ДА СЕ НЕДУЖНЕ ЖРТВЕ НЕ ЗАБОРАВЕ: Ускоро премијера серијала документарно-играних филмова "Досије Косово"

М. ЈУНГИЋ МИЛОШЕВИЋ

09. 10. 2021. у 10:11

ВЕЛИКИ серијал документарно-играних филмова, под радним насловом "Досије Косово", у продукцији РТС и Министарства унутрашњих послова, који се баве хронологијом дешавања на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 2004. године, ускоро ће угледати светлост дана.

ДА СЕ НЕДУЖНЕ ЖРТВЕ НЕ ЗАБОРАВЕ: Ускоро премијера серијала документарно-играних филмова Досије Косово

Фото Александар Вукобратовић

Снимљени су интервјуи за два филма, као и игране секвенце за први филм, па ће се ускоро, открива ауторка и редитељка Слађана Зарић за "ТВ новости", пред гледаоцима наћи и премијере.

- Чини ми се да смо сви у тим тешким и турбулентним временима, када су догађаји просто смењивали једни друге, заборавили на све оне трагедије које су обележиле животе људи на том подручју - подсећа Зарићева.

- Најпре ће гледаоци РТС имати прилику да поново сагледају сва она дешавања на Косову 1998. године: отмице, убиства, мучења, блокаде путева, нападе на села. То је била свакодневица становника Метохије о којој људи који живе у централним деловима Србије нису ни онда много знали, а не знају ни сада. Мислим да ће овај филм бити велико изненађење за гледаоце.

Како сте прикупљали грађу за овај серијал?

- Истраживања су веома детаљно рађена и заснивају се на исказима које су сведоци дали како екипи РТС, тако и надлежним органима Републике Србије, односно тадашње Савезне Републике Југославије. Доста драматизација урађено је и на основу изјава заштићених сведока који су сведочили у процесима који су у Хашком трубуналу вођени против лидера УЧК. Мислим да ће и у овом серијалу бити присутан исти "потпис", који на неки начин обележава и све моје претходне филмове: саговорници сведоче искључиво о ономе што су сами видели и доживели, драматизације су засноване на истинитим догађајима, а не на фикцијама редитеља, хронологија догађаја исписује драматургију филма.

О чему говори први филм?

- Први филм, који ће ускоро бити емитован, говори о догађајима који су се догодили у периоду од марта и априла (када се званично узима да је започео оружани сукоб на Косову и Метохији) до септембра 1998. године, када је окончана велика летња офанзива српске војске и полиције. У филму сведоче отети цивили, мали број њих који је преживео страхоте УЧК логора, чланови фамилије несталих, као и бројни полицајци који су изнели главни терет борби са ОВК терористима током 1998. године.

Којом темом се бави друго остварење?

- Други филм бави се Рачком, наводним масакром који је у јавном мњењу Запада послужио као припрема за почетак бомбардовања Југославије. Први пут ће о Рачку говорити бројни саговорници који су били учесници борбе, како припадници ОПГ, тако и припадници ПЈП (одреди полиције). Биће то први документарно-играни филм који ће пратити догађања у Рачку, од пре 22 године, малтене из сата у сат.

Шта вас је мотивисало за рад на овом серијалу?

- Ако сам документарно - играни серијал "Ратне приче са Кошара" и "Ратне приче са Паштрика" снимала како бисмо свим тим учесницима рекли једно велико ХВАЛА, онда овим филмовима приступам са мотивом и жељом да се недужне жртве не забораве. Причајући приче о страдањима Срба, желим да њихове судбине упишем у колективно сећање овога народа. Наравно, да је немогуће обрадити свако убиство и сваку отмицу, али дочаравајући атмосферу која је тада постојала, приказујући бруталност која је била присутна - све те жртве, на неки начин, отимам од заборава. А број оних који је страдао, који је отет и потом на бруталне начине усмрћен, уопште није мали. На тај начин је, 1998. године, према подацима Комисије за нестала лица РС, страдало око 350 особа српске националности, а за телима више од 50 Срба и даље се трага. Многи од њих су цивили, а неки су били припадници полиције и војске. Број Албанаца који је убијен 1998. године од стране УЧК је и већи. Били су то Албанци које је ОВК, углавном, етикетирала као сараднике Срба или као политичке противнике. Судбине отетих морају да остану забележене и починиоци приведени правди.

Слађана Зарић, Фото РТС

Које глумце ћемо гледати у играним деловима серијала?

- Драматизацију за документарно-играни филм о дешавањима током 1998. године, снимали смо у селима Каменица, Горњи и Доњи Матејевац, у околини Ниша. У улогама се појављују глумци Народног позоришта из Ниша, као и други професионални глумци из тога града. Са њима је, веома успешно, на терену радио редитељ Милан Јовановић. Ангажовали смо и албанолога који је са глумцима радио на тексту на албанском, на специфичним дијалектима и изговорима. Остале улоге су врло успешно изнели припадници одреда Жандармерије из Ниша, који су заиста дали свој максимум и схватили значај филма који радимо. Неки од припадника Жандармерије, који су били статисти су и актери дешавања на Косову и Метохији, тако да су нам помогли како бисмо што верније приказали сцене о којима говоримо. А неки од њих су, нажалост, и лично доживели трагедију коју снимамо, отет им је отац и убијен од стране ОВК. Сви смо овој причи пришли са пуно емоција, емпатије и одлучности, да је што је могуће боље изведемо до краја.

На којим локацијама ћете још снимати?

- Драматизације о филму о Рачку биће снимљене у другој половини новембра и почетком децембра. Снимили смо дроном село Рачак, које данас изгледа сасвим другачије него пре 20 година, али топографија терена је неопходна, како би могла да се прати прича. Мислим да ће филм о Рачку бити веома интригантан и занимљив гледаоцима, јер ће, на основу бројних сведочења, напокон сазнати шта се дешавало у Рачку, тог јануара 1999. године.

 

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (1)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“