ПРИЧА О НЕУНИШТИВОСТИ ДУХА - ОД КРОМПИРА: Радови Драгана Деспотовића, познатог по сликању вином, излагани у Амстердаму и Зундерту (ФОТО)

СЛИКА "Црвени виноград" инспирисана јединим платном које је Винсент ван Гог продао током живота, спојила је две ствари препознатљиве за опус Драгана Деспотовића.

Фото Архива

У Србији, где се вратио после вишегодишњег живота и рада у Холандији, знају га углавном по вину (због винарела, које најчешће ради домаћим "прокупцем"), а у земљи најзнаменитијег светског експресионисте, према радовима на трагу његовог генија.

- Винареле сам почео да радим откако се мој брат од стрица бави винарством, па сам се тако и укључио у фестивал Удружења винара "Шумадија", који се традиционално одржава у Тополи, уз изложбу "Уметност и вино" - прича, за "Новости", Деспотовић који је ове године, управо ту представио своју верзију Ван Гогових винограда, а целу поставку, током августа и септембра угостио у свом београдском атељеу - галерији "Деспот арт".

Пандемија короне осујетила је намеру да у истом простору направи уметничку размену са Холандијом, у којој је од 2011. до сада чак четири пута реализовао свој до сада најпознатији пројекат - "Људи који једу кромпир", настао на основу ремек-
- дела из Ван Гогове прве, тамне фазе.

- Све је започело тако што сам се кроз истраживање различитх материјала, бавио и размишљањима о духовној трансформацији и идејом да све што је материјално није трајно - објашњава аутор идеју дела у коме су "Људи који једу кромпир" представљени металном конструкцијом са нанизаним кромпирима, који током једногодишњег трајања пројекта, труну и пропадају.

- Дух је трајнији, односно неуништив. Са те стране сам посматрао материју и желео да њоме испричам причу о духовности. Ван Гог је створио фантастичан опус, на коме сада зарађују милионе разне институције и цела држава Холандија, а продао је само једну слику. Тај човек је оставио огромно материјално богатство, а потпуно несхваћен је отишао са овога света.

Foto: Фото Архива

POGLEDAJ GALERIJU

Разлог што је идеју о пропадљивости материјалног света изразио полазећи од дела ликовног горостаса јесте и то што је тада живео у месту Бест, на само четрдесетак километара од Зунберта у коме се Ван Гог родио, тачније двадесетак од Нуена, где је урадио "Људе који једу кромпир". Радио је као доцент у Бројгеловом институту, а разговори са студентима утицали су на још једну ствар важну за настанак ове инсталације:

- Провоцирало ме што савремена концептуална уметност од обичног посматрача тражи да буде врстан познавалац историје уметности и много чега још, улазећи у заврзламе, па сам хтео да направим концепт који би био на прву лопту читљив, а истовремено имао и своју слојевитост. Кроз причу са студентима на ту тему родила се идеја о "Људима који једу кромпир" - од кромпира.

УМЕТНИК Драган Деспотовић, Фото М. Анђела

Први пут је рад изложио на једној манифестацији у провинцији Зеланд, на осамдесет локација, између којих је било 40 километара, а поставка се обилазила бициклима. После добрих критика и пријема публике, после годину дана, концепт је понудио директору музеја из Ван Гоговог родног места и позвали су га да га реализује, живећи два месеца у апартману за уметнике, намештеном као чувена Ван Гогова "Соба", у непосредној близини цркве у којој је његов отац био свештеник:

- Био је невероватан доживљај боравити у том простору у коме се он некада кретао, живео.

Због великог интересовања, још у току настанка дела, изложба је отворена на Ван Гогов рођендан, уз присуство Вилијема Винсента ван Гога, јединог живог наследника, унука његовог брата Теа. У Зундерту је имао и спонзора који је му је обезбедио различите боје кромпира - црвени, зелени, жути...

И ова, као и остале поставке из овог пројекта, настављају живот без публике, јер се процес труљења кромпира на жичаној конструкцији документује фотографијама, а најбоља документација, од које је настала цела књига, прати трећи рад из серије, реализован у простору једног ауторовог холандског пријатеља. Ту је настао и видео рад који управо намерава да понуди неким установама културе.

По позиву, четврти пут је реализовао овај пројекат у Леувардену, граду у провинцији Фризланд (производи највише кромпира у Холандији), пре три године када је био Европска престоница културе. У међувремену, 2015. контактирали су са њим из Ван Гоговог музеја у Амстердаму, тражећи фотографије овог дела како би га укључили у видео-инсталацију "Утицај Ван Гога на савремене уметнике", која је после реконструкције више од годину дана била део поставке, а представила је и ствараоце какав је Рој Лихтенштајан, али и многе друге.

Тренутно, овај уметник приводи крају рад на асамблажу - скулптури змаја, насталој од делова багера, која ће бити постављена уз винарију "Деспотица":

- Везе је са винаријом која носи име Деспота Стефана, је и то што је он био витез Реда змаја. Чак се и једна сорта вина у "Деспотици", од наше аутохтоне сорте, зове "змајевити"- закључује Деспотовић.

Асамблаже створила немаштина

ДЕВЕДЕСЕТИХ година, када је завршио Академију у Сарајеву, све је било језиво скупо и неприступачно, па је, присећа се, почео да ради на подлогама које нису биле класично сликарско платно. Истраживао је у колажу, радио еротске цртеже...

- А онда сам почео сам да радим асамблаже, као неку модерну, савремену скулптуру, у којој се асамблирају различити елементи, предмети и њихови комади који су препознатљиви и саму своју суштину препуштају новој композицију, коју сам правио - објајшњава уметник, чији добар део опуса припада асамблажима (има их и дводимензионалних, сличних слици), а радио их је и када је стигао у Холандију, инспирисан тамошњом архитектуром.

Сензуалне виолине

У ХОЛАНДИЈИ је преко једног пријатеља упознао Вилијама Парденкопера, једног од најбољих репаратора и градитеља виолина у том делу Европе, који има радњу у Ден Бошу.

- Затражио је да му направим асамблаж од остатака старих виолина - наставља уметник.

- Донео ми је гомилу тих инструмената, и у почетку ми је било тешко да нешто изрежем, преломим, да интервенишем, јер феноменално изгледају. Стилизовано, лепо, делују чак сензуално, осетљиво... Када сам кренуо, схватио сам колико је то издржљив и флексибилан материјал. Направио сам прво два комада, а онда и целу серију од двадесетак виолинских асамблажа. Био сам задовољан, а принцип ми је да будем искрен пред самим собом, да себе увек изненадим нечим новим, да се не понављам.

Краљевић Марко од винове лозе

АСАМБЛАЖЕ овај аутор ради и са виновом лозом, од које је настао Краљевић Марко, који "пола пије, пола Шарцу даје", кога је створио од аутохтоног српског "прокупца". Како је био постављен испред винарије, климатски услови су учинили своје, па га је урадио поново од буради, у којима је, опет, одлежао "прокупац" .

- Култура земље и народа не огледа се у богатству и новцу, већ колико држиш до соптвеног идентитета - каже уметник за кога су Милешева и њене у светским размерама врхунске фреске (најдража му је Богородица са вретеном) у одрастању биле исто што и Холанђанима Рембрантова "Ноћна стража", испред које цртају и основци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације