СВИМ СРЦЕМ ВЕЧЕРАС СВИРАМО ЗА ТАСУ! Чланови Београдске филхармоније опраштају се од свог дугогодишњег директора

ВОЉЕНИ Тасо, остајеш у срцу фабрике позитивне енергије - прве су речи уписане у Књигу жалости, изложену јуче у здању Београдске филхармоније, са потписом продукције те куће коју је Иван Тасовац волео и водио, и у чију се историју златним словима уписао.

Чланови Београдске филхармоније

Баш као и у срца својих филхармоничара који ће вечерас у Коларчевој задужбини, сви до једног, свим срцем свирати Шостаковича само за њега, свог вољеног директора.

"Увек ћемо те се сећати. Твоја БГФ и твој Габриел", уписао је у исту Књигу маестро Фелц, шеф-диригент оркестра који већ годинама и сам воли и са успехом води, дошавши у зграду БГФ видно потресен, тик пред јучерашњу пробу.

- Нема речи којима би се могао описати овај шок и губитак - рекао нам је, са много бола у гласу Фелц, на српском језику који је умногоме учио током дугих разговора са Тасовцем, док су један другоме излагали планове и идеје које су баш увек изналазили начина да реализују. - Први пут да просто не видим начин, не знам како ћемо и куда ићи даље без Ивана. Био је апсолутно најважнија особа за све нас, за оркестар у целини, увек ту, као некакво сунце, фигура која зрачи светлошћу и води нас. И као уметник и као слушалац и као руски ђак, волео је програм нашег данашњег дуго ишчекиваног концерта, волеће и слушати и овај наш наступ сигуран сам, где год био. Свираћемо на почетку кратки валцер из Шостаковичеве Џез свите бр. 2, посебно и само за Ивана.

"Велики губитак за културу у Србији" уписао је, такође међу првима, у Књигу жалости соло контрабасиста Љубинко Лазић, који је у Филхармонији већ петнаест година, и чија су осећања пред вечерашњи наступ, баш као и свих филхармоничара, посве измешана и бременита болом. Но, једно је посве сигурно - "Тасина фабрика позитивне енергије" радиће вечерас са више љубави но икада пре, и свирати само за једног човека. Онога, који их је све одабрао и примио, поштовао њихов дар и залагање, подржавао их и водио - и довео до светског успеха, уздигавши Београдску филхармонију до нивоа једног од најпрепознатљивијих наших брендова, оркестра који нас достојно представља у свету, и у који највећа имена из тог света са радошћу долазе.

- Има неке симболике у том програму који свирамо вечерас, са увек актуелном Десетом симфонијом Дмитрија Шостаковича која у себи крије отпор композитора диктатури, бригу и наду у боље дане... - навео је Лазић.

Соло кларинетиста БГФ Огњен Поповић, половином живота и готово дводеценијском каријером везан је уз Ивана Тасовца и Филхармонију, у коју је ушао одмах по повратку са студија у Немачкој.

- Двадесет година делили смо са њим све успехе, некад веће а некад мање, и професионални живот музичара, одкако се пре двадесетак година нашао да дочека и окупи нас младе, подржи нас и пригрли - говори Поповић. - Током те две деценије мог уметничког и филхармоничарског живота, Иван и ја, сви ми, заједно смо сазревали, а подржавао ме је и помагао и у мојим индивидуалним идејама и пројектима. У историји Филхармоније није постојао такав човек, то је много више од професионалне сарадње, од нас је створио велику породицу а ми смо се поносили целим тимом и нашом Филхармонијом, од које је опет он направио можда најпрестижнији српски бренд, оркестар великог угледа. Иван је био човек посебне енергије који је имао своју причу и био потпуно оригиналан, јединствен и непоновљив, незамењив. Имао је особену магију, знао како да води нашу кућу, а време које смо провели заједно заувек остаје у најлепшем сећању. Хвала му за све, сви ћемо се са поносом сећати његових достигнућа и трудити се да наставимо његову причу и мисију.

Први челиста БГФ Александар Латковић, такође ветеран "Тасовчеве филхармоније", истиче да је током првих дванаестак година као директор Иван покренуо ствари од нуле и упркос свему и свима - постигао немогуће:

- Када је постао министар, баш свима је постало јасно да Филхармонија функционише беспрекорно јер је управо он сам, упркос својој бучној спољашњости и разбарушеном имиџу, успоставио чврсту структуру. Када нам се поново вратио, затекао је нас из 2001. још искусније, у додатно подмлађеном саставу, са најбољим шефом-диригентом Фелцом. Наставио је неуморно да ради на томе да БГФ добије концертну салу и нову зграду, са огромном енергијом и посвећеношћу, да одржава добар глас који се са муком гради а још теже га је сачувати. У овој недељи успели смо да уз огромне тешкоће, отворимо сезону, најзад у великом саставу, и управо у том новом замаху остали смо затечени овом вешћу. Иван се много радовао вечерашњем концерту и извођењу Шостаковича, његовог Концерта за чело и те чувене Десете симфоније која је, онако моћна и мрачна, ваљда најприкладнија замислива музика у овом тренутку. Ако је ишта прикладно, и ако треба да буде неке музике - онда би то симболично и морала бити баш ова музика, тај снажни Шостаковичев крик који ћемо извести у спомен на московског ђака и свог вољеног директора.

