ЛЕСКОВАЦ је између два светска рата доживео процват у свим областима живота. Био је привредни и финансијски, али и духовни центар тадашње државе, а иза свих друштвених промена крила се љубав као мотор који је у стању да помера границе, да инспирише идеје и визију, да руши предрасуде и буди веру у боље сутра после великих ратних страдања.
Baš mi je žao što se retko spominje Grdelica u celoj ovoj priči. Ovi kadrovi su, čini mi se, snimljeni baš u Grdelici koja je bila jača karika u proizvodnji tekstila u to vreme. Osim toga, priča o početku TIG-a je veoma zanimljiva. Ne mogu da se otmem utisku da Leskovac nemilosrdno i dalje prisvaja vrednosti i značaj Grdelice.
КРОЗ оригиналне предмете, документе и фотографије, изложба "У рату не мирују музе", која ће бити свечано отворена вечерас у 19 часова, у Атријуму Народног музеја Србије, а чији је аутор виши кустос др Александар Бандовић, суочиће публику са код нас ретко разрађиваном темом: шта се дешавало на пољу археологије током нацистичке окупације у Другом светском рату?
КАО гром из ведра неба, без велике помпе и најаве, пред београдску публику је стигла изложба једног од најзначајнијих живих уметника, чија дела обарају рекорде на светским аукцијама - јединственог и ексцентричног сликара - Дејвида Хокнија (1937)!
ФОНДАЦИЈА "Миленија и Дарко Марушић" (МДМ Фондација), основана лани, ове године ће први пут доделити награду за реализовано дело из области стамбене архитектуре, са простора бивше Југославије, које одражава контекст, хуманизам, амбијенталност, јединство простора и етички приступ.
НА културној мапи нашег главног града постоји само један излагачки простор који се искључиво бави презентацијом, промоцијом цртежа, домаћих и иностраних аутора, свих генерација и поетика. И тако непрекидно, већ тридесет година.
Балет "Бајадера" на музику Лудвига Минкуса и у кореографској поставци руске уметнице Габријеле Комлеве, биће изведен у обновљеној верзији 17. јуна на Великој сцени Народног позоришта у Београду, саопштено је из позоришта.
Dušica
03.04.2022. 18:36
Baš mi je žao što se retko spominje Grdelica u celoj ovoj priči. Ovi kadrovi su, čini mi se, snimljeni baš u Grdelici koja je bila jača karika u proizvodnji tekstila u to vreme. Osim toga, priča o početku TIG-a je veoma zanimljiva. Ne mogu da se otmem utisku da Leskovac nemilosrdno i dalje prisvaja vrednosti i značaj Grdelice.