ПОГЛЕД ИСКОСА - Цртеж као сазнање света
У СВЕ цењенијој Галерији Удружења сликара и љубитеља сликарства Корњача у Београду, своје цртеже је представила сликарка Данкица Петровска (Скопље, 1946).

"Палме", Фото Приватна архива
Уочавамо на радовима обрађивање тематике из историје сликарства, уношење у композицију реплика са великих слика из историје уметности, најпре ране и високе ренесансе, затим барока (Каравађо). Није без значаја да је ова сликарка специјализовала сликарство на Академији лепих уметности у Фиренци. Те интервенције су занимљиве зато што нису вид цитата, као ликовне праксе највише развијене у раној постмодерни, осамдесетих година прошлог века. Петровска елементе са славних слика уноси као детаљ, тачније омаж старим мајсторима, не задржавајући се на пуком, пасивном преношењу, већ гради свој цртеж и лични ликовни свет. Како је већ примећено у науци о уметности, стваралаштво је каузално, текст происходи из текста а слика из слике. По ко зна који пут се указује у уметности да она сама себи може бити грађа, да се преноси у правом значењу речи traditio. Тако се код ове сликарке појављује у дослуху са прошлошћу, као вид истраживања, најплеменитији слој традиционалне западноевропске и источноправославне уметности. Реч је о ангеологији која у њеном тумачењу значи љупкост (а то је проказана и одбачена категорија у садашњој естетици шокантног, ружног и досадног), појаву дражесних анђела по мери човека.
Истовремено, њено црташтво обележавају појаве класичних тема: портрета, људске фигуре, пејзажа, групног портрета, ентеријера, аутопортрета, мртве природе, архитектуре, сећања на Рим и Византију. Њени цртежи су у знаку развијене, аналитичке линије, трага туша на папиру као лутања по својој (под)свести и споја, или испитивања односа линије, тачке, шрафуре и мрље према живим колористичким вредностима.
Данкица Петровска, сликарка која се изражава и цртежом као самосталном дисципином, студијом, а не припремом за слике, припада оној реткој а драгоценој скупини стваралаца који су цртали у озрачју проф. Драгана Лубарде са Ликовне академије, где су се на његовом предмету Вечерњи акт на другој години иницијатички стварали цртачи. Лубарда је рекао да никада није пожелео жену осим ону са Матисових цртежа актова. Доста од тог искуства, вероватно и Вијара, Бонара и раног Пикаса, као ликовне племенштине са почетка прошлог века, има у позадини ових вибрантних и неспутаних студија. Сликарка сама о томе програмски каже:
"Цртеж је мој начин да сазнам оно што видим. Нисам могла да застанем пред оним што би ме заинтересовало а да то и не нацртам. То је мој однос са појавним светом. Цртежом сам говорила: "Да, свет око мене стварно постоји." Али сада постоје и ови цртежи. То је ипак нешто чудно". Из чуђења настаје философија како каже Аристотел, а сада сазнајемо да се и цртеж, кичма ликовног стварања, рађа из чуда и чуђења.
Препоручујемо

ЗЕЛЕНСКИ БЕСАН: Ево шта је рекао о руској делегацији у Истанбулу
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски стигао је данас у турску престоницу, Анкару, на састанак са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, док се у Истанбулу очекује да руски и украјински званичници одвојено почну мировне преговоре.
15. 05. 2025. у 11:55

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОТКРИВАЈУ: Русију ће на преговорима у Истанбулу представљати ова два званичника
ВИСОКИ бивши званичник Кремља, који је желео да остане анониман због осетљивости теме, рекао је да ће Русију на предстојећим преговорима у Истанбулу представљати министар спољних послова Сергеј Лавров и саветник председника за спољну политику, Јуриј Ушаков, објавио је лист Вашингтон пост.
14. 05. 2025. у 09:19

ПРЕМЕШТЕНИ БАТИНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ: Није више у Алеји - остварила му се велика жеља, ево ГДЕ сада почива
ВЕЛИМИР Бата Живојиновић био је један од највећих глумаца на просторима некадашње Југославије. Многи су га поштовали и ван Србије. Добитник је бројних признања, многим младим глумцима је био узор.
15. 05. 2025. у 12:10
Коментари (0)