ВЕСИЋ: ТАКВИ СУ ВЕЛИКИ ЉУДИ

- БИО је оригиналан, духовит, талентован, комуникативан, насмејан. Дао је себи наизглед немогућ задатак: да народ научи да воли класику. Свако други би одустао. Он није. Био је упоран. Није бирао начин. Од класике за бебе до наступа Филхармоније на јавним местима. И успео је. Када смо прошле године изашли из ванредног стања, првог дана дошао је код мене да ме обавести да ће са Филхармонијом да свира у парковима и на другим јавним местима. Желео је да људи забораве рестрикције и да поново живе живот пуним плућима... Веровао је да музика припада свима. Људи попут њега када год да оду, одлазе прерано - опростио се од Тасовца заменик градоначелника Горан Весић на свом фејсбук - профилу.

БОГОЈЕВИЋЕВА: ГУБИТАК ЗА МУЗИКУ

- ОДЛАЗАК Тасовца је велики губитак за нашу музику, пре свега за Београдску филхармонију и публику, а за нас који смо његови другови из средње школе - генерација је почела да се расипа. Музичка школа "Мокрањац" је изнедрила многе таленте, а Иван Тасовац је свакако био посебан. Увек ћемо га памтити као другачијег, талентованог, духовитог и занимљивог друга из разреда.

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ОРКЕСТРА

Свака нота иде теби

У Београдску филхармонију уткао си прво и основно правило и научио нас да баш све радимо другачије. Зато не пишемо комеморативне текстове, in memoriam осврте и опроштаје, јер би нас много изгрдио. Гнушајући се форме, васпитано непослушан и истанчано безобразан до крајњих граница, задао си такт који смо заједнички следили више од двадесет година и остварили многе снове. У инат свима и упркос свему!

Готово да није могуће пописати све што си овој институцији дао, јер си заслужан за оно што је суштина - вера сваког члана у нашу Београдску филхармонију. Тако смо подизали ниво, константно пребацивали лествицу, славили победе и одмах настављали даље ка све вишим циљевима. Ако је требало да се прво сруше зидови оронуле зграде да би се направио бољи дом за музику и музичаре, то ти није био ни најмањи проблем. После мањих турнеја, одмах смо ишли на веће. У филхармонијски ентузијазам који си неодољиво ширио, заљубљивала су се сва горућа имена светске музичке сцене и остајала уз нас, данас веома поносна на све што смо заједнички постигли. Ти остајеш у сваком блиставом инструменту који оживљава у рукама музичара, у свим партитурама, у свакој подршци коју смо заслужно добијали са свих меридијана.

Човек је велик онолико колико сања и мисли велико. А за тебе ни превише није довољно. Зато си изградио дрим-тим, снажан, уједињен и складан, који те неће изневерити и који ће да чува оно што смо постигли. Али, оно што је најважније је да идемо даље и да нећемо заборавити ту луду забаву коју си заразно ширио. Зато, на свим концертима које будемо одсвирали, свака нота иде теби, ка нашем enfant terrible који не може од среће да се суздржи, већ поскакује на свом седишту и изнова се одушевљава велесили Београдске филхармоније, као да је чује први пут.

Својом визијом и несагледивом лудошћу изградио си оно што смо данас ми. Храбри, непомирљиви, спремни за изазов и нове успехе. Прошло време није прихватљива опција, јер много тога имамо испред себе.

Београдска филхармонија се од тебе не опрашта. Досањаћемо заједнички сан у нашој новој згради, и не одустајемо, Тасо, упркос свему.

Твоја заувек,

Београдска филхармонија

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Препоручујемо

Култура

0 2

ДРАГИ НАШ ТАСО, НАСТАВИЋЕМО ДА САЊАМО ЗАЈЕДНИЧКИ САН: Потресно писмо Београдске филхармоније као опроштај од Ивана Тасовца

30. 09. 2021. у 15:47

Култура

0 0

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА ИСПРАЋА ТАСОВЦА: Постављена књига жалости поводом смрти чувеног уметника

30. 09. 2021. у 13:47

Култура

0 0

АЈА ЈУНГ НА ВЕСТ О СМРТИ ТАСОВЦА: Не могу да поверујем да мог пријатеља нема

30. 09. 2021. у 00:16

Култура

0 11

ПОСЛЕДЊИ САТИ ИВАНА ТАСОВЦА: Вечерас је играо баскет, све је било у реду, а кад се вратио кући нагло му је позлило

29. 09. 2021. у 22:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације