АКАДЕМИК ВУКСАНОВИЋ: Ово је и велики улог у будућност - Објављено 12. коло едиције "Десет векова српске књижевности"
ПОКРЕНУТА 2010. године, антологијска едиција "Десет векова српске књижевности", коју објављује Издавачки центар Матице српске с намером да по савременим мерилима прикаже миленијумски развој српске књижевности, од усмене и житијске, до савремене, обогаћена је новим 12. колом у 10 књига.
Фото Архива
У овом великом издавачком подухвату до сада су изашле 123 књиге које су приредили књижевни зналци и стручњаци за разне периоде.
Књиге тројице писаца из 18. века приредила је Зорица Несторовић: беседе и писма Гаврила Стефановића Венцловића, песме и моралистичке списе Алексија Велизића и пословице које је први сакупио Јован Мушкатировић. У осталим књигама заступљени су писци 20. века. Песме, есеји, критике, записе, пародије Станислава Винавера приредила је Жељка Пржуљ. Богатим стваралаштвом Милана Кашанина бавила се Зорица Хаџић, издвојивши приповетке, поглавља романа "Пијана земља", критике, огледе, есеје, путописе и писма. Прозу Светозара Ћоровића - двадесетак приповедака и роман "Стојан Мутикаша" приредио је Душко Певуља, док је Милена Кулић приредила поезију и есејистику Радета Драинца и Љубише Јоцић.
Фото архива
Готово све песме Владислава Петковића Диса, приче, ратне репортаже, беседу и два писма издвојила је у један том Соња Веселиновић. У избору Бојане Поповић, Борислав Михаиловић Михиз је представљен као драмски и прозни писац ("Бановић Страхиња", "Аутобиографија о другима"), есејиста и књижевни критичар бритког пера. Своју књигу добио је и Александар Тишма, чије је романе "Књига о бламу" и "Употреба човека" и приповетку "Без крика" приредио Срђан Орсић. У ранијем колу изашли су романи Добрице Ћосића "Корени" и "Бајка", а у овом је обележена стогодишњица његовог рођења проширеним издањем књиге "Пријатељи мога века" (приређивач Марко Крстић). У 12. колу су и песме и есеји Милосава Тешића које је приредио Драган Хамовић.
Фото Танјуг
Свака књига у овој едицији садржи, уз антологијски избор текстова, хронологију, селективну библиографију, приређивачка објашњења, као и избор из раније објављених критичких текстова чиме читалац добија потпуни увид у дело сваког писца. Покретач и главни уредник едиције "Десет векова српске књижевност", академик Миро Вуксановић, за наш лист каже:
Фото Ж. Кнежевић
- Унапред смо написали јасна начела, утврдили критеријуме и определили се да у две серије објављујемо књиге које су на најбољи начин обележиле своје време, од дванаестог века и Светог Саве до писаца који су наши савременици. Тако се може јасно видети како је српски народ развијао и усавршавао књижевни израз на различитим облицима свог језика. Миленијумски низ који настаје има прворазредни значај, јер су матерња реч и национално писмо основне ознаке идентитета сваког народа. Усмена и житијска књижевност су на почетку, а онда, кроз векове, у књигама су песме, приповетке, драме, романи, есеји и други жанрови које приређују историчари књижевности и књижевни критичари. И у време короне, прошле и ове године, објавили смо двадесет књига у два кола. Без претплатника и подршке републичког и покрајинског буџета у томе не бисмо успели. Радујемо се што су разумели да значај овакве едиције није само књижевни, језички, просветни и цивилизацијски већ и велики улог у будућност.
ХРОНИКА КРИТИКЕ
У КЊИГАМА 12. кола штампани су прилози књижевних историчара и критичара Предрага Палавестре, Павла Стефановића, Новице Петковића, Радомира Константиновића, Мирослава Егерића, Радована Вучковића, Бранка Милановића, Ђорђија Вуковића, Анице Шаулић, Владана С. Јовановића, Снежане Самарџије, Владете Јанковића, Славка Гордића, Ане Ћосић Вукић, Радивоја Микића, Марка Недића, Горана Максимовића, Радослава Ераковића и Александра Јеркова, као и есеји Стевана Раичковића, Миодрага Павловића и Слободана Селенића. Тако се, уз антологијски избор различитих литерарних жанрова, у истој едицији објављује и својеврсна хроника српске књижевне критике.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НЕКА ЈЕСЕН БОЉЕ ЗВУЧИ УЗ АУДИО БМ
ОКТОБАР је право време за уживање у јесењој хармонији звука.
