ПОБЕДА - ПОВРАТАК ФИЛМА: Доделом награда, вечерас у Кану завршен 74. филмски фестивал

ФИЛМ се коначно вратио на Кроазету. То је и највеће достигнуће вечерас завршеног Канског фестивала. После две године, због пандемије, глумци, редитељи и остали филмски посленици, промарширали су, од 6. до 17. јула, поново црвеним тепихом и то је оно што ће свет, свакако, запамтити.

ПОБЕДА - ПОВРАТАК ФИЛМА: Доделом награда, вечерас у Кану завршен 74. филмски фестивал

Фото АП

Селекција, са приказаних више од 60 филмова, можда и није била као у најбољим данима, али то је у овом ванредном тренутку било и најмање битно.

Фестивал на Француској ривијери није одржан прошле године због пандемије вируса корона, а ове године је, уместо у мају, одржан у најтоплијем месецу, јулу.

У очекивању "Златне палме", жири је већ био доделио неколико награда. У конкуренцији "Известан поглед" (Un certain regard), која се традиционално додељује 24 сата пре "Палме", награђена је Рускиња Кира Коваленко, редитељка филма "Отварајући песнице".

НАГРАДА жирија (Prix du Jury) припала је Аустријанцу Себастијану Мајзеу за остварење "Велика слобода". Свеобухватна награда (Prix d'ensemble) отишла је у руке Францускиње Афсије Ерзи за филм "Добра мајка".

Награду у категорији за одважност (Prix d'audace) освојила је Румунка Теодора Ана Михаи за филм "Цивил", а за оригиналност (Prix d'originalit) Исланђанин Валдимар Јохансон, с филмом "Јагње".

Специјално признање (Mention spciale) припало је Татјани Хуезо из Мексика за "Ватрену ноћ". Претходно су Почасну палму добили Американка Џоди Фостер и Италијан Марко Белокио, за све што су досада постигли.

У програму "Кан класик" приказана је и обновљена копија филма "Дан четрнаести" редитеља Здравка Велимировића, из 1960. године.

Седамдесет четврти филмски фестивал у Кану у потпуности је оправдао очекивања, пре свега зато што су мисли, коначно, биле окренуте нечем другом: не корони него филму. Одржан је од почетка до краја, између два таласа ковида, срачунато, баш када је било најбезболније, два месеца касније него у уобичајеном термину. Није било "блокбастера", али, као што су се неки прибојавали, ни "кластера".

Било је критика на понекад изостале маске, на превише слободна фотографисања без држања дистанце, без негативног теста или европског вакциналног пасоша није се могло у Палату, рађено је хиљаде тестова свакога дана, није било уобичајених журки, број гледалаца, новинара и учесника се преполовио, све је било у (скривеном) знаку опреза, али је, ипак, деловало као да је право. А то је оно што нам у свим сегментима живота данас недостаје.

Када би се зажмурило, чинило би се да је, на тренутак, све било исто као некада. Као када се пре неки дан Шерон Стоун појавила у расцветалој плавој хаљини, а фотографи се утркивали да ухвате што бољи снимак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД С Гренланда послата јасна порука: Нико нема право да одлучује уместо нас

"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"

ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.

10. 01. 2026. у 11:52

Коментари (0)

ЈУЧЕ СУ ДОБИЛИ СИНА ПРВЕНЦА: Ко је мистериозна Теодора, супруга Алексе Аврамовића?