ЉУБОМИР ЉУБА БУЛАЈИЋ ЗА "НОВОСТИ": Љубав је пресудна да би се бавио глумом, а Здравко Шотра је мој филмски отац - поносан сам (ФОТО)

Душан Цакић

21. 02. 2025. у 12:05

ЉУБОМИР Љуба Булајић се већ на почетку каријере уверио како је мало потребно да би се човеку живот променио. Рискантан потез, напуштање гимназије у трећем разреду и упис на Академију уметности у Београду у класи Мирјане Карановић, брзо му се исплатио. Посета пријатељу, монтажеру у "Кошутњак филму", Булајићу је изненада донела улогу због које је са 23 године постао познат.

ЉУБОМИР ЉУБА БУЛАЈИЋ ЗА НОВОСТИ: Љубав је пресудна да би се бавио глумом, а Здравко Шотра је мој филмски отац - поносан сам (ФОТО)

Фото: Ненад Костић

- У каријери сам тумачио различите ликове. Велика част ми је била да сам игро великане наше историје, али и друге, мање захтевније роле. Нисам присталица укалупљивања глумца, јер уметник треба да има одређену моћ трансформације да сваки лик донесе на аутентичан начин.

За "ТВ новости" овако своју досадашњу каријеру описује популарни глумац, који иако воли да каже да није увек добијао улоге које је прижељкивао, данас је поносан на сваку коју је одиграо.

Фото: Ненад Костић

*Тренутно вас гледамо сваког радног дана на ТВ Прва у серији "Игра судбине", где тумачите лик лекара Павла Вучковића. Како сте се снашли у тој улози?

- Можда је боље да се за то пита публика. Са моје тачке гледишта, имао сам велике резерве према таквим форматима, али сам предрасуде разбио на првим снимајућим данима. Невероватне количине текста, свакодневно, само су једна од карактеристика тог формата и свакако представљају изазов за глумца. Срећан сам што сам за партнере имао колеге са којима сам много радио и радим, тако да сам у тај "воз ускочио" без проблема. Дружили смо се пар месеци, показао сам себи да могу да гурам и једну такву причу.

*Прву улогу добили сте још као бруцош, и то у првој недељи Академије?

- Да, пука срећа. На првој години студија, колеге са класе и ја смо видели окачен папир на коме пише "Кастинг за филм о Милошу Бранковићу", потом позвали Миру Карановић, чијој класи смо припадали, како бисмо је питали за дозволу да се пријавимо. С обзиром на то да није својствено да студенти прве две године глуме раде, Мира нас је изненадила одговором, аргументујући тиме да треба да скупљамо што можемо више искуства идопустила нам да се пријавимо. Колега са класе и ја смо на крају добили улоге и то је било моје прво појављивање на филму са непуних осамнаест година. Биле су то мале улоге, статирање са задатком, али је искуство било огромно и ветар у леђа који смо добили. Био је непроцењив осећај када смо прошли на кастингу.

*Завршили сте глуму у класи Мире Карановић. Каква је Мира као професорка?

- Онаква каквом је и замишљате. Са ове временске дистанце мислим да сам Академију уписао премлад, после трећег разреда средње школе. Требало је као професор имати живаца за једног седамнаестогодишњака који у том тренутку није био свестан у шта се упустио. Наша класа је била специфична и по томе што је бројала 11 жена и само тројицу мушкараца. На први поглед, рекло би се да смо били блажени међу женама, али само на први (смех). Сходно нашем бројном стању, Мира је од нас очекивала много више, него од жена, па је то узимало данак и на предавањима, као и на вежбама. У сваком случају, упао сам на класу код професора где је требало и где сам припадао и када бих размишљао о томе да ли бих нешто променио да могу да се вратим у прошлост, одовор је да не бих.

*Прва улога вам је била у филму "Ко је Милош Бранковић?", али популарност вам је донела улога Сташе у серији "Непобедиво срце". Како се сећате тих улога, шта су вам донеле?

- Улога у "Милошу Бранковићу" донела ми је прво искуство пред камерама на филму, док сам у "Непобедивом срцу" први пут добио прилику да одиграм једну драмску улогу, како би жаргонски рекли, "да има меса". Тако да и једна и друга улога носе печате у мојој каријери. Улога у "Непобедивом срцу" је мој почетак познанства и рада са Здравком Шотром и то је велико и драгоцено искуство.

*У Шотриној серији "Шешир професора Косте Вујића" играли сте, такође, аутентичну личност, нашег великог научника Јована Цвијића?

- Занимљиво је то да је почетку снимања Шотра мени наменио другу улогу, а потом се одлучио да играм Цвијића. Хвала му на томе. Сећам се, да сам, када сам први пут погледао филм на конференцији за медије, рекао да смо направили антологијски филм. Можда нескромно са моје стране, али испало је да је тако. Последњих година, за празнике, уместо "Жикине династије" телевизије репризирају "Шешир...". Публика истиче да им и даље није досадно да га гледају, па то нешто говори.

Фото: Миша Обрадовић

*За вас важи да сте Шотрин омиљени глумац?

- Не бих себи "пришивао" тај епитет, зато што сматрам да није тачно. Поред плејаде глумачких величина са којима је Здравко сарађивао, неукусно би било тако нешто тврдити. Са друге стране, велика ми је част што сам се нашао у његовој књизи "Мојих 500 глумаца". Још веће је задовољство што ме је позвао да говорим на њеној промоцији. Он је мој филмски отац. Дочекао ме је као младог глумца, без искуства и третирао равноправно са свим осталим у екипи. Заволели смо се, и од 2009. године није радио ниједан пројекат без мене. Поносан сам на ту чињеницу. У Санта Мариа делла Салуте играо сам Ђорђа Дунђерског, а као круна сарадње дошла је рола краља Александра.

*Како сте доживели улогу краља Александра, главни лик у овој серији ког сте играли?

- Турбулентно. Здравко Шотра је решио да направи филм и серију, а мени је припало да играм краља Александра и дочарам какав је био, те да пробам да га приближим публици. Велика је то част и драго ми је што имам прилику да тумачим такав лик. Играо сам и раније историјске личности, али ово је другачије од свега што сам досад радио. Шотра је лепо рекао да је Александар један од најзначајнијих, а најзапостављенијих наших владара. Пре самог почетка снимања десио се прекид због епидемије вируса корона, па сам имао сасвим довољно времена да припремим овакву улогу. Много сам се информисао, читао и разговарао о Александру и том времену, а потом сам све посматрао са неколико тачки гледишта. Познато је да историју пишу победници. Баш зато сам се трудио да дођем до другачије литературе, затим сам сагледао Александра са више страна и направио слику о њему. Волим да кажем за тај пројекат да је круна моје сарадње са Здравком Шотром. Сигурно нешто најкомплексније што сам до сада имао прилике да радим и у смислу обима и тематике. Играти једну историјску личност, а посебно тако контроверзну попут Александра Карађорђевића, изискује велику припрему и психичку и истраживачку. Волим историју, тако да нисам имао проблем да сате и сате проведем читајући разну литературу, са различитих тачки гледишта. Узимајући у обзир да су мишљења о њему веома подељена, сагледао сам и једну и другу, али трећу страну, те на крају нашао своју златну средину у томе ко је био Александар.

*Како сте се осећали поводом тога што играте толико велику историјску личност? Да ли сте осећали неку врсту одговорности?

- Одговорност је увек велика. Имао сам прилике да тумачим више историјских личности, од Јована Цвијића, преко Гаврила Принципа, до Александра. Човек мора да се помири са тим да ће увек неко имати нешто против онога што глумац презентује, јер на таквом поднебљу живимо да имамо најмање две верзије наше историје. У том смислу одговорност је велика. Никад се нисам трудио да подилазим публици тумачећи историјске личности, већ сам их правио онаквим какве сам их сматрао веродостојним.

Фото: Владимир Аврамовић

*Ваша генерација не памти ни СФРЈ, а камоли време Карађорђевића?

- Памти и то врло добро. Прву творевину, пред распад, очима детета, а доба Карађорђевића углавном из прича стараца, који су стигли да том времену као деца мало и посведоче. Покојни, а посебно драги колега Властимир Власта Велисављевић причао нам је како је као дечачић сачекивао краља и дружио се са његовом децом на двору. Књиге и историјске списе увек узимам са резервом, узимајући у обзир да су их већином писали они који су Карађорђевиће наследили.

*Ваш отац био је наш познати редитељ, Јован Булајић, чему вас је све учио и шта вам је од њега најдрагоценије?

- Јован је огромним делом заслужан за то какав сам ја данас, а то говори много. Имали смо посебан однос и поносан сам на то каквог сам оца имао, да препишем тај модел васпитања и применим сутрадан, боже здравља, ако и када будем имао своју децу. Најдрагоценије што је остало иза њега су, како је он то волео да каже, његове писаније, у виду романа и драма. Од њега сам наследио љубав према театру и стекао навику да идем у позориште. У почетку сам желео да студирам права, ипак, отац ме усмерио на уметност и глуму.

Фото: Промо

*Јесте ли одувек желели да се бавите глумом, или сте као дете размишљали о неком другом послу?

- Размишљам свакодневно о неком другом послу и даље. Наш посао је леп, баш зато што је неизвестан. Немали број глумаца се поред своје примарне делатности, отиснуо у друге послове. Иако сам велики поборник тога да се не може на три стране одједном и да то води у површност, а површност у пропаст, увек држим карте отворене. Као дете нисам размишљао о глумачком позиву, као оном главном, за којим ћу јурити хлеб, али изгледа да судбина намести све онако како треба да буде.

*Које су предности вашег посла? Има ли и ону другу страну?

- Што имам елан при обављању посла. Глумом се не бави нико ко према томе не гаји љубав и то је највећа предност. Сазнање да си привилегован да се не будите ујутру и мрзите себе док се спремате за посао који не волите. Друге лепе ствари су што људи воле да вас виде на улици, да попричају и сликају се са вама, или само осмехну. А хвала богу, нисам имао прилике да искусим ту другу страну на својој кожи.

Фото: Промо

*У емотивној сте вези са колегиницом Јаном Ненадовић. Које су предности, а које мане - када се споје љубав и посао?

- Што сам старији, мање причам о приватном животу и некако сам мирнији.

*Имате ли неке наредне пројекте већ у плану?

- У Београдском драмском позоришту очекује нас премијера представе "Црно злато", у режији Оливера Фрљића. Након тога започињемо пробе за представу "Више од игре" у режији Ивана Вуковића.

 

БОНУС ВИДЕО:

ПЕСМА МОГ ОЦА ЋЕ ЖИВЕТИ ВЕЧНО | "Новости" интервју | Илда Шаулић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПУТИН ОТКРИО ЗАСТРАШУЈУЋЕ ДЕТАЉЕ О ОРЕШНИКУ Бојева глава издржава температуру као на Сунцу

ПУТИН ОТКРИО ЗАСТРАШУЈУЋЕ ДЕТАЉЕ О "ОРЕШНИКУ" Бојева глава издржава температуру као на Сунцу

РУСКИ председник Владимир Путин изјавио је да бојеве главе хиперсоничног система "орешник" могу да издрже екстремне температуре, упоредиве са температуром на површини Сунца.

21. 02. 2025. у 14:16

НОВИНАРИМА РЕКЛА САМО ОВУ РЕЧЕНИЦУ: Бивша градоначелница Ниша са лисицама на рукама спроведена у зграду УКП-а у Нишу (ФОТО/ВИДЕО)

НОВИНАРИМА РЕКЛА САМО ОВУ РЕЧЕНИЦУ: Бивша градоначелница Ниша са лисицама на рукама спроведена у зграду УКП-а у Нишу (ФОТО/ВИДЕО)

БИВША градоначелница Ниша, Драгана Сотировски, која је данас приведена у великој акцији полиције против корупције, са лисицама на рукама доведeна је у зграду Управе криминалистичке полиције у Нишу.

21. 02. 2025. у 13:38

ТАСТ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ ВЕЉКУ Шта је поручио зету: То у Београду није могао видети

ТАСТ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ ВЕЉКУ Шта је поручио зету: "То у Београду није могао видети"

БОГДАН Родић, отац Богдане Ражнатовић, једном приликом говорио је о најмлађој ћерки која је данас удата за Вељка Ражнатовића. Богдан је тада навео да је одмах на почетку везе скренуо пажњу Вељку пажњу на то каква је његова Богдана.

22. 02. 2025. у 12:26

Коментари (0)

МОРАЈУ ДА ПРИЧАЈУ СРПСКИ! ЈА МОГУ ДА ПОБЕГНЕМ, АЛИ НАТАЛИЈА... Никола Јокић о жени, деци, приватном животу