ОТИСЦИ ГРАДОВА ОСТАЛИ ЗА ИСТОРИЈУ: Већина графика са изложбе, која се сутра отвара у Народном музеју, први пут у јавности

ТЕМА града најчешће је, кроз историју уметности, била присутна у - графици.

"Изглед Београда са савске стране", Фото Архива

То је један од разлога што је за нову изложбу Народног музеја - "Градови: известан поглед", ауторка Драгана Ковачић, музејска саветница и кустоскиња Збирке цртежа и графика страних уметника, изабрала графике са урбаним мотивима, настале од 17. до 20. века. Дела припадају збирци ове наше националне инситуције, а већина њих ће сутра, од 18 часова, када поставку свечано буде отворила Даница Продановић, први пут бити у јавности, у две просторије Кабинета графике.

Изложба приказује град као кључно место у којем су се развијале модерна култура и уметност. Говорећи о првим појавама овог мотива у ликовним делима, с краја 16. века у низоземској графици и сликарству, ауторка изложбе наглашава како је град из задњег плана доспео у први, у холандском пејзажном сликарству и графици, век касније.

- Врло често радиле су се мапе графика по поруџбинама, са приказима градова са одређеног географског подручја, што је имало добар одјек код публике - објашњава Драгана Ковачић, додајући да је за ту масовну продукцију била коришћена техника челикорез.

Најстарија графика на изложби је из 1760. године и приказује Палату "Лихтенштајн" у Бечу, у једној посебној перспективи, а из прве половине 19. века ту су и "Поглед на Кремљ" и "Дворац Петровски" Шарла Брокеа и "Поглед на Фрајбург" Фридриха Вебера. Развој приказа градова, даље кроз 19. век, представљен је радовима базираним на личном доживљају простора и новој употреби технике:

- Град се посматра као феномен, кроз своје улице и становнике - наставаља кустоскиња.

- Ти призори нису нужно лепи, већ са наглашеним егзистенцијалним проблемима, осећајем тескобе и личног емотивног доживљаја. Ту атмосферу је донео сам град, који се, ван ликовне уметности мењао, постајући место живота гомиле, које је мењало идентитет појединца. Све је било под пресијом зараде, потрошње...

И ликовни стил и језик су се у другој половини 19. века преображавали, у употребу је поново ушао бакропис, који омогућава слободу цртања. Друга соба Кабинета графике, посвећена је делима у чијем су фокусу људи у граду, али и његова предграђа, речне обале, пијаце, индустријализација која почиње да их загађује... Изложба обухвата 48 радова и 36 уметника, међу којима је најславнији Џејмс Енсор. Он је заступљен делом "Смрт над градом".

На поставци, која ће бити отворена до 19. децембра су графике које је Народни музеј добио на поклон.

ЗЕМУН И БЕОГРАД

ЈЕДНА до друге, на изложби су постављене графике из истог периода: "Поглед на Земун" непознатог аутора и "Изглед Београда са савске стране", Јозефа Вајкселгертнера:

- Управо на тој литографији насталој у Бечу, чији аутор је Аустријанац, препознаје се типична матрица, у којој се види град у даљини - објашњава ауторка изложбе.

Препоручујемо

Култура

0 0

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације