новости

0 0

ПОСТАВЉАМ ПИТАЊА, БРЗО ЖИВИМ, ХТЕЛА БИХ СВЕ И ОДМАХ: Маја Бојић о емисији "Студио знања" и спокоју који налази у књигама и поред воде...

03. 09. 2023. у 09:00

ТВ Новости

0 0

ЛЕТО У ЗНАКУ ДАМА: Скарлет, госпођица Фишер и Френки Дрејк у лову на криминалце

20. 08. 2023. у 14:49

ТВ Новости

0 0

ДА НЕ ПАДНЕМО НЕ БИСМО НАУЧИЛИ КАКО СЕ УСТАЈЕ: Кристофер Ловел, звезда серије "Како сам упознала вашег оца"

20. 08. 2023. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације