СПОМЕНИКЕ УГРАЂУЈУ У ТЕМЕЉЕ ШТАЛА: Културно богатство са археолошких локалитета у општини Нова Варош годинама без заштите
ПОСЛЕДЊИ је час да се преко десетак римских надгробних споменика - стела, ципуса и жртвеника, које скривају трава и шибље на неколико некропола у општини Нова Варош - сачува од нехата и немара, заштити и конзервира, јер су велико културно богатство, остаци народне традиционалне културе у периоду од 2. до 4. века нове ере.
Фото Архива Музеја у Ужицу
Овај апел општинским властима упутила је пре осам година мр Љиљана Мандић, археолог и саветник Музеја из Ужица, која је са документаристом Зораном Домановићем обилазила значајна налазишта у оквиру пројеката "Античко наслеђе југозападне Србије".
Уследило је тада неколико разговора у Општини да се нађе дом за споменичко наслеђе. Најпре је помињан пројекат лапидаријума у Радоињи, месту са, како је подсећала Мандић, дугом духовном традицијом и познатом античком некрополом. Објекат би био у облику римског атријума (централног дворишта), од сличних материјала као из тог периода. Овде би, на једном месту, били сакупљени и изложени надгробни споменици, наравно уз уређење прилаза и осветљење, али и могућности за друге поставке.
СТЕЛА Римски надгробни споменик у Радоињи, Фото Архива Музеја у Ужицу
Пошто је у ветар отишао овај предлог, касније се, пак, помињала сеоба белега у двориште одељења ужичког Музеја у Новој Вароши, отвореног 2012. године, где је у поставкама симболичан број експоната са неколико локалитета у међуречју Увца и Лима.Чињеницу да је Нова Варош годинама на маргини истраживача, овде правдају незаинтерсованошћу музејских установа, али и недостатком пара и кадровском оскудицом. С друге стране, стално се помиње оскудна туристичка понуда...
У раду "Археолошки локалитети на територији Нове Вароши" Мандићева подсећа на скромна истраживања, сондажна и заштитна, обављена углавном пре седам деценија и крајем минулог века, али и последње налазе ужичког Музеја.
У селима Акмачићи, Комарани, Дрмановићи, Дражевићи, Радоињи, Рутоши и Ојковици има 20 археолошких локалитета. Поред великог броја праисторијских хумки у низу места, посебно је драгоцено наслеђе каснијег периода.
- На локалитету Лисичјак у Акмачићима су антички споменици са натписима и рељефима, у Радоињи је, поред Гробљанице, у засеоку Бјелин грчко гробље, античка и словенска некропола. Овде је откривено да су била заступљена два обичаја сахрањивања - спаљивање и сахрањивање у праисторијској хумци, а нађене су и словенске урне. Посебно је интересантно "Џиновско гробље" или "Црквина" у Рутошима, са већим бројем камених плоча, камених сандука и усадника. У близини су остаци куле и тврђаве, а у средњовековној некрополи налазе се симболи круга, крста, полумесеца и женских фигура.
ИСТОРИЈА Ископавања у Радоињи, пре 18 година, Фото Архива Музеја у Ужицу
БАШТИНА Некрополе у Рутошима чувају благо, Фото Архива Музеја у Ужицу
ПОСТАМЕНТ Камене плоче на локалитету Лисичијак, Фото Архива Музеја у Ужицу
НАСЛЕЂЕ Ара на њиви у Акмачићима, Фото Архива Музеја у Ужицу
Антички ципуси и стеле уграђени су у цркву Свете Тројице у Новој Вароши - истиче Мандићева.
Немаром чувара баштине ломљени су антички споменици, а према казивању Миланка Пуцаревића, одношени су и уграђивани у задружни дом или темеље штала у селима на падинама Златара, где су се укрштала два римска пута. Занимљиво је и да "Милешевски записи" у 9. броју (2012. године) сведоче да су два римска надгробна споменика из Дрмановића пренета у депо Музеја у Пријепоље, а да власник њиве није дозволио да се откопа ара.
ГРАД КЛАК
ИЗНАД леве обале Увца у Рутошима сачувани су остаци зидова и куле средњовековног утврђења Клак. Према запису из 1326. године, град Клак је подигнут још за време владавине Немањића. Имао је стратегијску улогу да контролише долину Увца. Утврђење се помиње у неколико средњовековних повеља под именом Клек, те у поседу Херцега Стјепана, да би га средином 15. века освојили Турци. У близини су и две градине и црква Јања - истиче мр Љиљана Мандић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СИНА ЖИВОЈИНА МИШИЋА СТРЕЉАЛИ НЕМЦИ: Пред смрт показао право јунаштво
СРПСКИ војвода синове није штедео.
23. 02. 2025. у 13:37
"УДАРИО МЕ ПЕСНИЦОМ У ГЛАВУ": Диклић о снимању "Маратонаца": "Бата ме нокаутирао, па почео да ме шутира"
ГЛУМАЦ Богдан Диклић једном приликом је, гостујући на трибини у оквиру "Лесковачког интернацоионалног фестивала филмске режије", испричао шта се све дешавало на снимању серије "Грлом у јагоде", али и филмова "Национална класа" и "Маратонци трче почасни круг".
23. 02. 2025. у 10:23
"МОРАЈУ ДА ПРИЧАЈУ СРПСКИ! ЈА МОГУ ДА ПОБЕГНЕМ, АЛИ НАТАЛИЈА..." Никола Јокић о жени, деци, приватном животу
НАЈБОЉИ кошаркаш света Никола Јокић не воли претерано да прича о приватним стварима, међутим у једној емисији ипак се дотакао и те теме.
22. 02. 2025. у 09:07
ХАОС У РУСИЈИ: Репрезентативац Србије прво проглашен за "непријатеља Украјине", а потом није могао да верује шта га је снашло у престоници
Помало невероватне вести стижу из Русије и Украјине, а тичу се српског спорта, односно спортиста и спортских радника.
23. 02. 2025. у 12:26
РАСПАРЧАВАЊЕ ХРВАТСКЕ: Шешељ о подели Балкана после преговора Руса и Амера (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ изјавио је да очекује да ће Руси имати озбиљне преговоре са Американцима.
21. 02. 2025. у 18:38
ШОК: Победник националног такмичења ОДБИО да учествује на Евровизији
"СВЕСТАН сам да је то једна од оних ствари које вам се дешавају можда само једном у животу."
22. 02. 2025. у 20:20 >> 20:24
"ТО ЈЕ ИСТИНА" Илон Маск хитно реаговао на објаву Виктора Орбана о УСАИД-у (ВИДЕО)
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан назвао је на друштвеној мрежи Икс организацију УСАИД чудовиштем створеним да сломи, сруши и нагриза слободу и независност нација, након чега је милијардер Илон Маск на то одговорио "истина".
23. 02. 2025. у 15:10
СУТРА ЋЕ БИТИ ОБЈАВЉЕНО: Највећи удар на Русију од почетка рата
БРИТАНСКИ министар спољних послова Дејвид Лами изјавио је данас да ће у понедељак објавити листу мера у оквиру новог, великог пакета санкција Русији, пренели су данас британски медији.
23. 02. 2025. у 10:05
КИНЕЗ СЕ ЗАМОНАШИО НА СВЕТОЈ ГОРИ Добио име Амфилогије и поручује: "Никада нисам био срећнији, осим можда као дете"
ЖИВОТНЕ приче које се крију иза монаха на Светој Гори представила је грчка телевизија "Скај" у емисији "ПримеТиме". Пред камерама су се нашли један Кинез који је постао монах, један студент из Солуна који је одмах након дипломе изабрао монаштво, монах који живи у самоћи последње 24 године.
23. 02. 2025. у 11:28
Најновије из рубрике
МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ: У Руском дому концерт Татјане Ступак са Јеленом Сосковом и ученицима
КОНЦЕРТ руске пијанисткиње Татјане Ступак, оснивача прве руске музичке школе на Кипру, 25. фебруара на програму је Руског дома у Београду.
23. 02. 2025. у 06:50
ЧУВЕНИ ЈУНАК ДЕЧЈИХ КЊИГА У СРПСКОМ ПРЕВОДУ, У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ СЛИКОВНИЦИ: Музичка бајка о слонићу Бабару
ГОТОВО цело столеће је минуло откако је Прижанка Сесил де Брунхоф, успављујући своја два мала сина, измислила једног маленог слона и почела да испреда приповест о његовим авантурама.
22. 02. 2025. у 19:41
НОВА ЕДИЦИЈА "ЛОКОМОТИВЕ", ОДАБРАНЕ ВЕСТЕРН КЊИГЕ СА ГЕРИНИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА: Дивљи Запад виђен оком мајстора
ПРВА у едицији књига које у наше издаваштво враћају вестерн, само у много лепшем паковању од оних на која смо навикли, привући ће пажњу многих већ насловом. Поготово што је наслов под којим је књига Woe to live on Данијела Вудрела код нас објављена, није тај мање познати оригонални, већ онај под којим знамо филмску верзију, у режији Анга Лија - "У седлу са ђаволом".
22. 02. 2025. у 19:37
У ЗДАЊУ ПРЕДСЕДНИШТВА НА АНДРИЋЕВОМ ВЕНЦУ УРУЧЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА КПЗС: Доследно Вуковим путем
ВУКОВУ награду, једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци, понело је јуче још петнаест наших угледника, стваралаца, прегалаца, оних који су живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, уписавши се тако у листу великана чија се имена нижу у најлепшу ниску још од давне 1964.
22. 02. 2025. у 19:29
ГОСТУЈУ "ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА" И "МИРАНДОЛИНА": Две представе Центра за културу Тиват у Народном позоришту
ЦЕНТАР за културу Тиват долази 23. фебруара на Сцену "Раша Плаовић" Народног позоришта са две своје представе: комадом Ежена Јонеска "Ћелава певачица" у режији Јагоша Марковића, а дан касније са ренесансном комедијом "Мирандолина", у режији Тање Мандић Ригонат.
22. 02. 2025. у 06:45
Коментари (0)