11. 10. 2025. у 10:00
САД НА НОГАМА: Четворо мртвих - унуци (7 и 12), син и снаја политичара! Национални одбор за безбедност покренуо истрагу (ВИДЕО)
"ДАРЕН и Синди су сломљеног срца због овог незамисливог губитка. Утеху проналазе у својој вери, породици и молитвама толико људи који их воле и брину о њима", наводи се у саопштењу
23. 10. 2025. у 17:59 >> 18:05
ЗАШТО? Влада наредила - не спашавајте их! Угинуло 27 китова
НИСУ познати тачни узроци овог жалосног догађаја.
23. 10. 2025. у 21:08
"АУХ, ШТА ПРИЧА ОВА ЖЕНА?!" Карлеуша бесна због изјаве Милице Павловић, брутално јој одговорила
ИЗЈАВА Милице Павловић није остала непримећена код Јелене Карлеуше...
23. 10. 2025. у 14:25
МАПА ЕВРОПЕ СА "НАДИМЦИМА" ПРЕСТОНИЦА: Ево како су "прекрстили" Београд (ФОТО)
НА ИНСТАГРАМУ се појавила мапа која је одмах привукла пажњу.
23. 10. 2025. у 19:16
АМЕРИ СЕ УКОТВИЛИ: Зашто је највећи ратни брод на свету стигао у Сплит? Никада већи није изграђен - 4.500 војника и 75 авиона
ИНФОРМАЦИЈЕ о томе колико времена ће брод боравити у хрватским водама још увек нису познате.
23. 10. 2025. у 21:43
ПУТИН О ИСПОРУЦИ "ТОМАХАВКА": Ако Украјина нападне оружјем дугог домета, одговор ће бити запањујући
АКО Украјина покрене нападе оружјем дугог домета на Русију, одговор ће бити запањујући, изјавио је данас руски председник Владимир Путин.
23. 10. 2025. у 17:59
СТИЖЕ ЗИМА КАКВА СЕ ВИЂА ЈЕДНОМ У СТО ГОДИНА? Метеоролози одговорили на спекулације о "зими века"
НЕМАЧКИ портали су преплављени информацијама о екстремној зими, улицама прекривеним снегом и екстремним временским условима који прете земљи.
23. 10. 2025. у 17:38
СПАВА ПОРЕД ВЦ ШОЉЕ БЕЗ ПОКЛОПЦА Хаос у затвору где је Саркози, вичу му: "Осветићемо Гадафија!" Посебан третман за бившег председника
"СВИ затвореници праве буку, вичу, лупају по зидовима..."
22. 10. 2025. у 15:32
Најновије из рубрике
МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ: Београдски новогодишњи концерт
НАЈСПЕКТАКУЛАРНИЈИ музички догађај у земљи – традиционални „Београдски новогодишњи концерт“ Симфонијског оркестра и Хора РТС са шефом-диригентом Србољубом Динићем и звездама домаћих и иностраних сцена обележиће почетак 2026. године.
22. 10. 2025. у 13:01
ПУТИН ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: Руски председник честитао рођендан чувеном редитељу
РУСКИ председник Владимир Путин је одликовао филмског редитеља Никиту Михалкова Орденом Светог Андреја Првозваног.
21. 10. 2025. у 23:16
У ЗАГРЉАЈУ МАЈСТОРА РЕЧИ: Светска проза на Сајму књига
ОНИ који воле пикантне приче из живота славнихсвакако ће уживати у књизи "Странци у ноћи" Хедер Веб у чијем сусредишту мала девојка са југа, која прераста у холивудску икону АвуГарднер и шармер с микрофоном Френк Синатра. Њихова веза била је вихоркоји прожимају страсти, таштина и искушења славе. "Лагуна" је објавила и "Жељу", збирку исповести жена из целог света, коју јеприредила позната глумица и активисткиња Џилијан Андерсон која се бавилаистраживањем женске сексуалности. "Змија и крила ноћи" Кариса Бродбентапрви је роман новог серијала прожетог снажном љубавном причом, мрачноммагијом и крвавим интригама. На сајму ће бити и збирка текстованобеловца Петера Хандкеа "Унутрашњи свет спољашњег света унутрашњегсвета", у којима су теме састав фудбалског тима, информације о редувожње, набрајања клишеа и свакодневних фраза - све оно што чини нашусвакодневицу, а што велики писац преображава у књижевност.
21. 10. 2025. у 22:00
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: "Сматрам да је прикладно да вам доделим Орден славе и части I степена"
ПАТРИЈАРХ московски и целе Русије Кирил одликовао је редитеља Никиту Михалкова Орденом славе и части I степена Руске православне цркве (РПЦ) за његове заслуге у култури, а поводом његовог 80. рођендана, преноси агенција РИА Новости.
21. 10. 2025. у 13:54
Министар Селаковић посетио српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији (ФОТО)
МИНИСТАР културе Никола Селаковић посетио је српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији где је истакао да Србија има много разлога да буде поносна на начин на који су наши аутори приказали пуноћу креативности, уметничког наслеђа и научне иновативности.
19. 10. 2025. у 15:52
Коментари (0)