ИН МЕМОРИАМ - БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)

У ВАЉЕВУ је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду.

Фото П. Милошевић

Рођен је 20. августа 1950. у Београду, где је започео основну школу, а довршио у Сремској Каменици.

Фото Архива

Гимназију је завршио у Новом Саду, потом уписао студије славистике на Филозофском факултету у Новом Саду и дипломирао 1973. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду 1975, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1981. Наставничку каријеру започео је као асистент на истом факултету 1974. и доцент 1983. У међувремену је био лектор српскохрватског језика на Универзитету "Ломоносов" у Москви. За ванредног професора на Филолошком факултету у Београду изабран је 1989, а за редовног 1991. Предавао је још и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу и Љубљани. За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Такође, од 2015. године био је члан Македонске академије наука и уметности. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, као и члан Председништва САНУ. У Академији је био члан више одбора, а руководио је двама; био члан уредништва неколико њених публикација. Такође, био је стални члан Матице српске и њеног Одељења за књижевност и језик, у којој је водио више значајних пројеката, између осталог, био је и потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије.

Као русиста и слависта академик Пипер је био шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Стекао је углед једног од најзначајнијих слависта које су Срби имали и био један од водећих слависта у свету славистике данас. У једном периоду био је потпредседник Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности, као и дугогодишњи члан Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика при Међународном комитету слависта, а од 2009. до 2013. њен председник. За велики допринос српској и светској славистици добио је награду Славистичког друштва Србије "Радован Кошутић", али и признање у Русији.

Фото Архива

Ништа мање нису заслуге академика Пипера ни у изучавању српског језика. Предмет његовог занимања били су синтакса, семантика и лексикологија, те теорија језичке културе. Као широко образован слависта са увидима у најновија кретања у светским славистичким центрима, и уопште у лингвистичким истраживањима у свету, Предраг Пипер је у српску науку о језику уносио нове теме и теоријско-методолошке приступе. Поред индивидуалних истраживања у области српског језика, учествовао је и у више значајних колективних пројеката на универзитетима у Новом Саду и Београду, у САНУ, Институту за српски језик САНУ, Матици српској. Да поменемо неке резултате тих пројеката: "Синтакса савременога српског језика: проста реченица" (коаутор) 2005 - награда "Павле Ивић", "Нормативна граматика српског језика" (2013. и касније) са академиком Иваном Клајном - награда "Павле и Милка Ивић", "Синтакса сложене реченице у савременом српском језику" (коаутор и редактор) 2018. "Асоцијативни речник српског језика" (коаутор) 2005.

Фото П. Милошевић

Академик Предраг Пипер се теоријски бавио језичком политиком. Да се овом проблематиком озбиљно намерава бавити најавио је својом књигом "Српски између великих и малих језика" (три издања), студијама "О стратегији језичке политике у Републици Србији", "Српски језик као предмет језичког планирања" и др. Био је члан Одбора за стандардизацију српског језика и његове Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, такође члан и једно време председник Одборове Комисије за синтаксу. Остаће запамћен као један од најагилнијих бораца да српски језик и ћирилица у држави добију статус који треба да имају као национални језик и писмо и темељни чиниоци српског националног и културног идентитета.

Фото Архива

Академик Предраг Пипер је био члан уређивачких одбора или уредник великог броја зборника и часописа у земљи и иностранству. Био је главни уредник Зборника Матице српске за славистику у Новом Саду и Јужнословенског филолога у Београду. Значајан допринос српској науци о језику дао је и као педагог и у изграђивању научног подмлатка; поред основног рада био је ментор у изради већег броја доктората у славистици и србистици. Такође, дуги низ година учествовао је у организацији научних конференција и конгреса националног и међународног значаја.

О блиставој научној и педагошкој каријери академика Пипера сведочи и његова огромна библиографија - чак са 198 посебних публикација, међу којим су 31 монографија, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, те необично велики број уџбеника и приручника за основну и средњу школу, те преко 400 студија, чланака, приказа и сл.

Смрћу академика Предрага Пипера српска наука о језику изгубила је једног о највећих својих посленика данашњице, а његове колеге драгог пријатеља, узорно кооперативног сарадника и саборца у свим видовима рада на пословима из домена науке о језику.

Препоручујемо

Култура

1 4

ЈЕЗИК ТВРЂАВА ИДЕНТИТЕТА: Преминуо члан САНУ Предраг Пипер, наш угледни слависта, лингвиста и професор

12. 09. 2021. у 07:45

Регион

0 13

У НОРВЕШКОЈ ПОЧЕЛА НАСТАВА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: Похађа је 40 ученика

07. 09. 2021. у 18:49

Култура

0 0

ПРЕД ПОСЛАНИЦИМА ЗАШТИТА ЋИРИЛИЦЕ: У будућем правном акту и обавезујуће и стимулативне мере

13. 09. 2021. у 08:18

Култура

0 3

ЗАШТИТА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ: До ноката догорело

07. 09. 2021. у 12:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације