ЗАШТИТА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ: Сигурне трагове нашег поноса не смемо пустити да зарасту у густи заборав

ЧЕСТО се треба враћати у прошлост, јер она искуственим очима гледано, уме да упути и прокрчи пут ка будућности, наравно уз добрану дозу опомене да је нешто могло и да се предупреди.

Недељко Терзић, књижевник, Фото Приватна архива

И, невероватно је, колико је пута наша прошлост, посебно као опомена, била у праву, много пута нас је спасавала или нам пружала некакву временску дистанцу како би стали на прави пут. И сада је још једна прилика да јој се вратимо, можда и са пијететом, са дубоким наклоном. Из наше светле прошлости, до ових времена, а за своју сигурну будућност ћирилица је дала јасну најаву у далекој историји. На бранику ћирилице треба вазда бити, а на почетку ћирилице, знамо ко су били и заувек остали.

* * *

Када су Турци 1458. коначно заузели манастир Манасију, опљачкали су га и запалили библиотеку. Манастир је био симбол духовности, стециште преводилаца, писаца, преписивача, летописаца, живописаца умних и даровитих људи оног времена. Није лако било сачувати пред најездама освајачких хорди духовна блага, скрити их, однети их и на сигурно похранити да се очувају. Како ко наиђе у свом походу хтедоше и народ, веру, језик, песму и глас уништити, покорити, поробити, сатрти. По освајању утврђења манастирског, калуђери се разиђоше, у Срем на Фрушку гору - Манастир Крушедол, у Влашку, Русију, један део ниже по Србији, а ређи пођоше у Румунију, Бугарску и Македонију, где су још могли наћи свог сигурног уточишта. Ишли путевима и беспућима, нису носили товаре хране и бачве пића, имали су на савести велика духовна добра корисна народу која је требало сачувати и по цену живота.

Где смо ми данас, на којим и каквим друмовима? Постоје обележени путеви трговине, свиле, вина... као некакве мање значајке у нашем савременом животу. Имамо давно трасиране путеве ћирилице, необележене али знане, имамо сигурне трагове нашег писмена, нашег говора, нашег поноса. Не треба дозволити да зарасту у густи заборав.

* * *

Нешто дана пре Мале Госпојине 2021. године, јутро скоро као и свако друго редовна ритуална шетња до оближњег киоска са штампом и начичканим ситницама потребним али и корисним за поткусуривање са купцима којима треба вратити новчани ситниш, па добро дође ако то већ може једна жвака, бананица, упаљач, било шта. Редовно узмем дневне новине, уз неколико поздравних речи продавачици, и одем. Сада застадох, и што никад до тада нисам чинио гледам нетремице у распрострти избор штампе.

- Комшија, нису ваљда продате све?

Илустрација Аца Ђорђевић

Наже се и промоли главу продавачица, кроз оно мало тесног прозорчета нашег јединог киоска у улици.

- Не брините, има новина и за мене.
- Да није неко нешто ту "направио"?
- Није. Гледам у своју тему.
- Какву тему? Да нисам ја нешто забрљала?
- Ех, комшинице ваше је ту иза пулта, а наше је ово што се види.

Од петнаестак новина које стижу редовно, само неколико њих штампано ћирилицом истрајавају у времену и невременима: београдски листови "Политика" 118 и "Вечерње новости" 68 година излажења, "Дневник" - Нови Сад 79, "Сремске новине" - Сремска Митровица 62 године. Листови с традицијом, листови хероји у борби за очување националног језичког идентитета - ћирилице. На киоску и књиге, блага превага, али ипак превага у корист латинице. Ех, шта би нам рекли калуђери, монаси, ђакони, полазници прве генерације Ресавске школе Манастира Манасија и деспот Стефан Лазаревић, пре добрих шест векова? Прекор би сигурно заслужили, јер благо које су нам оставили веће је и сјајније од злата и свега позлаћеног. Оно се носи на души, а грех може да се сачини баш из душе. Можда би нас и сам деспот упутио да као наум узмемо његове "Душеполежноје спасеније" и "Мудрост и пророченствије".

За малу поправку личног расположења пронађох у интернет-трагању податак да је на основу рукописног блага Ресавске преписивачке школе направљено неколико "фонтова" - дигиталних типографских писама. И то је дело младих људи, студената Факултета примењених уметности у Београду и Академије за ликовну уметност и обликовање у Љубљани - Словенија. Иако шествековно удаљени, генерацијски су блиски полазницима Ресавске преписивачке школе.

Далеко од матичних корена ћирилице, сваког четвртка на 32 стране излази "Српски глас" - једине новине на ћириличном писму у Аустралији. Порука овог листа који излази пуних тридесет година је јасна: "Као једини ћирилични лист у окружењу где је асимилација становништва веома изражена, наша мисија остаје очување српске културе међу младим генерацијама Срба рођених у Аустралији, а пре свега борба да ћирилично писмо не падне у заборав. Из свих ових разлога се боримо да "Српски глас" буде глас свих Срба у Аустралији." Редакцију листа чине новинари из Мелбурна, Сиднеја, Аделајда, са Новог Зеланда, из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Скоро да је незамисливо да у доминацији латинице, као мало острвце с поносом извире, "Српски глас" уочљив због самог писма, једне ћириличне новине борећи се равноправно у конкуренцији са неравноправнима. Некако све то делује као кад се на окупу нађе њих 50.000, али кад год је то могуће, зачује се и стотину гласова неког другог језика, који у тим тренуцима зазвуче као и гласови оне већине.

Ако је ишта у нашој богатој историји имало трновит пут, онда је то наше писмо ћирилица, од самог изласка на видело, од самог постања, путем одржања, промена и реформи изгледа, значења и једноставности до савршенства које данас има, чему се други народи диве. Да не би доживела суноврат као и многе културно-образовне творевине, морамо бити на њеном бранику. Морамо јој здушно давати живота и простора да не би нараштаји једног дана у будућност, с нама или мимо нас, на некој табли са златним словима на црној глазираној подлози, исписано уочљиво, прочитали: ZGRADA MUZEJA SRPSKE ĆIRILICE.

Да је Вук Стефановић Караџић који се уз благонаклоност архимандрита Манастира Шишатовац на Фрушкој гори Лукијана Мушицког, нашао тамо са Филипом Вишњићем и помно бележио његова појања уз гусле, могао да каже нешто о томе, не би чудило ако би од њега чули да му је Вишњић певао јасно и разговетно - чистом ћирилицом.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Препоручујемо

Култура

0 1

ЗАШТИТА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ: Угаони камен идентитета

28. 09. 2021. у 10:26

Култура

0 3

ЗАШТИТА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ: До ноката догорело

07. 09. 2021. у 12:21

Друштво

7 10

СКУПШТИНА СРБИЈЕ ОДЛУЧИЛА: Усвојен Закон о заштити ћирилице

15. 09. 2021. у 15:30

Београд

0 0

ГЕСТ ЗЕМУНАЦА ВРАЋА НАДУ: Још увек има Београда у Београђанима... (ФОТО)

04. 10. 2021. у 15:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације