МОЋНА ПРИЧА О ОТПОРУ И БОЛУ: Сећања једне од првих партизанки и вођа отпора у Аушвицу у филму Марте Попиводе вечерас премијерно на Белдоксу
ПОСЛЕ светске премијере на 50. Фестивалу у Ротердаму и учешћу и наградама на престижним фестивалима широм света, српску премијеру у домаћем такмичарском програму Белдокса вечерас ће, у амфитеатру Музеја Југославије, у 20 часова, имати филм Марте Попиводе "Пејзажи отпора".
Фото Промо
Реч је о својеврсном путовању кроз сећања антифашистичке боркиње Соње (97), једне од првих партизанки у Србији, која је била и међу вођама покрета отпора у Аушвицу.
- Соња коју ћемо упознати преко екрана, као слика и као тело је крхка старица, у 10. деценији живота. Она је у исто време нежна, сталожена и лепа особа, али и особа која у том свом телу носи изузетну причу о антифашистичкој борби и самоорганизацији, солидарности и отпору, као и болна искуства како је то у рату изгубити своју велику љубав, бити лишен слободе и мучен, и како је то убити човека - објашњава, за "Новости", Марта Попивода.
По њеним речима, тај контрапункт који у филму постоји између Соњине живописне и моћне приче о отпору и њеног крхког тела данас упућује нас да обратимо пажњу на старе око нас, у друштву које их је у великој мери отписало.
- Већ од првог сусрета, схватила сам да је Соња моћна приповедачица, да њене приче креирају слике у мојој глави, као да читам филмски сценарио. Желела сам да дам простор тим вербалним сликама или сценама сећања, како смо их косценаристкиња Ана Вујановић и ја касније назвале. Отуда долази редитељски поступак враћања на пејзаже где су се одиграли догађаји из Соњиних прича и како они изгледају данас. Мислим да нам ти пејзажи, као сведоци догађаја, говоре о времену које је протекло, о телима која су некада прошла тим путем заједно са Соњом, о једној борби за бољи свет која и даље траје и којој се морамо прикључити.
Последњих година, па и деценија, додаје Марта, сведоци смо ревизионистичких приступа историји и сећању, као и брисања комунизма као покретачке снаге антифашизма.
- То се дешава у Србији, у бившој Југославији и шире у Европи и доводи до јачања радикално десних дискурса и фашизације друштва. У јавној сфери остало је јако мало од тековина за које су се борили Соња и њене другарице и другови. Само друштвено уређење отишло је у потпуно другом смеру, у правцу компетиције насупрот солидарности, све радикалније класне сегрегације и брисања идеје социјалне правде. Живимо у неолибералном капитализму и индивидуалистичком друштву које чини да се осећамо сами, као и да смо сами криви за све невоље које нас сналазе. Кад кажем "невоље" мислим на незапосленост, недостојанствен живот чак иако радимо, неадекватну или скупу здравствену заштиту и образовање - објашњава Попивода.
Ипак, наглашава Марта, јављају се неке нове снаге, критички и левичарски дискурси који нас терају да се сећамо да је другачије друштво могуће и да се запитамо да ли овако желимо да живимо:
- То питање имала је и Соња на почетку своје приче. Оно је фундаментално јер нас води ка политизацији и борби.
Инспирација и опомена
У ДРУГОМ светском рату Србија је, наглашава Марта, неспорно била на правој страни, на страни антифашистичке борбе.
Фото М. М.
- Чињеница је да су ту борбу водили превасходно комунисти и да су после рата креирали друштво које није било савршено, али се заснивало на принципима антифашизма, антиимперијализма и интернационализма. То друштво тежило је једнакости свих људи, родној равноправности и укидању класне сегрегације. Оно је изнедрило неке од најпрогресивнијих политичких идеја и пројеката 20. века, као што су Покрет Несврстаних и радничко самоуправљање. А ми то данас можемо узети као инспирацију и опомену!
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СРБИН БЛОКИРАО ХРВАТСКУ ГРАНИЦУ: Скинуо наочаре, погледао у ЕЕС камеру - људи нису веровали шта ради
"ДА ИСПАДНЕМ лепо кад већ иде у систем!"
23. 10. 2025. у 20:08 >> 20:08
СВИ ВОЛЕ ДОМАЋЕ: Перутнина Птуј чува традицију квалитета већ 120 година
У ВРЕМЕНУ када се све мења брже него икад, једно остаје исто — потреба за сигурном, здравом и домаћом храном. Управо на тој вредности почива традиција Перутнине Птуј, компаније која већ више од 120 година са поносом производи најквалитетније свеже пилеће месо, сада под брендом Натур – потпуно произведено у Србији.
22. 10. 2025. у 10:00
АМЕРИ СЕ УКОТВИЛИ: Зашто је највећи ратни брод на свету стигао у Сплит? Никада већи није изграђен - 4.500 војника и 75 авиона
ИНФОРМАЦИЈЕ о томе колико времена ће брод боравити у хрватским водама још увек нису познате.
23. 10. 2025. у 21:43
ЗАШТО? Влада наредила - не спашавајте их! Угинуло 27 китова
НИСУ познати тачни узроци овог жалосног догађаја.
23. 10. 2025. у 21:08
РУСИЈА ЈЕ ЗАПАЊЕНА: Не може да верује шта јој је Пољска управо урадила!
Рат у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" нису тако "бајне и сјајне" по Руску Федерацију као недавне, када је почело укидање апсолутне забране за учешће руских екипа, а и појединаца. Напротив.
23. 10. 2025. у 14:39
"АУХ, ШТА ПРИЧА ОВА ЖЕНА?!" Карлеуша бесна због изјаве Милице Павловић, брутално јој одговорила
ИЗЈАВА Милице Павловић није остала непримећена код Јелене Карлеуше...
23. 10. 2025. у 14:25
ПУТИН О ИСПОРУЦИ "ТОМАХАВКА": Ако Украјина нападне оружјем дугог домета, одговор ће бити запањујући
АКО Украјина покрене нападе оружјем дугог домета на Русију, одговор ће бити запањујући, изјавио је данас руски председник Владимир Путин.
23. 10. 2025. у 17:59
СТИЖЕ ЗИМА КАКВА СЕ ВИЂА ЈЕДНОМ У СТО ГОДИНА? Метеоролози одговорили на спекулације о "зими века"
НЕМАЧКИ портали су преплављени информацијама о екстремној зими, улицама прекривеним снегом и екстремним временским условима који прете земљи.
23. 10. 2025. у 17:38
СПАВА ПОРЕД ВЦ ШОЉЕ БЕЗ ПОКЛОПЦА Хаос у затвору где је Саркози, вичу му: "Осветићемо Гадафија!" Посебан третман за бившег председника
"СВИ затвореници праве буку, вичу, лупају по зидовима..."
22. 10. 2025. у 15:32
Најновије из рубрике
МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ: Београдски новогодишњи концерт
НАЈСПЕКТАКУЛАРНИЈИ музички догађај у земљи – традиционални „Београдски новогодишњи концерт“ Симфонијског оркестра и Хора РТС са шефом-диригентом Србољубом Динићем и звездама домаћих и иностраних сцена обележиће почетак 2026. године.
22. 10. 2025. у 13:01
ПУТИН ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: Руски председник честитао рођендан чувеном редитељу
РУСКИ председник Владимир Путин је одликовао филмског редитеља Никиту Михалкова Орденом Светог Андреја Првозваног.
21. 10. 2025. у 23:16
У ЗАГРЉАЈУ МАЈСТОРА РЕЧИ: Светска проза на Сајму књига
ОНИ који воле пикантне приче из живота славнихсвакако ће уживати у књизи "Странци у ноћи" Хедер Веб у чијем сусредишту мала девојка са југа, која прераста у холивудску икону АвуГарднер и шармер с микрофоном Френк Синатра. Њихова веза била је вихоркоји прожимају страсти, таштина и искушења славе. "Лагуна" је објавила и "Жељу", збирку исповести жена из целог света, коју јеприредила позната глумица и активисткиња Џилијан Андерсон која се бавилаистраживањем женске сексуалности. "Змија и крила ноћи" Кариса Бродбентапрви је роман новог серијала прожетог снажном љубавном причом, мрачноммагијом и крвавим интригама. На сајму ће бити и збирка текстованобеловца Петера Хандкеа "Унутрашњи свет спољашњег света унутрашњегсвета", у којима су теме састав фудбалског тима, информације о редувожње, набрајања клишеа и свакодневних фраза - све оно што чини нашусвакодневицу, а што велики писац преображава у књижевност.
21. 10. 2025. у 22:00
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ОДЛИКОВАО НИКИТУ МИХАЛКОВА: "Сматрам да је прикладно да вам доделим Орден славе и части I степена"
ПАТРИЈАРХ московски и целе Русије Кирил одликовао је редитеља Никиту Михалкова Орденом славе и части I степена Руске православне цркве (РПЦ) за његове заслуге у култури, а поводом његовог 80. рођендана, преноси агенција РИА Новости.
21. 10. 2025. у 13:54
Министар Селаковић посетио српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији (ФОТО)
МИНИСТАР културе Никола Селаковић посетио је српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији где је истакао да Србија има много разлога да буде поносна на начин на који су наши аутори приказали пуноћу креативности, уметничког наслеђа и научне иновативности.
19. 10. 2025. у 15:52
Коментари (1)