АКАДЕМИК ВУКСАНОВИЋ: Ово је и велики улог у будућност - Објављено 12. коло едиције "Десет векова српске књижевности"

ПОКРЕНУТА 2010. године, антологијска едиција "Десет векова српске књижевности", коју објављује Издавачки центар Матице српске с намером да по савременим мерилима прикаже миленијумски развој српске књижевности, од усмене и житијске, до савремене, обогаћена је новим 12. колом у 10 књига.

Фото Архива

У овом великом издавачком подухвату до сада су изашле 123 књиге које су приредили књижевни зналци и стручњаци за разне периоде.

Књиге тројице писаца из 18. века приредила је Зорица Несторовић: беседе и писма Гаврила Стефановића Венцловића, песме и моралистичке списе Алексија Велизића и пословице које је први сакупио Јован Мушкатировић. У осталим књигама заступљени су писци 20. века. Песме, есеји, критике, записе, пародије Станислава Винавера приредила је Жељка Пржуљ. Богатим стваралаштвом Милана Кашанина бавила се Зорица Хаџић, издвојивши приповетке, поглавља романа "Пијана земља", критике, огледе, есеје, путописе и писма. Прозу Светозара Ћоровића - двадесетак приповедака и роман "Стојан Мутикаша" приредио је Душко Певуља, док је Милена Кулић приредила поезију и есејистику Радета Драинца и Љубише Јоцић.

Фото архива

Готово све песме Владислава Петковића Диса, приче, ратне репортаже, беседу и два писма издвојила је у један том Соња Веселиновић. У избору Бојане Поповић, Борислав Михаиловић Михиз је представљен као драмски и прозни писац ("Бановић Страхиња", "Аутобиографија о другима"), есејиста и књижевни критичар бритког пера. Своју књигу добио је и Александар Тишма, чије је романе "Књига о бламу" и "Употреба човека" и приповетку "Без крика" приредио Срђан Орсић. У ранијем колу изашли су романи Добрице Ћосића "Корени" и "Бајка", а у овом је обележена стогодишњица његовог рођења проширеним издањем књиге "Пријатељи мога века" (приређивач Марко Крстић). У 12. колу су и песме и есеји Милосава Тешића које је приредио Драган Хамовић.

Фото Танјуг

Свака књига у овој едицији садржи, уз антологијски избор текстова, хронологију, селективну библиографију, приређивачка објашњења, као и избор из раније објављених критичких текстова чиме читалац добија потпуни увид у дело сваког писца. Покретач и главни уредник едиције "Десет векова српске књижевност", академик Миро Вуксановић, за наш лист каже:

Фото Ж. Кнежевић

- Унапред смо написали јасна начела, утврдили критеријуме и определили се да у две серије објављујемо књиге које су на најбољи начин обележиле своје време, од дванаестог века и Светог Саве до писаца који су наши савременици. Тако се може јасно видети како је српски народ развијао и усавршавао књижевни израз на различитим облицима свог језика. Миленијумски низ који настаје има прворазредни значај, јер су матерња реч и национално писмо основне ознаке идентитета сваког народа. Усмена и житијска књижевност су на почетку, а онда, кроз векове, у књигама су песме, приповетке, драме, романи, есеји и други жанрови које приређују историчари књижевности и књижевни критичари. И у време короне, прошле и ове године, објавили смо двадесет књига у два кола. Без претплатника и подршке републичког и покрајинског буџета у томе не бисмо успели. Радујемо се што су разумели да значај овакве едиције није само књижевни, језички, просветни и цивилизацијски већ и велики улог у будућност.

ХРОНИКА КРИТИКЕ

У КЊИГАМА 12. кола штампани су прилози књижевних историчара и критичара Предрага Палавестре, Павла Стефановића, Новице Петковића, Радомира Константиновића, Мирослава Егерића, Радована Вучковића, Бранка Милановића, Ђорђија Вуковића, Анице Шаулић, Владана С. Јовановића, Снежане Самарџије, Владете Јанковића, Славка Гордића, Ане Ћосић Вукић, Радивоја Микића, Марка Недића, Горана Максимовића, Радослава Ераковића и Александра Јеркова, као и есеји Стевана Раичковића, Миодрага Павловића и Слободана Селенића. Тако се, уз антологијски избор различитих литерарних жанрова, у истој едицији објављује и својеврсна хроника српске књижевне критике.

Препоручујемо

Култура

1 4

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Шта имамо у свом наслеђу

25. 05. 2021. у 11:11

Црна Гора

0 5

КЊИГА КАО ЛЕК: Дар Матице српске - Друштво чланова у Црној Гори болници у Брезовику код Никшића

22. 05. 2021. у 15:04

Култура

0 4

ЗНАК ДА НИСАМ СЕЈАО ПО КАМЕНУ: Бројне награде обележиле песничку каријеру Селимира Радуловића

16. 05. 2021. у 18:30

Култура

0 5

СРПСКОЈ КУЛТУРИ ОДАН ДО ПОСЛЕДЊЕГ ЧАСА: Поводом 40 година од смрти Милана Кашанина, Матица српска објавила његову преписку са савременицима

11. 05. 2021. у 15:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације